Полицијски гласник

СТРАПЛ 140.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСППК

ПРОЈ 18.

штво је лишсно јодпс казис, иајвсћс од свију која јс прописана, у његовим законима. Тако схваћепа милост није више вршење сувореног права, које јо намсњено да се прнмени у случајевима које ни закон ни пресуде нису могле Лредвидети, него права ревизија закона и судских пресуда. И овај доброчин, милостив суд функционише са толиким активитстом, да му со могу готово са извосношћу есконтовати одлуке. Условно је осдобађење само друго право ове прерушене милости, са том отежавном околношћу што је оно атрибут, не ше®а државе нсго министра унутрашњих дела. Често јо условно ослобођење ревизија одлука милости, као што је милост ревизија пресуда. Кад је милост била одбијона, осуђени ћо закуцати на друга врата која није тешко отворити. Овај други биро опраштања поверен је Функционерима министра унутрашњих дела и као ни помиловања, његове се одлуке нс публикују и не мотивишу. Могло би се мислити да добро владањо и преданост раду владају суворено у тамницама пошто се предлаже одвећ волики број осуђених. Предлози со чинс по мало и неправо и свакојако. Да ли су се осуђени добро или рђаво владали, није стало за тим! Најопаснији злочинци, подводачи, рецидивисте. чији је цео живот био само један сплет злочина и који ће опет отпочети такав живот, прсдлагани су од администрације за условно ослобођоње. Вороватно да ту има тактике коју диктују неколики разлози екопомије. Овај закон који је био донесен да Фаворизира поправку осуђених, постао је буџетско средство. Не пита се да ли осуђени својим кајањем и напором к добру, заслужујо да буде охрабрен и награђен, него колика ћо бити економија од његовог пуштања у слободу. Кад један пут изађу из затвора, више се њима не баве; они могу на доколици понова да се одаду њиховој ужасној проФесији и често то и чине. Како је магистратура могла избећи ову атмосферу опште благости? Требало је људи другог доба. У општој распуштености, нијо се могло очекивати да једино судије задрже чврстину. У осталом, није одавно како се обратила пажња на њихову прокомерну благонаклоност. Још .јучо су их оптуживали за противно. Штампа, позориште, сликади су их као сурова и груба створења, робове нечовечних и нреживедпх прописа, блазираних од иавике кажњавања; упоређивали су судове са воденицама осуда, које ое окрећу,ноосетљиво, индиФерентно и мељу грубо све што падце под њихово тешке точкове. То је било с тога што су их мало познавали. Одавно је већ бдагост владала у срцу магистрата. Свакодновни сводоци беда човечанства, они осећају према њему више сажаљења него срџбе; они се бапт не поводе за гњевом који заслепљује и труде се да сачувају своју хладнокрвност. У колико постају старији, они су више родитељског понашања, него ли строги. Не само да нису окорели, него су пре добродушни. Не бих се изненадио, ако би ое чссто они више уплашили од строгости казне, него сам осуђени. Код

магистрата виших јуридикција на које би требало рачунати да поправљају слабости других, влада још већа благост. Ови поштени људи неће да се узалуд њима обраћају. Ако су судије прве инстанције осудили осуђеног на једну годину дана затвора, саветници у вишем суду налазе да је десет месеци одвише довољно ; ако су у првостепеном суду досудили ком десет мосеци, они у вишој инстанцији скину два или три месеца; ако су каквим случајем магистрати са црном хаљином, одбили одлагање, они у црвеној хаљини журе се да поправе ову неопортуну строгост. Слабост код пороте још је већа. Неискуство, страх, осетљивост, чино те је код пороте нравда не.једнака, на срећу, зависи од утисака у с.уду, на улици или од штампе. Извосни су злочини осигурали опроштај, док се други који су много мање озбиљни, казне без сажаљоња. Убиетва, тровања, побачаји, матере убице своје деце, ослобођавају с; уз аплауз аудиторијума, док се какво лице које је направило неколико комадалажног повца осу^ује на вечиту робију. Једнога дана поротаје свирепа ; сутра даи је болећива. Оптужени који има вештог и речитог адвоката има велике шансе да буде ослобођен; али какав сиромах, несрећник, кога брани приправник, скоро сигуран је да ће бити осуђен. Образовање, васпитање, држањо оптуженог врше волики утицај на пороту. Ако јо то каква жена, њена лепота говори за њу и утиче на наше модорне хелијасто ! Страсни злочини уживају нокажњење и налазо по нокад апотеозу у кривичном суду као и у позоришту. У стварима које имају најмању политичку боју, правда порото је најнеизвеснија ; и адвокати, знајући то пе пронуштају а да не уплоту политпку тамо где она нема ни шта да види. Јаван човек који тражи од пороте заштиту своје части, чини скоро јуначко дело, толико је опасно његово предузећо. Најносле порота тожи да будо господар казне ; она поставља своје услове суду и ако со они не приме, она ослобођава. Позната јо њева издашност у олакшавним околностима ; она их налази код најгнуснијих злочина : она их одобрава 7)! пута од 100 т.ј. окоро три четвртине осу^енима. У овој трци за милошћу, судови се такмиче са норотом употребљујући својо овлашћоње о ублажавању казне у 7/10 случајова; и ова средња циФра све вишо се појачава. Треба сматрати као срећан случај кад магистрати пе капптулирају до Беранжеовог закона. За извосно време могло се надати да ће порота, боље рекрутована, просвећенија, искуснија, поправити своје навике. По, ако је воровати статистици, зло се на против умножава. Жалоспо јо констатоватн да је наша највиша кривична јуридикција, код које долазе на расправу највећи злочини и на коју слодствено, друштво има право да рачуна највише, тако слаба и несигурна. (ПАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(НАСТАВАк) Сво је ово било у некој тајанствености, и преварони се не усу},иваху да се озбиљно жале. Једино је било утврђено да је г. Бортран ишчезао; суднли су га и као бегунца осудпли на пет година рада на јавним грађевинама. Мало затим дође наредба да се похапсе главни мођу Олимпијевцима и да се растури њихово друштво. Али маредба је могла бити извршена само делимично : коловође дознав да их влада гони и да ће их позатварати у ћелије венсенске илн у друге државне затворе, прет^оставише смрт једпом таквом бедном животу. Још истог дана петоро су се убили; један поднаредник двадосет пете врсте и још два друга убили су се из ништоља, Један капетан, који је у очи тог дана примио днплому команданта батаљона, закла со бријачом. Становао је код „Сребрног Лафа 1 '. Господар Бутроа зачуђен што не силази, као што је увек чинио, да доручкује са осталим оФицирима, куцне на врата његово собе: капетан се тад био нагао над једним умиваоником, којп је намсстио да у њега пада крв ; намести брзо оковратннк, отвори, покуша да говори и надно мртав. Један марински официр, који је био на лађи иуној барута, потпали лађу и експлозија дохвати још једну. Иемља со затресе на неколико миља у около; сви прозори у доњој вароши попрскаше; Фасаде од кућа у пристаништу попадашо, комађе једрила, катарки и лешева беше разбацано на више од осамнаест стотина хвати. Посада са обоју лађа изгину... Само један једини човек, као неким чудом оста, неки лађар који је био у кошу на катарки. Катарка са којом је био одбачен у облаке, иаде усправно у пристанишко просушено блато и забоде се дубоко, више од шест стопа, и мрнара нађоше живог. Али је изгубио слух и говор и но поврати их ни^-ад више. У Булоњи со изненадише једноликостп ових догађаја. Лекари су објашњавали једновременост самоубистава расположоњем којо је изазвало нарочито стање атмосфере. За доказ свога мишљења позивали су се на догађај прошлога лета у Бечу, у Аустрији, где су једног истог дана велики број младих девојака, као судбнном гоњене, извршиле самоубиство. Неки су мислили да необичност овог догађаја објасие тим што су говоршш да се после једног разглашеног самоубиства морају десити још два или три. Укратко, свот је у толико мање знао шта да мисли, у колико је полиција, бојећи се да се не примети ма шта што би изгледало као опозиција царском режиму, с намером пуштала најчудноватније гласове, а предострожност јо била толика предузета да име Олимпијевац није у овој прилици ни поменуто било. Међутимузрок толиким трагичним догађајима била је достава г. Бертрана. Нема сумње, ои је