Полицијски гласник

ВРОЈ 48. и 49.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 389.

зорна полиц. власт задржала је ову одлуку од извршеља неводећи да треба прво утврдити немогућност наплате. Овде је потпуно утврђена немогућност а ова се сума вуче но буџету нз године у годину и показује се дефицнт. Моли се уредништво за објашљење у своме лнсту што пре. Ко је н на какав начин надлежан да ову суму расходује те како би се буџет за идућу 1912 год. донео наздравојјосновп. — На ово пнтање одговарамо : По последњем ставу тачке 13. чл. 86. закона о ошптинама, расходовање буцетом предвиђених прихода, општинских права н потраживања, као и поклона општинске имовине, ма које вредности, не могу у оаште бити аредмет одборске одлуке. Код овако јасних законских прописа, одбор није требао нн да доноси никаква решења о расходовању пропалих прихода; а кад је он то ипак учинио, власт је онда морала поступити по чл. 152. поменутога закона. Али, ако одбор није имао право да решава о самом расходовању сума, које се не могу наплатнти, ако је та немогућност надлежно утврђена, он је могао на предлог суда, донети одлуку, да се сазове збор (чл. 34) који би ово питање, као надлежан по чл. 33. т. 3. зак. о општинама, расправио како треба. VIII Суд општнне красавске, актом својим Бр. 2*257, нпта: »Ова општииа била је у заједннци са још неким селима, па се једно село одвојило и образовало засебну општину. Подвајање имовине извршено је августа месеца. Све до овога дана, стара оиштина ннје била оаставила свој буџет, него је по извршеној подели ново-обрапована општина правила буџет за себе, а стара за себе, по сразмери свога непосредног пореза. Да је буџет направљен у своје време, онда би плата часника општинских, у заједничкој општини (до разгруписања) била већа, него што је сада предвиђена, и они траже да им се да плата и изда до дана разгруписања. Међутим, зато нема буџетске могућности, јер је буџет састављан по разгруписању општина и без обзира на стање. које је било у општини до тога дапа. На какав се начип сада може њима накнадити ова разлика, и треба ли њу да ноднесс и село, које је изашло из састава старс општине, ношто су часници пређашње заједничке општшЈе служили и ово село све до дана разгруписавања, Ако опе издатке треба да подпесе и село, које се одвојило, па оно то пе би драговољно учииило, који су иутеви којима се оно може пагнати на то? к —• На ово иитање одговарамо: Кад су часници, који сада траже плату по старом стању општине — пре разгруписавања — били толико немарни, те

пису саставили буџет узакопском року, па нису ништа учинили ни онда, кад су прављени буџети за пове општинс да се то питање регулише, онда је п право што су сада доведени у ноложај, да ово своје право траже другим и много тежим путевима. Дакле, ако им ону разлику не признају п једна и друга општина на леп пачпн, уносећи исту у буџет за паступајућу годииу, онда они морају подићи редовну тужбу против једне и друге општнне за то. Што се тпче плата, које су им буџетом предвиђепе, они ће примати свакн од своје општпне, узимајући као да је свака одвојено дејствовала све од почотка године. Што се тичј накпаде коју би стара оцштина имала тражити од села, које је изашло нз састава, ако оно у току године није иодноспло сразмерпе трошкове до дапа разгруписања, то се такође може регулисати ме^усобппм сноразумом, иначе редовним спором. IX Суд општиие јабучке, актом својим Вр. 2855, пита: »Пред ,суд долазе врло често питања ове врсте: отац се задужи приватном лицу па умре. У времену задужеља није имао са собом у ку!>и пи јодне нунољетне иорез-плаћајуће главе, но само малољетну мушку децу. Кад ова деца порасту пуиољетна, и порез плаћајуће главе, да ли она одмах имају право на наглавицу по § 471. грађ. суд пост. из заоставштино очеве, наспрам ранијихповерилаца очевих; па, ако пемају одмах ко ова питања расправља, да ли судови пресудом илп друге које власти пред која дођу ове наплате, а докаже се њихово малолетство у времену задужења. Суд моли уредништво да му изволи дати одговор на напред изношена питања у своме наредном броју листа. — На ово питање одговарамо: Питање ово расправљено јеначелном одлузом Касационог Суда која гласи: Законодавац је у тач. 4а § 471 грађ. судског постунка поставио иравило: да се земљоделцу не може, рачунајући за сваку пореску главу у куки, узети у попис за приватна потраживања, нити он сам може продати нитп ма којим иачином отуђити пет дана ораће земље, кућу са зградама и окућницу до једног дана орања. Међутим, Касациони је Суд приметио, да се у његовим одељељима нејсднако тумачи ово закопско паређеље, кад је реч о питаљу: по коме времену треба цепити да ли земљоделцу остају иапред изложени минимумп нспокретног имања; т. ј. дз ли та судск I оцепа треба да буде ио времену кад се врши попис, односно кад је земљоделац код суда изј шио да иа другога преноси своје непокретно имање, или, на нротив та оцена треба да буде по његовом имовном стању у времену, кад је учинпо дуговање, односно кад је уговорио нродају имања. С тога је Касациони Суд, а на основи чач. 1 § 16 свог урсђења, у онштој седници, проучио ово питање и иашао:

Законодавац нигде у § 471 не говори о задужењу већ само о отуђењу. Он, дакле, у томе своме наређењу мисли на актуелну, а не на пређашљу имовину земљоделца, па према томе и регули'пе поступак извршно власти {аргуменат: »за извршење пресуде не могу се узети у чопис"). Зашто је законодавац тако учинио, види се из правила Г. Министра правде од 4. Фебруара 1874. Д» 354. (Зборник XXVI стр. 14) прописаних за извршење закона о коме је овде реч и предлога којега је Мпнистра тај закон и донесен, где се, у тач. 10. (други одељак) изрично вели : „да је дух закома да з >мљоделац не остане без земље и куИе к На тај се начин наређење § 471 грађ. суд. пост. појављује као једна заштнтна мера, установљена нротив економског пропадања земљорадника, на с тога оно треба да буде примењивано тако, ј .ако ће у сваком случају показатп подједнако дејство, што не би било, ако би се оцена судска о минимуму упраиљала према имовном стању земљорадннка из времена задужења, јер би тада ова заштитна мера, установљеиа у јавном интересу, зависила од појединих евонтуалпости, а нарочпто од добре воље дужника: колико Ке се задужити, и повернотда: колико ће дуго оотавити тај дуг непаплаћен, а тога код принципијелних питања не може бити. Овако т\ мачеље § 471., истина ннје у складу с интерссима поверилачкпм, алн, као што је речено, економско политички разлози траже од законодавца, не да води бригу о оинма, који свој оувшпак дају другима на приплод, већ траже од њега да се стави у заштпту оних, којимапрети опасност да осгану без мннимума и.маља, потребног за живот, јбр би, иначе, дошло у питање опште благостање народа. Као потврду за овако схватање намере законодавчеве, изражено у § 471, општа седница налази и у поменутим правилима Г. Министра пранде, у чијој се тач. а. (одељку четвртом изречно вели: »законодавац није напред о задужељу говорио јер је оставио да приватни поверитељи сами воде бригу о томе, колико који дужник има имаља. које се на случај, ако се зајам учигти, па се на време дуг не плати, у попис може узети". Па основу пзложеног, општа седница Касационог Суда доиела. је ову начелну одлуку: да, гсо духу §47 1 грађ. суд. пост. и смеру који је законодавац овом установом хтео иостиПи, судска оцена о остатку земље треба увек да се врши ио имовном стању земљорадника у времену, кад се аредузима извршење иресуде за ариватна иотраживања, односно ио времену, кад земљоделац код суда иристуиа отуђењу неиокретпог имања, односно ио времену кад се иодигне тужба за исиуњвне или раскид уговора о продаји и куиовини земље"-. Како деца умрлог улазе у сва права очена, па и у ово о ааштити имовипе, то опшгински судови, кад врше попис пмовине за продају, или врше потврде уговора о препосу, треба да поступају по предњој одлуцн.