Полицијски гласник

СТРАНА 54.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7.

да се изаберу оудије у парном или непарном броју? (< — На ово иитање одговарамо: § 435. грађанског судског поступка, који би требао да регулисава ово питање, тако је незгодно редигован, да га он чини још заплетенијим. Тако, он у првој половини првога става дозвољава, да сваки парничар може бирати за себе једног или двојицу судија. не ограничавајући број еамих парничара, а у другом, кад је реч о председнику, он претлоставља само д&е парничне стране, Према овоме лоследњем ограничењу изгледало би, да избрани суд може бити састављен свега од 3 или 5 судија, убрајајући овде и председника. У томе смислу постоји и одлука Држ. Савета од 9. августа 1905. год. Бр. 5296 (Збирка одлука Држ. Савета стр. 76). Овако би се, велимо, имао схватити значај ове законске одрсдбо с обзиром на речи: в а обојица једног за председника". Међутим, уредништво не дели ово мишљсње. Оно, на против, налази, да број парничара није ограничон ни § 433. ни којом другом одредбом поменутог закона. И кад се у § 435., б з ограничења дозвољава, да сваки Ђ иарничар а мож.е изабрати једног или двојицу судија, онда може бити онолико судија, колико има засебних парничара, односно колико има оделитих интереса у једном спору, и да јс Оно наређење: »а обојица једног за председника", ушло онако само по томе, што законодавац није хтео да набраја број парничара, него само хтео да постави начело: да све парничне стране заједнички бирају председника. Ако се овако не би схватио пропис § 435, онда би био промашен и сам циљ избраног суда, јер би тада лице, које тражи састав избраног суда, имало право на избор једнога или двојице судија а сви остали парничари на пр. при деоби имања, били би нагнани да бирају заједнички једног или двојицу судија, ма да су њихови интереси са свим противположни између њих самих и према парничару, који тражи састав избраног суда. Такву пак, бесмислицу, законодавац нити је могао замишљати ни озаконити. На сваки начин треба избегавати парни број општег састава суда, јер у већини случајева може иастати немогућност да се дођс дО одлуке.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Збор општински може одобрити отварање и држање сеоског дућана само ономе, који има потребио одобрење од надлежне коморе да радњу дућанску може обављати. Збор општине р.... на дап 23 октобра 1911. год. донео је одлуку, којомје Ђорђу М., механцији из Р.... одобрио, да може у Р.... отворити дућан. Надзорна власт решењем од 10. новембра 1911. год. задржала је ову збор-

ску одлуку од извршења с тога, што је иста противна чл. 4 и 5. закопа о радњама, по којнм је законским прописима Ђорђе био дужан претходио добити од Коморе потребно одобрење, да може ову радњу отпочети, као и да има право исту водити. С тога је акта овог предмета, на основу чл. 152. зак. о општинама, спровела Министру Унутрашњих Дела. Налазећи, да је зборска одлука противна закону и по томе, што место, где би се сеоски дућан подигао, није на средини растојања између суседних вароши, како се то захтева чланом 2. закона о сеоским дућанима, — Мигистар је послао сва акта Државном Саг.ету с молбом, да на основу чл. 152. зак о општинама донесо своју одлуку. Трећи Одсек Државног Савета нашао је. да је решењем надзорне власти нравилно и на закону основано, па га је одлуком од 19. иовембра 1911. год. № 10707. а на основу чл. 152. зак. о општинама одобрио.

Када се две или више општина споје и саставе једну општину, а тако исто и када се поједина села одвоје од једне општине и споје са другом, онда заједнички збор има да изврши нов избор председника и одборника за нову спојну општину. Одлуком надлежних Фактора село Р... одвојено је од општине гор. б...., у округу в..., и придодато општини к..„, у истом округу. С тога је надзорна власт, на основу чл. 33., 53., г,, 57., 58., 63., 68., и 100. закона о општинама, наредила суду ошптине к...., да за тако пову груписану оиштину нареди нов избор целокупног општинског часништва. Одбор општински нашао је, да вршењу новог избора општ. продседника, кметова и одборника нема места пре но што садањим часницима закони рок службе не истекне. Чл. 63 - . и 68. зак. о општинама, на које се предње наређење надзорне власти наслања, говоре о разгруписавању или спајању постојећих општина — дакле, о случајевима, у којима од једне постају две или више општина (разгруписавање). Само у тим случајевима врши се нов избор часника, и то по чл. 63. зак. о општ. заједнички збор за ново спојену општину бира председника п одборнике, а по чл, 68. истог закона, свака ново-поставша општина бира поменуте часнике за себо. Оде није нијодан од тих случајева, јер нити је груписано више општина у једну, нити је опет једна општина подељена у више општина. Напротив, само је једно село изишло из заједнице своје раније општине и придодато другој општини. Како закон о општинама за овакав случај не предвиђа и не- наређује нове изборе, то се и не може по предњем наређењу поступити, већ село Р...., које има свога кмета, има просто да ступи у ово-општинску заједницу, а његов кмет у састав општинског суда. На основу свега овога, одбор је донео одлуку од 30. октобра 1911. године

№ 1293., да нема места сазиву збора општ. к.... ради избора председника, кметова и одборника исте ошнтине. Надзорна власт решењем од 1. новомбра 1911. год. № 15515. задржала је од извршења ову одлуку одборску с тога, што је општина к...., примајућн у свој састав и заједницу и село Р...., променила свој обим у см. чл. 10. зак, о општинама, према чему је с обзиром на чл. 63. и 68. зак. о општинама дужна извршити избор нових часника за тако груписану оиштииу. По изјављеној жалби општинског одбора, III Одсек Државног Савета нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је, на основу чл. 170. зак. о општинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 16. новембра 1911. годинс № 10581.

Разрешење општинског часника од дужности, а са узрока предвиђеног у тач. 3. чл. 32. закона о општинама, може се у смислу чл. 148. у вези чл. 122. истог закона тражити само онда, ако је решење о стављању у затвор или притвор постало извршно. Надзозна власт учинила је, у см. чл. 148. зак. о општинама, предлог одбору општине Л...., да свога предссдника Милорада И. разреши од дужности председничке, пошто је за дело утаје у званичној дужиости решењем надлежног првостепеног суда од 24. октобра 1911. г. № 44661. стављен под поротни суд и у притвор. Оиштински одбор одлуком снојом од 27. октобра 1911. год. № 1530. усвојио је захтев надзорне власти и председника Милорада разрешио од дужности председничке. Противу от;е одлуке, разрегаени председник изјавио је жалбу надзориој власти и у њој навео, да је неправилиа из ових разлога: У члану 122. зак. о општинама побројани су случајеви, кад општпнски часници могу бити уклоњени са својпх положаја. Овде долази и случај из чл. 32. тач. 3. зак. о општ. Смисао овог законског ирописа јесте тај, да је за окривљеног потребно, пе само да буде стављсн у притвор или затвор за злочино или преступе, но је поред тога јошпотребнаи извршна судска одлука о томе, т. ј. да тај притвор или затвор преставља неко трајно стање. Ово је у осталом сасвим логично, а очигледно је да је тако и законодавац мислио, јер би се у противном случају, кад за ово ие би била потробна извршна судска одлука, дало маха полицијским властима, да и исправне општ. часнике стављају у притвор за бешчастећа дела, и на основу тога траже њихово разрешење, па ма то решење о притвору и пало код виших власти и судова. Овде је такав случај, јер је региење о' стављању под суд и у иритвор за дело из § 113. у вези § 132. крив. зак. иоништено примедбама Касационог Суда од 1. иовембра 1911. год. № 14052., и на тај начин сасвим отклоњен услов из чл. 32. тач. 3. зак. о општ.