Полицијски гласник

СТРАНА 138.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

лари уз закон о општ., а међутим нема Формулара за накнадне потврде спискова, у случају кад није било никаквих измена". Са ових мотива првостопени петровачки суд решењем № 2162/911 г. ослободио је оптужепе од стављања под суд. Ово решење уништено је примедбама III од Кас. Суда под № 3505/911 г., које гласе: м По тач, д. чл. 27. зак. о општинама, на дан 20. октобра сваке године општински суд мора закључити азбучни гласачки слисак, и тако закључен општински суд одмах шаље надлежном првостепеном суду на накнадну потврду. Према томе суд је погрешио што је оптужене за ово дело ослободио стављања под суд, са разлога да се у списковима није имала вршити никаква измена гласача, па према томе да није било ни потребно накнадно закључење, јер према горњем законском пропису они су били дужни закључити опискове, без обзира да ли у њима има каквих измена или не к . Ове нримедбе првостепени суд усвојио је, па су за тим оптужени осуђени на новчану казну по чл. 163. зак. о општинама. Ова пресуда одобрена је пресудом Апелационог Суда и оснажена решењем Касационог Суда. [III 17-II-1912 № 2134]. Нааомена. Правилно је гледиште Касационога Суда. Законодавац је тач. д., чл. 27. зак. о општинама, прописао општинским судовима безусловну дужност, да на дан 20. октобра сваке године морају закључити азбучне бирачке списковс и суду их послати на потврду, било у њима каквих измена или не било. Само у овом случају општински органи не могу накнадно мењати ово спискове и те измене антидатирати. јер би били ухваћени у ФалсиФиковању спискова, према оним примерцима, који се већ находе код првостепеног суда и ту баш и лежи заштита противу злоупотребе бирачког права, која се поменутим прописом хтела да изведе. 36. Реферат чувара шума потпун је доказ по чл. 133. зак. о шумама, и у ономе случају, кад је дотични чувар на своју дужност заклет у времену кад се тај реферат има да цени од стране првостепеног суда, па ма и да није био заклет онда, кад је тај реферат поднет. [III 0. К. С. 10-У1-1911 № 3841]. Мотиви иресуде ирвостеи. суда: „Према реФерату чувара шума и увиђају општ. суда стоји дело горосече, кажњиво по чл. 111. зак. о шумама. Но како је поднетим уверењем суда општине рушањске под бр. 223. утврђсно, да чувар шума у целој 1908 год., па према томе и у времену кад је ово дело извршено и кад јс реферат по истом делу писао, није био заклет на своју дужиост, то је доказна вредност реФерата у сумњу доведена, те не може служити као доказ о кривичној одговорности оптуженога. Па како противу њега нема ннкаквих других доказа, то се он на основу § 241

крив. суд. пост. има ослободити сваке казне итд <( . Примедбе III од Касац. Суда од 10-У 1911 № 38И. »Кад се из уверења суда општине ругпањске од 13-11-1911 нод бр. 223. види, да је чувар шума општине рушањске, који је реФерат по овом делу горосече поднео, заклет на своју дужпост 7. маја 1909 год., онда је суд погрешно узео, да овај протокол чуварев нема доказну вредност с тога, што чувар шума, који га је потписао, није био заклет у времену кад га је поднео, воћ је ову исправу требао да цени с обзиром и на ту околност, да је чувар шума ипак заклет, про него јо ожалбена пресуда донета и да је тада имао и тај услов, који се за њогову доказну вродност тражи (чл. 24. у в. с чл. 133. зак. о шумама) итд <( . Ове примедбе усвојене су, па је доцнијом пресудом оптуженн осуђен наказну, а ту пресуду оснажило јо и одељење Касационога Суда. Наиомена. Као доказ о горосечи служи иротокол, који се састоји из дво исправе: 1) рсФерата чувара шума и 2) увиђаја општ. суда. Обе то исправе морају бити онако начињене, како је прописано у чл. 133. зак. о шумама, па да протокол може имати доказиу силу. Заклотва чувара шума предвиђена је у чл. 24. зак. о шумама. И кад је она већ положена у времену кад се реферат овога службоника има да цени као доказ, онда ј поменути нротокол уредан, јер се заклотва овде има да сматра само као појачана гарантија за исправност дотичног службеника у служби. [Види о чиновничкој заклетви у опште Е)а8 Кешћ81>еата1;епЈ,езе1;с, уот 31. М&ги 1873, ег1аи1;ег1; уоп Кбрег, 2\у. Ап1, ВегНп 1901, код § 3 итд.]. Ово стоји овде у толико пре, што се веродостојност исправе овога службеника (реФерата) поткрепљује и накнадном исправом друге власти — увиђајем општ. суда. 37. Реферат незаклетог чувара шума није доказ за кривицу оптуженога. [III 9-VI-!911 №№ 6000 и 6006]. Противу опт. X поднео јо рсфорат за дело горосече — чувар шума У, који на своју дужност није заклет. По оваквом реферату првостепони суд осуди оптужеиога на казну. Тапресуда уништена је поменутим примедбама Касационог Суда, које овако гласе: »Кад се из извештаја суда општине мионичке види, да се у архиви тога суда пије могао наћи протокол заклетве чувара шума, онда је суд погрешио, што је реФерат иезаклотог чувара узео као потпун доказ о кривици оптуженога, јер по чл. 24. у в. с чл. 133. зак. о шумама само се реФерат заклетог чувара може сматрати као потпун доказ против учиниоца дела". (наставиће се)

ТРАГОВИ НОГУ И РУКУ У КРИВИЧНИМ ИСТРАГАМА (наставлк) Нитрат сребра. Развијање отиска прстију помоћу нитрата сребра одавпо се већ практикује. Нитрат сребра употребљавао је већ н Форжеот приликом својих студија. Међутим, ово је најгора метода за развијање отисака, и ако јој извесни теоричари полицијске технике — који оу писали књиге небавећи се никад праксом — придају знатну Вредност. По овој мотоди отисак за развијање треба намазати, и то веома иажљнво да се но бн покварио, водњикавим раствором нитрата сребра (10°/ о ), и изложити га за извесно време дневној с-ветлоети. Посло овога треба са отиска скинути вишак раствора помоћу воде н вапоризатора, услед чега отисак постајо црнкаст. Слика на њему образована је из масе малих и усамљених тачкица. Отисци на стакленим предмотима могу се, носле овога, опрати у Фотографском изазивачу, услед чега нацрти постају јаснији. Ако со отисак налази на органском телу, у чију унутрашњост може да продре нитрат сребра, метода ова не даје добре резултате, јер се основа увек обојава и тиме спречава видљивост отиска. Као што смо већ рекли, метода ова стара је и но даје добре резултате. РеЗултати, који се добијају осталим методама, много су бољи. Само у извесним специјалним случајевима, на које се не могу применити остале методе (н. пр. да би се отисци босе поге на премазаном наркету учинили видљивим) може се уиотребити нитрат сребра. Треба знати, да је још Форжеот употребљавао осмичку киселину за бојадисање отисака. У овом циљу он је стакло са отиском мећао под звоно са кристалима осмичке киселине, нзлажу ћи га на овај начин н.иховој еманацији. Папиларне линије поотајале су, услед овога, црне после неколико дана. Ова метода успева само код отисака врло масних и свежих. Исто је овако и код методе помоћу Флуорохидричне киселине, код које се стакло са отиском излажс сманацији ове киселине. Услед ове стакло потамни, изузев мсста на којима се налазе масно маторије. Раствори материја за бојење Сматрамо да смо били први који смо примеиили ове растворе за бојење отисака на стаклу. У овом циљу употребли смо алкохолни раствор Фишина, који смо сипали на отисак пошто смо претходно загрејали стакло са воликом предострожношућ. Услод овога отисак је добијао црвену-љубичасту боју. Ова мотода давала нам је некад добре а некад рђаве резултате, и с тога није за практичну употребу. Стокис, нз Лијежа, препоручује бојоње отисака помоћу црвеног судана (III), који боји само масне материје. Бојење се заснива на раствору маторије за бо-