Полицијски гласник

ВРОЈ 7.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 55.

Надзорна власт нашда је, да је пом. одлука одборска правилна, па ју је стога одобрила, а жалбу као неумесну одбацила. 11о изјављеној жалби, ПТ Одсек нашао је, да решење мадзорне власти не можо остати у снази с тога, гато се уверењем ваљевског прв. суда од 15. новембра 1911. год. № 47755. тврди, да јо решењем Касационог Суда од 1. новембра 1911. № 14052. поништено решење надлежне власти о стављању жалитеља лод суд и у нритвор, те с тога се на њ није могао да примени пропис тач. 3. чл. 32. зак. о општинама. С тога је на основу чл. 170. зак. о општ, решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 26. новембра 1911. године Д1 10809. Одлука општинског одбора, којом на захтев надзорне власти, у смислу чл. 148. закона о општинама, разрешава од дужности председника, потпредседника и кметове, није извршна, ве~ћ по изјављеној жалби може бити предмет оцене надзорне власти, а затим и Државног Савета. Начелник ср. к.... предложио је, у см. чл. 1-48. зак. о општинама, одбору општине к...., да председника исте општине, Димитрија Т>. разреши од дужности са ових разлога: 1., што није следовао позиву надзорне власти; 2., што се удаљавао нз општине без надлежног одобрења; и 3., што је од извесних лица, која су донела да плате порез, из примљене суме нретходно наплатио своја потраживања. Општински Одбор на свом састанку 20. септембра 1911. год. донео је одлуку: да се захтев надзорне власти усвоји и председник са положаја свог уклони. Противу ове одлуке одборске разрешени пр дседник Димитрије изјавио је жалбу надзорној власти и у њој навео, да га одбор за ове и овакве кривице није могао разрешити од дужности, већ само оптужити недлежној властл и од ове тражити, да га казни. Надзорна власт нашла је, да је ова одлука општинског одбора у см. чл 148. зак. о општинама извршна. , па је с тога решоњем од 5. октобра 1911. год. № 12366. а на основу чл. 33. зак. о уређењу округа и срезова. одбацио жадбу као неумесну. По изјављеној жалби, III Одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не може остати у снази о тога, што за дела, која су наведена у решењу надзорне власти од 5. октобра. 1911. год. № 12366., жалитељ није могао бити разрешен од дужности на основу чл. 148. зак. о општинама, већ је, ако би се исдеђењем утврдило да посгојс, могао бити кажЈвен казнама, предвиђеним другим законским прописима, а не разрешењем. С тога је, на осиову чл. 170. вак. о општинама, рошио, да се решење надзорне власти ионишти.

Одлука од 26. новембра 1911. године № 10804 1 )Јос. К. Ст.

Решење Касационог Суда о сукобу шабачког првостеп. суда и началника среза поцерског од 21. децембра 1911.. год. № 17041. Мачелник среза поцерског оптужио је нрвостоп. шабачком суду Н. Ћ. из Придворицо, за доло из II. одољка § 180. крив. законика, но шабачки суд је вратио начол. ореском акта на даљи рад, ношто је нашао да у радњи оптуженога стоји дело иступно природе из § 335, за суђоњо когаје надлежна полицијска власт. Начелник срески, налазсКи да стоји дело из § 180. II. одељка кривич. зак., јер је боловањо повређоног г:о гласу лскарске новрсде трајало 20 дана, за суђоњс кога јс надлежан првостеп. суд, а пс полицијска власт, послао јо сва акта овога предмета Касационом Суду на рсшењо. Касациони Суд расмотрио је акта овога предмета, па јс нашао: да јо за суђсњо овога дола надложнн шабачки првостепени суд. Јер § 180. II. одељком кривич. законика н нс тражи се да су повреде тетнке у смнслу § 177. кривич. законика, ного да су опасне а као такво нссумњиво сс морају сматрати ранс нансте уједом пса, које повреде увск захтсвају нарочито, стручно, лечоње, поглавито са обзиром на евентуално зле последице, које се често јављају услод повреда овакво природе; па прома оваквом стању ствари овдо и не можо постојати дело из тач. 5. § 335. кривич. законика, који со пронис односи само на лакше случајеве, те да би за суђење била надлежна иолицијска власт. С тога јо Касациони Суд и послао сва акта овога сукоба шабачком првостен. суду на даљи надлсжан постуиак.

Решење Касационог Суда о сукобу нишког духовног суда и начелника среза расинског од 3. децембра 1911. године № 15880. Начелник ср. расинског представиоје Касационом Суду, да је Архимандрит Р. онтужен за злоупотребе у дужности учињсне за време, док је био старешина манастира Наупаре. За ове злоупотребе нишки духовни суд поднео је тужбу њему начелнику среском, па како он налази да није надлежан за извиђањс по истој, јер по § 160. кривич. суд. пост. кривице свештеника мирског и монашког реда учињене у званичној дужности извиђају се исто онако као и осталих чиновника, односно онако како Министар Просвете и Црквених'Послова нареди; а ирописом § 48. зак. о чиновницима грађ. реда прописано јс, ко је надлежан за ислеђење кривица чиновничких учињених у званичној дужности, а међутим овде нема никаквог специјал') в. одлуку Државног Савета од 21. априла 1911. год. 4068. ^Полицијсни Гласник бр. 21., од 5. јуна 1911. год. стр. 167) у којој је Држ. Савет заступао нротивно мишљење.

ног наређења надлежног министра, — то је вратио нишком духов. суду тужбу на даљу надлежност. Но како је нишки духовни суд ипак остао при своме захтеву, то је начел. срески послао сва акта Касац. Суда на решење, Касациони Суд је расмотрио акта овога сукоба па је нашао : да је за извиђање представљенога дела, у смислу чл. 97. тач. 8. закона о црквеннм властима, надлежна стручна комисија , коју има да одреди Епархиски духовни суд; јер се поднетом тужбом представља несавесно руков ање манаотирском имаовином од стране старешине манастира, те је према томе дотични епархиски суд позван дужношћу, да у свему поступи по наведеном законском прупису и да предузме свс законске мере ради заштите и обезбеђења манастирских интереса. 0 тога је Касациони Суд послао сва акта нишком духов. суду на даљи надлежан поступак.

Решење Касационог Суда о сукобу шабач. првостеп. суда и начелника среза мачванског од 23. новембра 1911. год. Л» 15161. М. С. из Поћаја, тужио је суду општине ноћајске В. Г. и браћу из Ноћаја за пољску службеност. 11о овоме спору изузела су се од суђења два члана општинског суда, па како је тиме настала немогућност за нзвиђање и суђење овог спора, то је суд општински акта истога послао првостеп. шабач. суду да донесе решење по овом изузећу. Првостепени суд је послао ова акта начслнику среза мачванског да он то питање реши, пошто је нашао да се тужбом преставља да је учињено дело, ирема § 12 и 13. полпцијске уредбе. Пачелник срески није усвојмо гледиште приостеп. суда, јер он налази, да је тужбени основ пољска службеност из тач. 1. § 335. грађанскогзаконика, и према томе да је на решење о изузећу по § 17. 6. грађан. суд. пост. надлежан председник првостеп. суда, и за то је вратио акта првостеп. суду, но кад јс суд ипак остао при своме, то је он ова акта послао Касационом Суду на решење. Касациони суд по расмотрењу акта нашао је: да је за решење покренутог питања о изузећу надлежан нредседник шабачког првостепеног суда, јер нрема садржини поднете тужбе овде постоји грађански спор о пољској службености — тач. 1. § 335. грађ. зак., за расправу кога је надлежан општински суд по тач. б. § 6. грађ. суд. пост., те према томе ово питаље о изузећу општинских часника имадареши предсодник надлежног првостепеног суда у смислу § 17. тач. 6. грађ. суд. пост. и но полицијска власт. С тога је Касациони Суд и послао ова акта сукоба првостен. шабачком суду на даљи надлежан поступак. И. Л. Р.