Полицијски гласник

БРОЈ 18.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 141.

за то награђсн; ја ис знам каио, али мн изгледа да је полиција задовољна његовом службом продужила користити се њим, јер је псколико година доцнијо вн1)ан у Шпанији, у исланбуршком пуку, гдс као поручник није ни мало мањо сматран за племића него што су сматрани Монтморанси, Сенсимони и други потомци неких најславнијих кућа Француских, који су били у овомс пуку. Ускоро по нестанку г. Бертрана, чета у којој сам био, би премештена у Сенлеонард, мало село. једпу мпљу далеко од Булоње. Ту нам се служба састојала у чувању једног барутног магацина, у комо је била волика количина ратне муниције. Служба није била тешка али јо стражарење сматрано као опасно : неколико је шиљбока ту било убијено и говорило се да су Внглези решили да овај магацин запале. Нсколико покушаја ове врсте нису ни мало остављалп сумњу да се у ово не верује. Имали смо, дакле, довољно разлога да будемо сталпо на опрези. Једно ноКи кад је био мој ред да разводим стражу разбуди нас изнснадно пуцањ пушке; одмах смо сви били на ногама; пожурим као што се обично ради да сменим шиљбока: био је то неки рекрут који ми својим јунаштвом не улеваше баш много поверења. Упитам га, и, по његовим одговорима, закључим да је се безразложно уплашио. Обиђем око магацина, прегледао сам улазе, не види се ништа, никакав траг од човека. Уверен тако да је рекрут напразно направио узбуну укорим га и припретим му затвором, Али. по повратку у стражару понова га запитам, и по озбиљности којом је доказивао да је видсо некога, и по појединостима које ми је рекао, поверујем да се није бадава уплашио ; обузо ме неко предосећање; изађем, пођем понова ка магацину и нађем врата отшкринута, гурнем их и још о врата спазим слаби одблесак неке светлости која се виђагне између два висока реда сандука пуна муниције. Притрчим брзо и видим... запаљена лампа, пламен лиже даску на сандуку и већ се осећа мирис... није било ни тренутка за губљење; без устезања угасим лампу, изврнем сандук и својом мокраћом угасим остатак пожара. Иотпун мрак около мене уверавао ме је да сам зауставно несрећу, али нисам се могао смирити док се и мирис није изгубио и дотле сам причекао, па се вратим. Ко је био кривац ? Нс знам га, али у мојој души су со гомилала нагађања; сумњао сам на руковаоца магацина и да бих се уверио одсм одмах у његов стан. Његова жона беше сама и рече ми да јој је муж, сигурно задржан послом, заноћио у Булоњи, али да ће сутра изјутра доћи. Затражим кључево од магацина; он их беше однео. То што је однео кључеве доврши моје уверење да је он кривац. Пре но што би поднео рапорт о свему овомо навратим се сутра изјутра око десет сати да видим да ли се вратио; не бсше још дошао. Прегледајући истога дана инвентар магацина увидело се да је руковалац имао највећог рачуна да се стовариште уништи. Четрдесет дана прођоше а пе знађаше

се где је се овај човок доо. Његов леш су посло жстооци нашли у јодпој пшеницн, а крај лоша пнгитољ. Моје присуство духа спречило је експлозију магацина и за то сам награђен унапређењем: постао сам поднаредник, а главни командантзвао мо је да ме впди и обећа да ме препоручи благонаклоности госнодина министра. Видећи се тако, што кажу, на коњу, а како сам желео стићи до циља, трудио сам парочито да као Лебел изгубим све рђаве особпне Бидоково, и да нисам морао с времена на време, ради нрпсуствовања примању храпе, долазити у Булоњу, био бих исправан војник. Али, кад год бих дошао у варош морао сам посетити оног подоФицира од кога сам одбранио Бертрана. Оп истина то није тражио, али сам ја осећао потробу да га чувам. При тим иосетама цео дан би био посвећен пијаичењу и тад оам и против вол->е заборављао да со променим, Причајући како има ујака сенатора чије му јс наслеђе осигурано, мој бивши друг из завода живљаше једним врло угодним животом; повероњо којо јо уживао као човек од фамилијо било је ноограничено. Није било у Булоњи богаташа који није сматрао за част да му дође тако отмен човек. Најамбицијознији родитељи пису желели ништа толико колико да њега имају за зета, а и међу девојкама је успевао много; тако је могао до воље црпети кесе родптсЈља и задобијати љубав девојака. Живео је као пуковник, имао је псе, коњо и слуге; гласом и држањем изигравао је великог господина, и умео је као нико други да баци прашину у очи, и да се направи важан. Због тога чак и оФицири, који иначе много полажу па преимућство еполета, налазили су као сасвим природно то што их он зассњује. На другом месту ван Булоње овај би пробисвет био врло брзо оболодањен као варалица, али у једној новој вароши где је грађанство од доброга друштва примило само одело, било му јо лако протурати се. Његово право име било је Фезар, а у заводу су га знали само под именом Хиполит; био је, мислим, из Доње Нормандије,са свима одликама слободе; отворен, смео, имао јо ону црту лукавства, коју зли језици пришивају становиицима ДомФрона; јсјном речи, био је препреден човек и снабдевен свима особинама да улије поверење. Да је имао једну једину стопу земље дала би му прилику за хиљаху парница и од тога, упропашћивајући суседе, постао би богат, али он није имао ништа на свету и немогући постати тужилац постао је варалица, затим ФалсиФикатор, а послс... видећемо. Пећу да слутим догађаје који ће сами доћи. (наставит.е се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општино моштаничке, актом својим Бр. 551, пита:

„Јодан грађаиин ово оиштине, поднео јо молбу суду овом, којом тражи, да му суд и одбор у смислу чл. 30. става последњег закона о водама изда одобрењо — одлуку, те да можо на свом имању нодићи воденицу од незнатне важности у ред поточара. За подизање таквих грађевина, ио истом члану јасно се види, да суд и одбор може дати одобрење молиоцу за подизање, ако се тим подизањем никоме неће шт.та доносити, а које одобрење издаје бесплатно. По тариФи пак 385. закона о таксама, за допуштање и подиза,ње водоница лоточара има се наплатити такса у десет динара. Према овоме суд је у недоумици: треба ли наплатити таксу или не, и да би се правилно урадило, то се моли уредништво да објасни : 1. За подизање воденица поточара у смислу чл. 30. става послед. закона о водама. може ли суд и одбор давати одобрење бесилатно, или се има наплаћивати такса по тарифи 386. закона о таксама у десет динара; и 2. Сем тога кад молилац у смислу чл. 30. зак. о водама не положи таксу и на тражење суда иехтедне положити по тарифи 385. зак. о таксама, онда може ли суд поступити по чл. 16. зак. о таксама т. ј. поднету молбу оставити у акта као нотаксирану, и ако не може, шта се има по истој урадити?® — На ово питање одговарамо: Општипски суд и одбор могу давати дозволу за подизање грађевина на води, о којима је реч у чл. 30. закона о водама и њиховој употреби. 0 евакој својој одлуци ове врсто, треба да известо и господина Министра Иародне Приврсде, који има право надзора по закону о употреби вода и регулисању река. За ове дозволе мора да се наплати такса по ТБр. 385. у 10 динара, јер је овим законским прописом укинуто оио нарођење из чл. 30. закона о водама, по коме су ове дозволо давате бесплатно. Аке молилац не положи таксу по захтеву суда, онда његову молбу оставити у архив у смислу чл. 16. закона о таксама. II. Суд општине црнол>евачке актом својим Бр. 810, пита: »Част јо суду овом умолити уродништво „Полицијског Гласника" за следеће обавештење. Пресудом овог суда, од 21. марта т. год. Бр. 604, осуђена су два лица са по три дана затвора због дела из § 375 а кр. зак. и од заузећа земљишта да се одбију. Један осуђони изјавио је жалбу противу ове пресуде. Првостепсни суд одлуком својом од 3. априла 1912 годино Л» 7209, поништио је поменуту пресуду из разлога тог, што је требало да се у пресуди тачно означе море и границе заузетог земљишта, а друго што приликом одмеравања казне суд није ценио олакшаване и отежаване околности, ако их оптужени имају.