Полицијски гласник

СТРАНА 118.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 15.

II У свима случајевима, кад појсдинци засађују поред свога имања багрем или какву другу живу ограду, па љоме наносе штете сусодним усевима, они могу бити одговорни за штету, јер својим радом проузрокују ову. Како се и на који начин може то сузбијати, видеће се из расписа г. Министра Народне Привреде од 14. јануара 1903. год. П№ 21903, који гласи: »Поводом питац>а начелства округа смедеревског, да ли се на основу закона може стати на пут подизању ограда од багрома поред винограда, ја сам по 14. пр. м-цом ПБр. 3662, а по овом питању упутио нач-лству акт ове садржине.® »Ако по грађанском закону не можо да сс стано на пут сађсњу багрема и других високих дрвета поред подигнутих винограда на америчкој подлози, по писму, начелства актом од 25. Фебруара ток. год. ЕБр. 158 и 161, онда томе може да се стане на пут по закону о чувању пољског имања. Но не стоји тако, као што начелство наводи у предњем свом писму јер ја налазим, да се и по самом гргђанском закону а с погледом на прописе §§ 211 и 800 овог закона, сађењу багрема и других високих дрвсћа, може да стане на пут, кад оно штети праву уживања сопственика оних имања, којима се хладом и изданцима подигнутих дрвећа чини штете на имању." »По назначеним параграФима овога закона, остаје сваком право, да ужива своје имање по вољи, али тако исто и право уживања ограничено је тиме, што ником није дозвољено да уживајући своје има,ње прави другом штету, било то намерно или ненамерно, што је овдо случај.® »Дакле, и самим овим.може се стати овом злу на пут, но за ово као што јо напред поменуто има ослонца и у закону о чувању пољског имања, 11 По чл. 1 овог закона судиће се све штете које се учине на њивама, ливадама и виноградима, па било оне учињене стоком или којим било другим узроцима, а прома чл. 27. овог истог закона, дужност је општинским судовима да потесе удесе тако, како Ке се усеви једнога рода, у које долазе виногради , груписати на једно мссто." »Последњом алинејом овога члана закона, дато је право среским управним властима, да оне оамо изврше груписање усева, ако то не буду хтеле или могле да изврше општинско власти." »На основу свега напред изложеног позивам начелство, да према овоме забрани сађење багрема и високих дрвота по местима где се виногради подижу а који су искључиво виноградски положаји како би се сопственици винограда сачували очигледне штете, жртвујући и сувише средстава и труда око обновљавања винограда на американској подлози.® Што се тиче оних случајева, где су појединци уз туђе забране или воћњаке раскрчили земљиште и почоли га зиратити, па им се наноси штета усевима услед хлада што га чини дрвеће, ту не

може бити одговорности да сопственикаI забрана и воћњака, јер они нису учинили ниједним својим поступком никакву противправну радњу, којом би вређали туђе интересе, него су сами сопственици зираћењом земљишта у напред иристали да трпе штету, у колико би ова долазила од суседства са већ поотојећом шумом и воћњацима. II. Суд општине бростовачке, актом својим Бр. 424 пита: „На дан 8 овог мес. у овој општини био је избор једног кмета за ову општину. Кандидатских листа било је две, од којих је једна добила 92, а друга 28 гласова-куглица. По гласачком списку гласало је 122 гласача, према чему се види да су гласачи украли и однели 2 куглицо јер исте при бројању, у кутајама нису нађено. Бирачки одбор рошењем својим Бр. 391 (сви га потписали) због ове сметњо покварио је овај избор, те нису ниједног кандидата огласили за изабраног, и акта доставио општ. суду и одбору, који је одредио да се на дан 29 овог месеца изврши накнадни избор по новим кандидатским лиотама. Суд јо дознао да јо први кандидат подиго кривичну тужбу противу бир. одбора што га нијо огласио за изабраног, и противу суда и одбора општ. што су одредили други дан за избор, — о овоме је извештона ср. власт. "Моли со уредништво да у првом наредном броју изволи изноти обавештење: има ли по овој ствари какве кривичне одговорности и кривице, код кога, зашто, и на основу кога законског прописа. Обавештењо је од ноодложно потребе суду што скорије." — На ово питање одговарамо: Како су два гласа била без утицаја на ресултат избора, јер један од кандидата има апсолутну већину од дошавших гласача, то је бирачгш одбор погрешио, што пије огласио за изабраног онога кандидата, који је имао 92 гласа, нити је у опште било места другом избору. Против оваквог његовог рада требало је изјавити жалбу, и Савет би, нема сумње, нашао да је избор правилан, те би изабрани био оглашен за кмета. Уредништво налази, да у овој радњи, и ако је неправилна, нема услова за казнену одговорност до бирачког одбора, јер сс не види да је он овакву одлуку донео само из намере да осујети избор, него је тако разумевао законске одредбе. У осталом, баш кад би се ова намера могла и утврдити, незгодно је што закон о општинама не предвиђа казну за овакве случајове. Општински суд и одбор не могу одговарати ни у ком случају, јер је њихова радња неодољива последица рада бирачког одбора — они су морали одредити дан за избор, кад овај није извршен.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Брашнарске радње у реону сеоских општина не подлеже плаћању дућанске аренде, јер ни по свом постанку, ни по начину рада, не спадају у категорију радња, које предвиђа закон о сеоским дућанима. Одбор оиштине в донео је одлуку и овом одредио, да брашнарско радњо у реону општине в плаћају на име дућанске аренде, у корист општинске касе, свака по 250 динара, с тим, да плаћање буде у тромесечним ратама, а новац, отуда добивен, да се употреби на олакшање општинског приреза. По жалбама интересованих лица, а и по званичној дужпости, надзорна власт расмотрила је ову одлуку одборску па ју је решењем од 12. Фебруара 1912. године № 2*52 одобрила, а жалбе одбацила као неумесне. По изјављеној жалби, III. одсек Државног Савета нашао је, да решење надзорне власти не можо остати у снази с тога, што ове радње ни по свом постанку, ни по начину рада, па ни по артиклу, који извозе, но спадају у категорију радњи, које предвиђа закон о сеоским дућанима, према чему се исте радње не могу ни оптеротити дућанском арендом. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио, да се решење надзорне власти ионишти. Одлука од 21. марта 1912. год. № 2997.

Један случај умесног задржања од извршења одлуке општинског одбора о одобрењу издавања под закуп општинског земљишта. Одбор општине п донео је одлуку 1. децембра 1911. год. № 10292, којом одобрава лицитацију о давању под закуп општинског земљишта за 1912., 1913. и 1914. год., коју је општински суд извршио према одлуци одборској од 12. септембра 1912. год. № 7709, а по којој је целокупна цена изнела суму од 5976*70 динара. Надзорна власт решењем од 4. јануара 1912. год. № 307, а на основу чл. 152. закона о општинама, задржала је од извршења ову одлуку из ових разлога: 1., што у одлуци нису именована лица, која су узела општинско имање под закуп, да би се могла ценити законитост иств одлуке (чл. 71. у вези чл. 105. закона о општинама); 2., што по наредбама општински суд није послао препис протокола лицитације овога закупа, иити је јавио, колика је била закупна цена прошлог закупа, нити су најзад послата ма каква акта о томе, и 3., што у истој одлуцн нису испуњени услови, који су прописани чл. 80. и 83. закона о општинама. У жалби, изјављеној Државном Савету, општински суд навео је, да решењо падзорне власти но одговара закону из ових разлога: 1., што је одборска одлука по чл. 85. одељак II. закона о општинама постала извршном, јер је надзорна власт није у законом року задржала од извршења;