Полицијски гласник

ВРОЈ 41.

СТРАНА 323.

чине антимона, која може ићи до 17°/ 0 . Ако би се додало одвише антимона, новац би постао крт. Пошто је калај много лакши од сребра (специјална тежина калаја износи 7'3 а сребра 10• 57) , ФалсиФикатори му додају мало олова, које га чини тежим, али му у исто доба квари звек и боју, која постаје много сива. Смесу од самог олова употребљују само почетнпци у лрављењу лажног новца. Има и других смеса које служе за прављење лажног новца. Тако се врло често употребљује мешавина калаја, цин ка, олова, и алуминијума. »Бео метал", од кога се праве јевтине кашике, такође се често употребљује. Само једанпут нашли смо сребро у смеси, која је још садржавала: калај, антимон, бакар и мало арсеника. Ова смеса топн се доста тешко, а употребљују је златари за ливење сребрних ствари ман.е вредности. Инсталације за топљење. Инсталација за топљење метала код ве^нне ФалсиФикатора всома је рудиментарна : једач мангал са каменим угљем, сличан оном којим се служе лимари кад раде на кућама, или проста кујнска пећ, довољни су тгм. Код једног врло оштроумног ФалсиФикатора нашли смо обично гтегло, које се загревало дрвеним угљем. Метал је био загреван у једној кашици за топљење. Поједини ФалсиФикатори, да би олакшали топљење метала, додају смеси нешто мало калофоније у праху. Метадна згура. Пошто се смеса загреје мало више од њеног степена топљења сипа се што брже у канал за отицање на калупу. Да би ова операција испала како треба, калуп мора бити потпуно сув, јер ако би садржавао ма и најмање влаге, водена пара, која се овом приликом развија, тера један део растопљене смесе преко калупа услед чега се производи згура, која често издаје Фабриканта приликом претреса његовог стана. Поред овога, услед влажног калупа и само ливење испада рђаво, јер се у металу образују мехурићи од паре. Згура растопљеног метала може још испећи и руке операторове. Ми смо често на њиховим рукама посматрали старе ожиљке од опекотина који су, по њиховом сопственом прианању, произлазилп од згуре расгопљеног метала, истераног влагом из калупа. Заокружавање ивица. Да би ливење добро испало, потребно је да температура смесе буде прилично већа од степена њеног топљења, јер ће се у противном она стврднути чим се успе у калуп. У овим случајевима ивице рељеФа сасвим су нејасне и заокругљене. У осталом, чак и онда кад се употребљује веома врела смеса, растопљен метал стврдњава се врло брзо по површини, и на њој се одмах образује кора, док сс ивице рељеФа увек по мало заокружују, на основу чега се увек може познати лажност новца. Ова незгода код ливења лажног новца, која је ФалсиФикаторима врло добро

позната, може се избећи само уиотребом загрејаних калупа, и то до исте температуре на којој је и смеса. Пошто се хлађење. услед овога, врши посгепено и полако. метал има времена да продре у најмање шупљиие калупа, а и поменуто образовање коре на његовој површини избегнуто је. Незгода је само у томе што се калупи од гипса не могу загревати, јер се распадају. Неки ФалсиФикатори, због овога, употребљују калупе од меспнга, чији је степен топљења много већи од степена топљења смесе, која се употребљује за ливење. Калупи од метала. Полицијски музеум у Лозанн притежава неколико примерака ових калупа. Израђеии су махом од месинга. Матрице се Фабрикују на тај начин што се растопљен месинг сипа на комад правог новца од кога се жели калуп. Један од месинганих калупа у лозанском музеуму — творевина једног Италијана— направљен је од свећњака сличног онима које свештеници у појединим крајевима Италпје поклањају новим супрузима. Као што смо већ поменули, калуп од гипса може послужити за изливање до 35 комада лажног новца. Матрице, ко.је се дуже употребљују, почну да се кваре на ивицама које су оперважене ситним тачкицама. Ове пису више усамљене већ спојене. У исто доба и рецке на ивицама постају нејасне. Ретуширање. Иошто је излио извесан број комада лажног новца, ФалсиФикатор пх ретушира. Он, пре свега, скида са н.их тако звани „жиг ливења", који произлази од канала за отицање смесе и пријања уз сваки изливен комад, а за овим помоћу врха Фине турпије и све остале трагове метала. Ова иста турпија служи му и за произвођење рецкн на оном делу ивице за који је био прилепљен »жиг ливења". Новац је сада готов, али у већини случајева он је веома сјајан. Сјајност и чистота чине га на први поглед сумњивим, јер се његова сјајност потпуно разликује од сјајности правог новоскованог вовца. Да би избегао сумњу, Фалси^икатор је принуђен да својој рукотворини да изглед дуге употребе. Ово се постизава разним средствима: или трљањем са раствором чађи у води, или премазивањем фиксом за обућу итд. Лажан новац, п^евучен чађу, трља се четком, која скида ча!) са рељефа а оставља је у издубљеностима. Да би му, пак, одузео сјајност, која је врло велика на деловима рељеФа, он га још трл.а са влажном руком. Вешти Фалсификатори на овај начин дају лажном новцу спољашност, веома сличну оној коју имају прави и дуго употребљавани новци. Лажни новци, које лнју вешти ФалсиФикатори са добром смесом, могу се лако протурити као прави. При свем овом, ако их човек изблпже испитује, откриће на њима јасне знаке ФалсиФиката: недовољна тежина. р^ава боја, лажан или никакав звук, врло мала или врло велика чврстина (изобиље антимона

у смеси) осећање масноће при додиру птд. Н1та више, површина лажних новаца тамни врло брзо, и постаје више или мање суро-црнкаста. Да би избегли ово брзо потавњивање, ФалсиФикатори попекад иосребљују лажан новац помоћу галванопластике. Идентификовање лаиетог новца. ФотограФско увеличавање лажног новца, увећавајући јасћоћу ситних детаља, може у извесним случајевима послужити за идентиФиковаље лажног новца. На овај начин ми смо успели, да у једном случа ЈУ утврдимо, да је извесап број новца произлазио из исте Фабрике, јер су сви изливени комади имали исте недостатке. Л.ивење лажног новца помоћу смесе која садржи сребро. Као што смо раније поменули, свега смо једиом приликом наишли на повац, направљен од смесе у којој је било сребра. ФалсиФикатор овог новца био је једап аустријски повратник и новајлија у овом послу. Без помоћи проФесијоналног ФалсиФикатора он је сам приправио Формуле смесе итд. и у овом цпљу конзултирао више књига из области хемије, а нарочито ПритцлаФово мало дело којим се служе златари. Његова смеса била је састављена из сребра, калаја, антимона, бакра и арсеника. Апарати за ливење и маса за моделисаље. Матрице за лажан новац умећу се у апарате за ливење, којима се служе златарски радници. Ови апарати састављени су из две гвоздене половине, које се једна с другом поклапају. Обе ове половине шупље су у средини за примање пластичне масе и снабдевене каналом за отицање смесе и малим каналима за излажење ваздуха приликом ливења. Њихова шушљина нешто је мало већа од глупљине једне петодинарке. Ова шупљина пуни се масом за моделисање, у којој ое производи нацрт лажног новца. Маса за моделисање мешавина је од три дела песка за моделисање (мешавина финог песка, масне иловаче без креча и оксида гвожђа), једног дела истуцане цигле и оксида гвожђа (црвена иловача). Пре употребе, песак се просеје на ситном ситу и окваси водом или пивом. Може се употребити тек онда кад се на њему, услед притиска, познају јасно отисци прстију. Ова маса за моделисање, довољно осушена, даје доста чврсте матрице, али њихов нацрт није тако фини као онај у матрицама од париског гипса првог квалитета. Шта више, лажан новац ливен у овим матрицама има увек мало зрнасту површину. Смеса. 0 садржини смесе за лажне новце говорили смо раније. Пошто ова смеса садржи много бакра, сребра и арсеника, то је врло чврста и топљива тек на великој температури. За њено топљење није довољна Бинсенова лампа, чак и са меховима, већ јак жар од каменог или др-