Полицијски гласник

ВРОЈ 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 139.

јење у масти. Судан за бојење справља се, по Стокису, на овај начин: извесну количину алксхола од 70° н. пр. 500 сс. треба загрејати до тачке кључања и потом насути у стаклеиу Флашицу са 40. гр. судана, па ову херметички затворити и изложити топлоти од 40° за време од 24 сата. Добивени раствор треба филтрирати пре сваке операције, јер се кристали масних материја, који се образују, могу наслагати на отисак и учинити га иејасним. Тако исто потребно је да се овај раствор чува у помрчини, јер на сунцу губи боју-бледи. Само бојење отиска бива на овај начин: парчад стакла, на којима се налазе отисци, мећу се на дно једне стаклене тацне са углчланим ивицама, која се хермотичри затвара поклопцем од мутног стакла. Да би се избегло образовање кристала од материја за бојење, треба страну стакла, на којој су отисци, окренути ка дну тацне, подмећући под ивице стакла мале дрвене попречнице. Пошто се у тацну наспе охлађен и Филтрован раствор, тако да течност покрије цело стакло са отиском, треба тацну брижљиво затворити и оставити у помрчини завреме од 24 сата. Ако би стакло дужо остало, на њему би се наслагали кристали који би га могли учинити нејасним, а ако би се прс времена извадило из раствора боја би му била бледа. После овог рока од 24 сата саткло са отиском треба из тацне извадити и опрати, провлачећи га кроз хладну воду за време од једног минута, а за овим оцедити га и осушити. Помоћу судана могу се обојити и отисци који су стари по неколико дана, само што је боја ових отисака слабија од бојо свежих отисака. Ми смо са успехом употребљавали Стокисову методу, по којој се отисци прстију могу врло добро обојити, задржавајући овом приликом све Финесо својих нацрта. Јодна пара. Јодна пара служи такође за бојење отисака прстију, произведених масним материјама. Тако, отисци на стаклу постају жути кад се изложе њеном утицају, а тако исто и отисци на хартији. Утицај јодне паре на ове последње много је јачи Развијање отисака помоћу јодне паре врши се на овај начин: у порцулански реципијонат треба метнути неколико кристала јода, па дно реципијента загрејати на пламену дотле док се јод не почне претварати у љубичасту нару. У овом момепту на отворени крај реципијента треба брзо наднети хартију за коју со верује да садржи отисак, и задржати је над паром неколико секунада. Разуме се већ, да јодној пари треба изложити оиу страну хартије на којој је отисак. Кад се хартија удали од реципијента видеће се на њој црнкасги нацрти отиска прстију на основи жуто-црнкастој, више или мање обојоној. Воја отиска и основе ишчезава доста брзо, те се с тога мора одмах приступити фотографисању појављеног отиска. ФотограФисање ово извршује се веома лако помоћу белог Филтра. Да би изазивање невидљивих отисака помоћу јодне паре испало добро,

ноопходпо јо потребно да се ова пара развије у великој количини, и да хартија са отиском будо врло кратко време изложена њеном утицају. Ако би она остала дуго над реципијентом, и отисак и његнва основа постали би подједнако угасити. Примена ове методе препоручљива је за изазивање невидљивих отисака на документима, на којима операција не треба да остави никаквог трага. Доиста, као што смо већ поменули, боја од јода ишчезава врло брзо, и хартија постаје онаква иста каква је била и пре опорације, ако у њој нема штирка. Посипање прахом. Невидљиви отисци прстију могу се исто тако открити и помоћу разног ситног праха. Вертилон је био први, који је у овом циљу употребио граФит, посипљући њиме места са невидљивим отисцима. Пошто само масне папиларне линије задржавају граФит, а но и остала нсдодирнута места, то со отисци прстију на болој основи појављују, услед посипања графитом, у црној боји. Нацрт, добивен на овај начин, може се фиксирати помоћу обичних средстава која се употребљавају за Фиксирање нацрта помоћу плајваба. Треба само имати у виду, да код носатинираних хартија и сама њихова влакна задржавају мале количине графита, услед чега нацрт губи у јасноћи. ГраФит се може употребити за изазивање отисака на свима предметима отворене боје и са глатком површином. Да би уклонили мале количине граФита, које пријањају заповршине посутих предмета, ми се служимо дуваљком у облику вапоризатора, код кога јо стакло замењено стаклоном цеви, која јо на врху отворена. Треба само избегавати сувише јаку пројокцију ваздуха да се не би покварио нацрт отиска. Поред графита, за посипање новидљивих отисака још се употребљују: креда, ликопод, магнезијум итд. за отиске на угаситим основама, и цинабор, разни метални прахови и т д. за отиске на отвореним основама. Од свију ових материја, најбољи је магнезијум. Од свију осталих, па и од ликопода, отисци су спљоштени и непотпуни. Сасвим је друга ствар са карбонатом олова. То је најбољи прах за изазивање отисака ако је само добро сув. Он се врло добро Фиксира за отисак и даје овом Финоћу, коју је апсолутно немогућно добити осталим праховима. Пород овога, он се врло лако скида са отиска меком четком, услед чега отисак постаје Финији и јаснији. Карбонат олова има још једно проимућство над осталим праховима за изазивање отисака: његова бела боја може се лако протворити у црну ако се изложи еманацијама сулфидрат-амонијума. Ако се невидљиви отисци нрстију нал&зо на обе страпо каквог парчета стакла, требаих изазвати помоћу карбоната олова а за овим један обојити црно. Да се ово постигне, треба дотичну страну стакла метнути над стаклени суд, у комо се,

на дну, налази раствор сулфидрат-амонијума. Приликом ФотограФисања белог отиска треба позади стакла — на коме је овај отисак — ставити црну хартију. Противно овом, приликом ФотограФисања отисака црне боје, треба иза стакла ставити белу хартију. (НАСТАВИТ.Е СВ)

КРИЗА РЕПРЕСИјЕ од ш1јват-а ГЛАВНОГ ПРОКУРАТОРА АПЕЛАЦИОНОГ СУДА У ЛИЈОНУ

(НАСТАВАк) Знамените криминалисте оспоравале Су корист од овога права. Упоређивали су га са мађиским прутићем који има власт да уппштава законс 1 . Алн сс ове строге пдеје ие слажу са захтевима друштва, јор показују увек нешто пепредвиђено и непомирљиво са законицима .који су у снази. Право милости намоће се да со коригује педостатак гипкости закона и неминовно несавршених пресуда. „Ова власт праштања коју владалац има, — каже Монтескије, —- кад се врши са мудрошћу, може имати дивних дејстава". Али је вршоње овога права по све деликатно и граничи са самовољом. Треба га употребљавати умерено из бојазни да се не падне у мекуштво и слабост, а никад пристрасно; то што би допустило да рекнемо са Векаријом, да се онај који има мисију да извршује законе, уздиже изнад њих и прећутно их не одобрава. У осталом, злоупотреба би неминовно повукла пропаст овога потребног права, исто онако као што је било под старим режимом, -изазвавшп протесте ФилосоФа, те је уставотворна скупштина једним одушевљеним вотумом укинула ову краљевску прерогативу. Већ право милоСти није популарио; мало ће трсбати да се уздрма. Приметимо пре свега, да то није као што се у опште мисли, лично право председника републике. Декрети милости, као и сви други акти шеФа државе, треба да буду према потписани од једног министра, и само право врши се под гарантијом министарске одговорности. Ако има, злоупотреба, највиши шеф државе не носи одговорност, већ министри. Средњи број осуђених који су помиловани, био је од 1881 до 1885, 4625 и 3856 за период од 1886—1890. У овој епоси, примена закона о условној осуди и одлагању, производи знатно умањење и средњи број од 1891 до 1895 није био већи од 2581 и 262о за време од 1896—1900. Али од 1901 до 1905 цифра се мења до 3367. Сваке године примећују се неколико прогнаника међу изабранима. Има их баш међу њима који су више пута помиловани. Но, са највише племенитости милост је практикована код осуда на главну казну. Смртна казна скоро је укинута за време од једну десетину гонина услед ових честих помиловања. Услед тога дру-

1 ВипШат.