Полицијски гласник
ВРОЈ 25.
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 197.
Ово смањење долази од одласка младих људи у војску. Услед служења у војсци велики број младих повратника ишчезава за извесно време по разним батаљрнима у Африци или на континенту. Поред овога, многи млади људи, који још нису осуђивани, они слаби карактером и већ покварени под утицајем војничке службе тешко се решавају да ее огреше о казнени законик. Данас се, на жалост, не можо рећи, да војна слубжа спрочава потпуно младо људо од злочииа и преступа. У појединим земљама, а нарочито у Француској, војнички криминалнтет расте из годино у годину. Узрок овом рашћењу, у Француској потиче од Фаталног укидања старог закона, који је нарсђивао да се новратници шаљу у Африку, у батаљоне дисциплине. Услед овога многи опасни повратиици, а нарочито сутенери, увршћују се у континенталне рогименте, и корумиирају. својим додиром, поштене младе војнике. Данас се Француска влада носи намером, која је у сагласности са жељама већине народних представника, да врати у живот стари закон поврат ницима, и да га чак пооштри у извесним одредабма. Пошто извесна војничка служба у Француској траје 2 г. то се смањон.о броја затварања између 21. и 25. год. не би могло објаснитп само одласком младих људи у регименте, јер се они ослобођавају војничке службе у 23. год. те бп с тога требало да број затварања опет расте од овог момента, а то не стоји. Ствар је, мођутим, у овоме. Многи млади људи остају у војсци, а многи стари повратници у истини се поправљају за вроме испуњења војне обвезе, и по изласку из војско покушавају да живе часним животом бар за извесно време. Неки и истрају на овом путу али се већииа, и то огромна, враћа брзо старом начину живота. Као један од узрока смањењу броја затварања у доба између 21. и 25. год. јесге и прогонство, које удаљује из престонице велики део повратиика овога доба. Нагло смањење броја затварања после 30 год. Из ПариСке статистике такође се види, да се број ухапшоних лица нагло смањује после 30. год. старости. Средњи број затворених лица у доба између 25. и 30. године износи за сваку год. 883- 4. Код лица између 30. и 45. год. отарости број је овај 504-06, а код лица између 45. и 60. год. само 298'73. Извеспо је, међутим, да општа статистика затварања у Француској но показује ово нагло смањење још од 30. год., јер сеоски криминалитет достнже свој максимум у доцнијо доба старости, а у правој сразмери ра овим стоји и смањење броја хапшења. Према немачкој општој статистици, максимум криминалитета пада у доба тридесетих год. а нагло смањење наступа тек од четрдосете год. Нагло смањсње броја ухапшених у Паризу потиче из многобројних узрока
од којих је већина заједничка свима великим градовима. Пре свега, оиасни проФееијонални злочинци, који се нарочито регрутују из класе сутенора, услод неуредног живот^а губе брзо снагу и здравље те због овога, а да би избегли конкуренцију са млађим и снажнијим колегама, емигрирају у мање градове. Поједини од њих повлаче се чак и у села, и постају често обични вагабонди. Други узрок смањење броја ухапшених потиче отуда, што многи новратници не живе дуго, већ умиру релативно млади. Венеричне болести и туберкулоза знатно сатиру родове сутенора, Најзад и прогонство има утицаја, истина у малој сразмери, на ово смањоње. Утицај годишњих времена на број затварања. Ако со наша статистика иосматра сада са гледишта броја затворених у разним тромесечјима, констатоваће се ово: I тромесечје • • • 9037 затворена II в • • • 7096 III » • • • 77 25 IV » • • • 7654 Прво тромесочје обухвата месеце јануар, Фебруар п март, као што се види показује највећи број затварања. Увећање броја затворених вагабондима. Увоћање броја затварања за време три зимска месеца лако се да објаснити великим бројом скитница, који се у овој епоси годишњој знатно затварају, махом за незнатне преступе. Доиста, зима истерује много скитнице из њихових уобичајених легала: са клупа по јавним шотницама; испод мостова, из пластова сена итд. Иоред овога, они за ово време немају шта да упљачкају по пољима. Да би се склонили од зиме и заштитили од глади, многи вагабонди врше тада проступо да би само доспели до затвора. Ово увећање броја затварања, које потиче отуд што скитнице траже пребивалиште преко зимо, није својствено само великим градовима. Оно се тако исто, констатује и у селима као и у малим градовима. Сви дироктори затвора имају своје стаиовнике, који им родовно долазе у почетку зиме. Поједине скитнице иду толико далеко да чак бирају и затвор, у коме ће провести зиму. Оне врше преступе у местима, из којих со осуђеници упућују у изабрани затвор. Узрок повећаном затварању проко зиме не долази само од скитница. Беда појединих занатлија због немања рада и увећање кућевних трошкова у зимско доба, утичу такође на увећањо преступа (много више но иа увећање злочина), а самим овим и на увећање броја ухапшених. Преступи из последња два узрока потичу нарочито од случајних преступника. Најзад, и весеља о Новој години, као и за времо ускршњег поста, повећавају, такође, број затварања.
У другом тромесечју констатује се нагло смањење броја ухапшених, а оно потиче из ова два узрока: а) што знатан број скитница напушта велико градове и одлази у поља, где остаје проко целе лепе сезоне, и б) што су про®есијоналне скитницо заузсте радом у пољу, истина мало сталним. Треће тромееечје доноси нам ново повећање броја затворених, којо наступи такође услод два узрока: а) услед увећања сексуалних злочина и проступа, и б) услед крађа по кућама и апартманима, који су преко лета привремено напуштони. Четврто тромесочјо показује, најзад, врло мало смањење броја ухапшених, и ако је његов послодњи мосец понекад доста хладан. Ово смањоње потиче искључиво отуд, што многи млади преступници одлазе у ово доба у војску. Носумњиво јо, да би без овог одласка број затворених био знатно увећан у четвртом тромесечју. Затварање жена. Ако и овде узмемо у рачун затварање жена до и преко 21 год. староети (кривице због проституције но узимају се у рачун), онда ћемо за разна тромесечја добити ове цифре : До 21 год. Преко 21 г. I тромссочје II III IV
• 163
958
■ 199
877
■ 218
915
■ 2 44
992
• 824
37&2
Свега Сразмера између бројева ухапшених жена до и преко 21 год. старости износи: за прво тромесечјс: 1:612\ за друго тромесечје 1 : 4'4; за треће тромесочје 1: 4 '2, и зачетврто тромесечје 1: &-06. Средња размора за сва чотири тромесечја износи 1: 4'69. Сразмера ухапшених жена испод 21 год. старости много је, дакло, мања но код људи. Па ипак је број ухапшених жена испод 21 год. знатно већи од броја оних које су превалиле 30 год. То јс доба између 18 и 21 год. у које пада највећи број затварања жена. Треба тако исто знати, да је смањење броја ухапшених преко 30 год. старости много мање код жена но код људи. Ово долази отуда, што су жен ; скитнице врло ретке. Несразмера између жснског и мушког криминалитота више јо привидна но стварна. Готово сви криминалисти сложии су у томе, да проституција пружа женама један дериват. Оиа је јодна врста маскираног криминалитета, понекад безопасног, али понекад — као што ћомо доцнијо доказати — у вези са криминалитетом људи. Годишња времена мање утичу на затварање жена но на затварање људи. Код жена нема скитиица, а оне највишЈ утичу на број затварања. Па ипак се и код њих констатује једно увећање броја ухапшсних за прво, а нарочито за четврто тромесечје. Првом су исти узроци као и код људи, изузев скитница, док друго потичо из учесталих крађа по излазима, који примамљују женс, нарочито пред празнике о Новој Години.