Полицијски гласник

СТРАНА 86.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11.

је строга. Жене овде! кад би она и помислила само на то сматрала би да је све лролало, јер и оиа пма дсвојке ! Чудно ми чудо. као да не треба живети са људима.... ја сам философ ... само под условом да не буде скандала... И кад би га било.... сваки се забавља на свој иачин; главио је да нема штете ни за кога. (ИАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињона су нам ова пптан.а: 1 Суд општино брусничке, актом својим Бр. 156, пита: »Овај суд, као претплатник Полицијског Гласника, моли то уредпиштво за објашњење о томе: Када је један човек као зомљорадник отишао прво у службу среског практиканта, и у тој служби провео 5—6 година, по том је отпуштсн и дошав кући, ступио јо у службу општинског писара п сада јо деловођа (стекао право то по закону о општинама без полагања испита), да ли он сада има право благодејања § 471. грађанског судског поступка или нема, ово тим ире што има своју земљу, наслеђену од свога оца, коју непрестано обделава пород деловођско службе, па и када се из исте отпусти он одма прионе за земљоделство. И када би со за њога тражило уверење о његовом главном занимању, које со занимање има узети као главно, а којо као споредно. Ако је могуће да изволи уредништво дати своје објашњење у наредном свом броју«. — На ово питање одговарамо: Код нас има двојаких општинских писара. Једни су се стално одали томе послу, и то им је једино занимање и начип издржавања породице, а други се овога посла прихваћају само у својој општини или најдаље у суседној, и то с времеиа на време, жпвећи и даље па солу и продужујући земљорадњу, којом су се дотле бавили. Чим се промене политичке прилике, или настано локална измена општинског часништва, они напуштају посао општинских писара и годинама со не враћају на исти. Према овоме а по духу § 471. гра1). суд. поотупка, они ошптински писари. којима је писарство стално занимање и начин издржавања, свакако не долазе у ред земљод^лаца, нити за њих важи благодејање из иоменуге закоаске одредбе, а они, пак, писари, који се овим послом баве с времена на време, а иначе им је земљоделство статно занимање, морају се убрајати у земљоделце и стајати под заштитом § 471. грађ. суд. поступка. И у овом истакнутом случају треба дотичиог писара сматрати за земљоделца, јер је он то био и пре одласка у службу, а и сада стално ради тај посао, а писарство му је узгредно занимање.

Увек, дакле, треба при извршењу пресуде гледати на иоложај дотичног лица, према коме се извршење чиии, јер со код ове професпје не може ноставити једно са свим стално правило. 11 Суд оиштиио јасеничке, у срезу крајинском, актом својнм Бр. 409, иита: „Извесно лице из ове општине, просудом овога суда од 22. јануара тек. год. Бр. 136, осуђено је да плати свомо повориоцу 190 динара главног признаничног дуга, са 6°/ 0 годишњог интереса, као и 10-67 динара трошкова. Исто осуђено лице има своју мајку, која има права на удовичко издржавање на имању свога мужа а оца овог осуђсног лица, који у зајодници — задрузи живс. Како осу!)Они нијо имао готових новаца да по истој пресуди иоложи, оп јо дао у попис ноиокрстно имањс, пошто има вишо од пет даиа ораћо зомље и кућу о плацем од једног дана орања. По §§ 412, 413 и 414 грађаиског закона нома тачног објашњења за овакав случај, него со у законодавном решењу од 6. јуиа 1853 г. К.В.Л» 539. Збор. VII стр. 54, вели, да удовица има права на раван део имања са пунолстним иаслодницима приликом деобе, а не означава колики део имања има права задржатн у овом случају на уживање. Те ирема томо да ли јс и она дужна сносити овај тсрет, кад јој се син задужио или не, и може ли имати у оваковом случају важност § 510. грађанског закона. Да суд но би учинио какву погрешку у овом случају, моли со уредништво за потребно обавештоње : да ли јо правилно извршен попис или не? к — На ово питањо одговарамо: По § 413. грађанског закона, удова после смрти свога мужа остаје на имању његовом и ужива га заједно са онима, који су и за жнвота мужевљева учествовали. По законодавном решењу од 17. априла 1858. год. В№ 451, у погледу овога права уживања, удова има прећутну, односно законску хипотеку. Кад наступи случај, да удова не може живетн у заједници са оним наследиицима, који су поменути у § 414. грађ. закона, она има права па деобу имања, н то на раван део према броју члапова, који су на имању остали. Њено право уживања на делу, који њој ирипада, нити ко може отуђити, нити како ограничити. Према овоме, ако су на иМању о коме је реч, остали само мати и син, као што се из предњег питања да извести, па се син задужио и сада треба вршити наплату из имовине, онда би се прво морало поделити цело имање на два равна дела. Део удовичин не сме се продавати за дугове синовљево, а његов можо, ако му и после ове поделе остано вишак преко онога што му штити (§ 471. грађ. суд. поступка. Према стању, дакле, које иостане посло деобе, има да се цеии, да ли је иопис правилан или нс.

У сваком случају, ако спну не би остајала „ наглавица" после поделе, а суд је воћ извршио попис и послао га полицијској власти, онда нека пакнадим актом извести полициску вдаст о стању ствари. III Деловођа онштине дринске пита. „У селу читлуку има удовица, која је иза мужаосталаса три кћери: Јованко.м, Драгињом, и Стајком. Драгиња јо умрла а по смрти нијо оставила иза себе порода; Стајка такођер, умрла је, и по смрти оставила мушко доте, којо је умрло после Стајке на 20. дапа. Дакле од кћерју остала јо само Јованка, а и удоваје матп ових јоште жива. Муж умрле Стајке, тужио је суду ово општине удову Илинку, и тражио, да се припадајући део умрле Стајке од удово наплати у вредности од 98 динара, н за право свога тражења наводи то,што ,јо доте надживело Стајку итд. Сад настаје питањо: Можелисуд оиштински осудити удову да своме зету плати на имо дела умрле Стајке тражену суму новаца? Може ли се сматрати да јо он на то стекао право зато што је дете Стајкино надживело матер и ако је после 20. дана и оно умрло ? Има ли право муж умрле Стајко у опште тражити овај мираз, и може ли га добити за живота удово, и Моаге ли овдо бити јодини наследник кћер Јоваика, јер со и она на суду појавила и ово тражење успорава, — даклс које од свију њих у иајјачем ираву?" — На ово питање одговарамо: Ако имање, које се помињо, нијо лична својина удове, односно матере Стајкине не!0 је остало од оца, онда муж Стајкин има право на њен део, пошто је дете надживело Стајку и било наслодник њенога дела, те је сада преко њега овај део припао мужу Стајкином. IV Један општински деловођа иита: Молим уредништво да преко свог листа »Полиц. Гласника" по могућству у првим наредним бројевима, изволи одговорити на овде учињено иитањо: Суд Општине К. био је пре 4 године у заједници као село К. са општином М. па је надлежним путем у год. 1907. образована засебпо данашња општина К. Но у времену када је село К. било у заједници са оп. М., извесни рачуноподагачи и народбодавци, разним неира- . вилним радњама по оиштинским рачурима, за неколико година оштетили су касу општ. М. са близу 2.000 динара, зашта су већ све пресуде Гл. Контроле нзвршне постал . И сада се од ових рачуноиолагача и наредбодаваца, од којих је један и из ово општине, тражп ова накнада по наређењу надзорне власти, узнмањем у иопис њиховог имања итд. а и сами они осуђепи, отплаћују у готову општ. М. ове дужне суме. Сада настаје питање: Да ли и колика сума трсба да припадно и овој општини односно селу К. а којо је у том времену