Полицијски гласник

БРОЈ 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 125.

сс всћ на злочип и са свим иокварили. Према томе ако има осуђепих који ће водити рачун о опомени и неће рсцидивирати, има гомила другнх за које ће одлагање бити само допуштење —• б^сплатно — да опет почну. Но, судија их не може познавати; он је приморан да одобри одлагање на срећу. А свака погрешка стаје скупо, у сличној материји, јер она има послодицу пуштање у друштво злочинца чија се дрскост десет пута више појачава услед некажњења. Такав је био онај који је скоро изашао из затвора у Лијону, користећи се милошћу Беранжевог закона и право иде то убија једног од сведока који су учинили да буде осуђен. Други који су били ухапшони због напада, противстајања, насиља према агентима, властима, после неколико дана поново излазе иред своје жртве са претњом и увредом на устима. Не постоји средство да се спрече ове погрешке. Баш кад би судије биле најфинији психолози, они би се опет преварили. У ствари, ове су погрешке врло чссте. Оне су у толико теже, гито често граниче са некажњењем онда кад осуђени није поново ухваћен или тек посло пет година; и од 100.000 злочина или престугга који остају сваке године некажњени, многи се могу приписати онима који се користс Беранжеовим законом. Понекад је баш дупла неказнимост, кад судовп, као што сам то доста често констатовао, изричу за други деликт само новчану казну која није никад наплаћена. (наставиће се)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ (наставак) Море нас је држало тако опкољене још осам дана, а нико се не усуђиваше да нам пошаље какву шалупу да нас ослободи. После тог времена са страдалпицима изађем на земљу и одведем их личио главном заповеднику марине, који ми је честитао као да сам их у борби заробио. Ако је то баш и била нека добит, ипак је право рећи, да ме не кошта ништа више до страха. Како му драго тек то створи у батерији најлепше мишљење о мени. Продужио сам са примерном тачношћу да испуњавам моје дужности; три месеца прођоше а ја сам само похвале заслуживао, и зарицао сам се да их стално заслужујем; али један буран живот не може да престане наједаппут. Кобна склоност, којој сам се и против воље, а често и у незнању, покоравао, стално ме је приближавала личностима ијш предметима, који су били највећи противници онога, куда сам своју судбину хтео да упутим; због те склоности, и ако нисам био приљен у тајна војничка удружења, ипак сам био посвећен у њихове тајне. Ова су со удружоња појавила прво у Булоњп. Прво од свију, ма шта рекао

г. Аодјер у својој историји о Р1н1ас1е1рће8, било је друштво Олимиијеваца, (ОНтрЈепа! којо је основао неки Кромбет из Намура. Оно је се испрва састојало из оних који су хтели ступити, или су ступили у марину, али се брзо рашири и примало је војнико свију родова оружја, нарочито из артилерије. Кромбет је- био још млад (био је тад морнарски академац у првој години) и није хтео примитн назив шефа Олимпијеваца него је остао и даљс у реду браће, који изабраше части достојног и уредише друштво прома правилима слободних зидара. Друштво још није имало политички циљ, или ако је га п имало, он јо био познат само члановима од утицаја. Познат циљ био је узајамно нотпомагањо у напродовању. Олимпијсвац, који би био унапређен, морао је свима силама радити на унапређењу Олимпијевца који је био у нижем чину. Да човек буде у друштво примљен треба, ако је морнар да је најмање академац друге класе или највише капетан лађе, а ако служи у трупама на суву граница је ишла од пуковника до нодоФицира закључно. Нисам никада чуо да се на скуповима Олимпијеваца покрећу питања која се односе на рад владе, већ да ту говоре о једнакости братству и да се воде разговори који су у грдној противности са политиком. У Булоњи су се обично Олимпијевци састајали код неке госпође Хервије, која је држала једну кафаницу у коју је ретко ко долазио. Ту су они у јсдној соби држали своје седнице и вршили упис. У војној школи, као и у политехници, постојале су ложе које су биле у вези са Олимпијевцима. Казивање иовим члановима сводило се на лозинке, знако и дружење, а прави чланови знали су и хтели су нешто друго; символ друштва објашњавао је потпуно довољно намере ових последњих: мишица која излази из облака наоруужана мачем, а испод ње прекрепута Цезарова биста. Овај символ који сам собом казује свој значај, био је утиенут на печату за дипломе. Печат је у рељеФу израдио неки Богран, или Белгран, који је служио у артиљериском штабу; а после су га израдили издубљеног у бакру. Да неко буде примљен за Олимпијевца морао је доказати храброст, таленат и доказати да умо да чува тајну. Даровите војнике су нарочито врбовали. Чинило је се све колико је било могућно да со у друштво увуку синовн родољуба који су. били устали против обновљења царског престола или који су били погубљени. За време царства довољно је било припадати каквој Фамилији незадовољника па бити примљен. Прави шефови овог друштва били су склоњени и не казиваху своје планове; устајали су против тираније, а нису се поверавали никоме. Требало је да људи, помоћу којих су се надали остварптп планово, буду завереници а да не знају ништа; да им нико не предложи заверавање, но да они сами нађу за то воље и снаге у свом сопственом положају. Отуда је дошло да су Олимпијовци рекрутовани чак и у пос-

ледњим редовима колико сухоземне толико и поморск) војске. Ако јо со подоФицир или војник одликовао знањем, чврстпном карактера, одважношћу, самосталношћу, Олимпијевци су га привлачили к себи, и ускоро он јо улазио у ово братство где се обвезивало заклетвом да јодан другога помажу и штите. Узајамно потпомагањо које јо обећавано изгледало јо као спона у друштву, али на дну је била сакривена намера. Знало се из дугог искуства да од сто примљоних чланова једва досст ако би добили унапрсђење које би одговарало њиховој вредности, јер је било вероватно да од сто људи деведесет су противници ствари и било је немогућно свс њих понамештати. У томе је и био врхунац лукавства: под именом општег унапређења пркдобити л.уде, међу којима ће се сигурно из незадовољства развити пријатељетво; људе, који су већ билп раздражони и мучени неправдом јодва би чекали прилику да се свете. Тако је створон савез који, и ако је се крио, имађаше при свем том стваран живот. Присталице појединих завера били су зближени: усавршавали су се и ширили све више; али није више било потребно да има толико завереника па да завера приступи долу ; чекао се само згодан час. Олимпијевци су се појавили неколико година пре друштва ФиладелФија 1 ), са којим су се доцније помешали. Ово последње постало је после миропомазања Наполеоновог. Тврде да је оно постало уираво кад јо код цара пао у немилост адмирал Тригет, који је збачен што је гласао против доживотног конзулства. После осуде Моро-а друштво је постављено на ширу основу, доби велики број чланова из Бретање и из Фран-Конте. Међу овим последњим био је Уде, који је код Олимпијеваца покронуо мисао о Филаделфији. Олимпијевци су постојали скоро две године а влада се не показиваше узнемирена. Тек годино 1800. Девије, управннк полиције у Булоњи писаше Фуше-у 2 ) и јавља му за њихове скупове; он их не описиваше као опасне, али је мислио да их треба надзиравати, но како није имао никакво лице коме би могао поворити овај посао, молио је министра, да у Булоњу пошаше извежбаног човока, који би вршио политичку полицију. Министар јо одговорио унравнику да му захваљује на ревносној служби за цара али да он воћ дужег времена мотри на Олимпијевце, као и на друга друштва те врсте; да је влада довољно чврста, те се тих друштава и не боји; да су у осталом у њима само занесоњаци због којих со цар не брине нимало; и да су, према свему изглоду, Олимнијевци сањалице, а њихово друштво детињарија измишљенаради забаве својих чланова. (наставиће се)

] ) Завера против Наполеона I. Пр. 2 ) Министар полиције за времс Наиолеона 1. Пр.