Полицијски гласник

СТРАНА 94.

110ЛИ11ИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 12.

такнуте одредбе које могу блтн у иротивноети сазакономо сеоским дућанима. Трећи Одсек Државног Савета, но расмотроњу односних аката и законских ироииса, нашао је, да проиисом чл. 164. закона о радњама није укинут чл. 5. закона о сеоским дућанима, по коме сеоске онштине имају права да наплаћују дућанску аренду, те лрема овоме не може остати у снази решење надзорне власти. С тога је на основу чл. 170. зак. о општииама репшо, да со решење надзорне власти поништи. Одлука од 18. Фебруара 1912. године № 987. О начину употребе и уживању општинске утрине решава општински одбор, али одбор не може решити, да сечзид и својство утрина и шумских земљишта измени зираћењем или сечом шуме, изузев случаја култивисања истих, у коме случају одлука одбора важи кад је одобри Министар Народне Привреде. Одб.ор ошлтино в донео је одлуку 28 октобра 1911 године, да општина в изда молиоцима Ж. Р. из Б., и М. II. из Г. један део своје утрине под закуп за 50 година, а под условима прописаним у тој одлуци, ну с тим да ради култивисања земљишта посаде винограде и подигну багремову шуму. Ову одлуку, на основу чл.,85. закона о општинама, примила је к знању надзорна власт, с тим, да исту одобри Министар Народне Привреде и збор општинскн изгласа. Министар Народне Привредо нашао је, да се ово давање под закуп врши само по решењу одбора, а не и одобрењу збора, па је стога закуп одобрио и наредио закључење уговора са закупцима. После овога председннк и пуномоћник општински закључили су у име општине, а на основу одлуке одбора, уговор са закуицима о закупу општинске утрине. Али одбор општински иа свом састанку 27. јануара 1912 год. донео је одлуку, да о овоме питању (давању онштинске утрино нод закуп) донесо одлуку општински збор као једино надлежап ирема одељку IV. тач. чл. 86 закона о онштинама, па је тога ради једновремсно одредио дан збора и све што је потребно. Иадзорна власт задржала је ову одлуку одбора од извршења зато, што је Министар Народне Привредо нашао, даза овај закуп нијо надлежан збор за решавање, већ само одбор, услод чега је ранију одлуку одборску о овом заку.пу и одобрио, и наредио да се уговор о закупу закључи, што је општински суд воћ и учинно. Сада, носле закљученог уговора не може бити никаквог новог решавања, ни одборског ни зборског, већ може битн само грађанског спора о раскинућу уговора, а за ове спорове надлежан јо само лрвостепени суд. У .жалби Државном Савету, продседник оиштинског одбора навео је, да решоње надзорне власти нс одговара закону,, јер по тач. 3. чл. 86 закона о опнггннама, Министар Народне Привреде

може да да одоброње да се вид и својство онштинске утрино можо изменити и без одобрења општинског збора само у случају култивисања олштинско утрине од стране а у корист дотичне општине. Али кад се ошптинска утрина у циљу култивисања даје под закуп трећем лицу, које пма да изврши култивисањс утрине у корист своју. онда такав закуп има претходно да одобри оиштински збор. Ово зато, што со променом вида и својства утрино штете права грађана дотичне општине, који су сад лишсни слободног уживања попаше са те утрине. Зато тај закуп, дакло, има да одобри и збор, а но само Мннистар Народие Привреде. Трећи Одсек нашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. Стогаје на основу чл. 170 закона о општинама решио да се жалба одбаци као ноумесна. Одлука од 3. марта 1912. год. № 1667. Све одлуке надзорне власти, донете по закону о општинама, морају бити образложене и основане на законским прописима. Одбор општино б. п одлуком својом од 5. децембра 1911. год. Бр. 4219, прописао јо услове -за .издавање касалско аренде под закуп за 1912. годину, Надзорна власт нашла је, да је ова одлука лротивна закону, јер је одбор, иоред осталога, унео и ово: „1., Ако би двојица, или више њих, једног брава делили за своју домаћу потребу, онда ће им арендатор наплатити аренду по тарифи у истој одлуци; 2., Говеђег меса мора имати, и то: зими четвртком и подељом, а лети само недељом; 3., Такса ће се одрс1,иватн за нродају меса, када се за потребно нађе с( . Навод под 1. противан је § 370 крив. закона и чл. 3. урсдбе о касапницама. Навод под 2. противанје тач. 2 и 4 | 369 крив. закона, а тако исто н навод иод 3. противан је закону, ј .р овим одређивањем таксе иде со на то, да од страно касапа не буде злоуиотреба, да мосо продају по високој цени, ксју сами одреде, као заинтересовани у овомо за своју добит, а овим се постиже и то, да се у случају скупоће стоке може цена повисити у корист касапа на њихов захтов. Да би се ово постигло, ове цене имају со чешће мењати према пијачнбј цони стоке, а не овако како одбор налази, да со имају мењати кад се за потребио нађе, не везујући ту потребу ни зашта, што значи, да то зависи од воље одбора. С тога је решењем од 12. децомбра 1911. год. Бр. 11.537, задржала од извршења одлуку одбора. По изјављеној жалби, III. Одсок Државног Савета нашао је, да реш ње надзорне власти не можо остати у снази с тога, што одлука одборска иије била противна ни једном од законских ирописа, који су наведени у нрвој тачки истог решења, лрема чему власт ппје ни имала разлога задржавати је од извршења. Сем тога и трећи навод у решењу не може остати, јор надзорна власт није навела законски пропис, коме би одлука одборска била противна, а међутим била је дужна ово учинити према чл. 152 и 156 закона о општинама. С тога јо на основу чл. 170 закона о општинама решио, да се решење надзорне власти поништи. Одлука од 23. Фобруара 1912 године Бр. 1368 Самоуправни капигали, па било да су покупљени за извесне потребе, било да су позајмљени, морају се предати на приплод Управи Фондова. Среска скупштина среза л.... на дан 15. Фебруара 1912. године донела је одлуку: да се новац од зајма у 100000 динара, кад се узме од Управе Фондова, да на приплод једном од новчаних завода нз околине, за који донесе одлуку срески одбор, потпто Управа Фондова на лежећи новац не плаћа никакав интерео. Надзорна власт рсшењем од 16. Фебруара 1912. год. № 2393, обуставила је од извршења ову одлуку, нашавши, да је противиа чл. 40. закона о уређењу Управе Фондова, ио коме закоиском пропису, а у вези са чл. 14. и 15. закона о окружним, среским и општинским буџстима, сви самоуправни капитали имају се а и морају предаватн Управи Фондова на руковање. Овај зајам одобрен је ради подизања среских зграда, а планови још нису готови, а док то буде учињено, проћи ће подуже време, те је зато најбезбедније, да новац стоји у самој Управи Фондова, а не да се даје приватнима. У толико пре, што за ово нема потребне одлуко Министра Финансија. Мннистар Унутрашњих Дела нашао је, да је скупштинска одлука противна закону из разлога изнетих у решењу надзорне власти, па је писмом од 23. Фебруара 1912. године П№ 3523, а на основу чл. 14. и 40. закона о уређењу округа и срезова иослао Државном Савету сиа акта овог предмета на коначно рошење. Државни Савет иашао је, да је решење надзорне власти правилно и на закону основано. С тога је на основу чл. 40. у вези са чл. 14. закона о уређењу округа и срезова, решио, да се решење надзорне власти одобри. Одлука од 6. марта 1912. г. № 2747. За одобрење издатака за оправке на окружним зградама, које не трпе одлагање, а вредност им не износи више од 200 динара, надлежан је окружни одбор (чл. 108. тач. 10. закона о уређењу округа и срезова). Услед тога, што се на окружиим зградама имало извршити оправке, окружни одбор округа београдског донео је 1. децембра 1911. год. о.длуке, № 7, 8, и 9, да се грађевинском одел>ку начелства округа београдског издаду и то: 1) За оиравку прве грађевине 186.81 д. 2) за оправку друге грађовине 186-81 д. 3) за оправку треће грађ вине 120. д.