Полицијски гласник

СТРАНА 78.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 10.

Молн се уредништво да по овомо да своје мишљење: да ли су примедбо полиц. власти правилне и на закону основане или не, пошто у § 4. а става V полиц. уредбе порсд осталога стоји и то: „а тако исто и онога, на кога би сс у селу или општини основано сумн.ало да чини крађе или паљевине, које се у општини догађају и т. д. с( ; а нигди у овом члану но стоји да је осумњичени за оваква дела кад одговарао ијш кажњаван био". — На ово литањо одговарамо: Истина, у самом § 4 а Полицијске Уредбе ннје тачно одређено, да ли против оних, који се стављају под нолицијски падзор, троба да стоје и какви непосрсдни докази, да су они крадљивци или иначе извршиоци кривичних дола, или је довољно да је то само уверење оних —■ суда и одбора, — који о надзору одлуЧУЈУ- Одговор, дакле, на постављсно питање, има да сс извсде само из рсчи : „ основано сумњало, да чини крађе или паљевине". Ако би сада узели, да се за основану сумњу траже и какви докази, онда би се догађало, да се под надзор но могу ставити ни они, за које је онште уверење сола и општине, да чине крађе и паљевиие, јер они то тако вешто изводе, да се никакви докази но могу прибавити. На тај начин би био промашен циљ § 4 а. поменуте уредбе, и не би се стало на пут крађама и паљевинама. Према томе мора се узети, да се под „основаном сумљом" има сматрати непосредно уверење суда и одбора, којс је стсчено било сопственим опажањима судија и одборника, било исказима: непосредних суссда осумњичених, и у опште њихових мештана, Овакав се закључак мора извести и по томе, што је опште позната ствар, да се у местимм малих расеља готово увек зна, који су људи честити а који не. До тога уверења долази се и по начину живота појодинаца, но трошковима што их чино с обзиром на њихово материјалне прилике, по дружоњу са овим или оним људима, и по многнм другим љиховим поступцима. Из ових разлога кад и суд и одбор, као представници општнне и нспосрсдни познаваоци местних лрнлика нађу, да пско од њихових грађана није исправан, треба да буде довољно, да сс ирсма таквим грађанима унотреби надзор, као јодиа од провентивиих мера за заштиту имовне безбедности. Али кад јо среска власт всК иоништила решењс и тражи доказо, онда суд и одбор, усвајајући ове иримедбо као обвсзне, треба да донссе нову одлуку о надзору, коју ће образложнти тиме, што н. нр. ти грађани скитају ноћу по солу и пољу, што су нерадници а живе угодније него што би према својим средствима могли, што су их они, којима је штета учињена, обслежавали као учиниоце, ма да за то нема директних доказа итд. Свс, наравно, ово одбор и суд треба да учине ако стоје овн основи, и ако је њихово истинско увсрење да су помонута лица неисправна, јер би иначе они били

несавесне судије, ако би на надзор осуђивали људе из ма којих других побуда. 111 Суд општине варошицо Варварина, актом својим Бр. 322, пита: » Један грађанин из ове општиие, обратио се овом општипском суду с молбом, да му суд изда уверење, како је записан у азбучном гласечком списку ове општине, те како би могао, као председник бирачког одбора, да употреби своје бирачко право у оној општини, гдо је за предсодника бирачког одбора одређен. Други, опет грађанин, такођо нз ове оппгтине, поднсо је молбу суседној општини и тражио да му суд изда увороње, како јо у дотичној општини записан у списку т. ј. у азбучном гласачком списку, тј прома овом уверењу да тражи да со као чиновник уврсти у азбучни гласачки списак овс општипс, како бн употребио своје право на дан 1 априла т.г. за избор народних посланика, пошто је сада овде чиновник. И један и други тражили су да им општ. судови издаду уверење без таксе а на основу чл. 27. г. зак. о општинама. Суд је овај издао првом лицу уверсње бесплатно, а другом суседна општина ннјо хтела да изда, већ јс тражила да молиоц таксу плати. Пазато се моли уредништво да објасни : чија јо радња правилнија — ове општине, која је у овом случају издала уверсње бесплатно, или онс друге општине, која је таксу за ово уверење тражила и није хтела издати бесплатно и на оспову чл. 27. г. закона о општинама. Пошто је кратко времс до избора, то се моли уредништво, као што је овди напомснуто, да у народном броју ову ствар објасни, како би се суд знао у будуће управљати®. — На ово питање одговарамо: Азбучни гласачки спискови, састављени по закону о општинама, важе и за изборе посланика. По чл. 2 : . г. закона о општинама, не наплаћује се никаква такса за тражењо исправака ових спискова, као год и за вађоњо свију докумената, који ове исиравке условљавају. То со правило утврђујо и тачком 16. чл. (5. закона о таксама. Како 'су и уверења, о којима је роч, тражсна у циљу исправкс азбучних спискова и уиотребе права гласа, то и опа не подлеже такси. Према томе поступак тога суда, што није наплатио таксу, одговара закону.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦКОНОГ СУДА

Општинске буџете који немају никаквог приреза, или у којима прирез не прелази 50% од суме непосредне порезе, коју дотична општина плаћа, прегледа и коначно одобрава Окружни Одбор. Суд општннс д саставио је, а одбор општински решио и одобрио општински буџет за 1911. год. тако, да прирез

општински буде 44°/ 0 посуми непосредног порсза разрезаног у тој општини за ту годину. Окружни Одбор, расматрајући и одобравајући овај буџет, повећао је неке партије, а неке опет умањио, тако, да је стону приреза свео на 40°/ о . Противу оваквог рада Окружног Одбора суд општински жалио се окружном начслству, али начелство није улазило у расправу овог предмета, налазећи да је рад Окр. Одбора правилан. По изјављеиој жалби општииског суда противу Одлукс Окружног Одбора, Државни Савет нашао је, да нијо надлежан за расматрање и решавање овог предмста, јер је одлука Окружног Одбора у овом случају према проиису тач. 17. чл. 108. закона о уређењу округа и срезова коначна. С тога је па основу чл. 25. свога пословника решио, да се жалба одбаци као ненадлежној власти поднесена. Одлука од 17. Фебруара 1912. године № 1161.

Сечом и продајом дрвета из општинске шуме не могу се исплаћивати општински дугови. Збор сељана села Б на дан 24 августа 1911. године донео је одлуку, да сс из сеоске шуме одсеку и јавном лицитацијом продаду 800 комада разних дрвета и новац, отуда добивен, употреби на отплату дужне порезе. Шумарско Оделење Министарства Народне Привреде актом од 18. јануара 1912. год. ПШ 539, известило јо Државни Савет, да нема шта да примстп противу овог отуђења извесног броја дубеће горо за означени циљ. Државни Савет нашао је, да сс ова одлука не може одобрити с тога, што се сечом општинске шуме дугови општински не могу да исплаћују, а у толико пре, што би тим путем ова општинска имања у брзо нестала. Стога је, на основу чл. 33. закона о општинама, решио, да се одлука збора не одобри. Одлука од 17. Фебруартз 1912. године № 1174.

Један случај неодобрења зборске одлуке о отуђењу непокретног имања. Збор сељана села Т (општина б...) на дан 30. јуна 1911. године донео је одлуку : да село не полаже никакво право својинс па два забрана. које је пачелник среза н продао као приватну својину Јовче С., из Т Мииистар Народно Привреде актом ол 5. јануара 1912. године ШБр. 218, известио је Државни Савет, да он на основу чл. 16. зак. о шумама изјављује, да у име Српске Државе, а прсма накнадно прибављеним подацима, не полаа^е право својине па ове забране, то с те стране не стоје на путу никакве законске сметње за одобрење одлуке збора сељана села Т Али како сви прибављени подаци утврђују, да су ова два забрана сеоска својина, а не дужника Јовче, на чије име нису уведсни ни у