Полицијски гласник

СТРАНА 246.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31.

утиче... Најзад оно једно, уговорено је било. Сутра дан близу Совр-а сротпомо Боавнола и с њим некога шатрава (лопова). Блињон им јо говорио о овој ствари и казао им иако му јо непријатно убпство. Тада они предложише да нам помогну ако ми пристајемо. —- »Драге воље, одговори Блињон, кад има за двојицу има и за чотворо". И тано решимо да нам онп буду саучесници. Од тога дана тај друг Боавнелов био нам је сташо на врату, он јо чекао само час. Најзад, трговкиња нас извссти ; био јо тридесети доцембар, боше магла. »Добро је", рече ми Блињон. Части ми лоповске нисам волсо да тамо идем, али наведен и ја сам са осталима пратио бабу, и у вече, у часу кад је излазила по свршеном послу од некога Русела, ми је експедираслЈО. Друг Боавнелов баштао ју је мисирцем (ударио јс ножем) а Блињон ју је био завио својим огртачем и држао озади. Једино со ја ннсам мешао али сам сво впдео, пошто су мене поставили да ждракам готивно (чувам стражу). Знам да би за то овај нитков Блињон могао бити убаштан (погубљон). Шант-а-лер ми је испричао ово убиство до ситница и са ретком неосотљивошћу, а ја сам слушао до краја ову страшну причу усиљавајући се свакога трснутка да сакријем одвратност коју ми она изазиваше. Свака његова роч била је таква да се мало осетљивијем човеку коса подиже. Кад је овај разбојник довршио причањо о самртним мукама жртве поменуо сам му понова да но издајо друга, али сам у исто доба всшто бацио сламу на ватру коју сам као сапћим хтео да угасим. Намислим да одведем Шант-а-лера да хладно исприча власти ово страшно откриће, на које га сад нагнао гњев. Желео сам поред тога набавити суду доказе који су потробни па да убице буду осуђоно. Помишљао сам да ми је може бити Шант-а-лер испричао какву измишљотину коју су му надахнулн вино и освета. Како тако, тек ја наппшом г. Ханриу рапорт у коме му изложим и моју сумњу, али он мн одмах јави да јо тај злочин заиста извршен. Он мо у исто доба позва да му добавим тачне податке о свима околностима којс су иредходиле убиству и које су га пратиле. И од сутра дан ја сам већ почео да радим. Било је тешко похватати саучесиике а да со не посумња с које стране вотар дува. И у овој прилици као многим другим случај ми иоможо. Кад свапу разбудим Шант-а-лора, који сојош болостап од јуче, не могаше дићи; сео сам на њсгов кревст п говорпо сам му како је јуче био пијан, као и о несмотрености коју је учинио. Поновим му дво три речи из разговора који сам с њим имао, то се њогово изненађење удвоји. Оп ми рече, да је номогућио, да јо тако што говорио, и, било да је доиста био заборавио, било да сс самЈ претварао, он покуша да ме увери да со ни најмање не сећа онога шта је било. Лагао ме он или нс, тек ја ее ухватим за ту њогову изјаву и кажем му да се нијо ограиичио да те податке о убиству кажо само мени, него да их је у ватри на глас иричао у

присуству толиких апсоника, који су чулн исто као и ја. — Ах, несрећан ли сам ! узвикну оп. Шта сам урадио! Како да се извучем? —- Ништа лакше кажем ја. Ако те питају што о јучерашњем догађају ти ћеш рећи: кад сам пијан, снособан сам за све, нарочито ако сам киван ноком нема тога што нећу измислити. Шант-а-лер прими савет за готово паре. Истог дана одведоше из Тврђавс у 1лавну полицију неког Пенсона, који је сматран у затвору као ован. То вођење нијо могло доћи згоднијо; пожурим се и јавим Шант-а-леру да сви затвореници мисло да су Иенсона одвели да штогод прокаже. На ову вест он се пренерази. , Јо ли и он био у кафани ?« упита мо одмах. Ја му одговорим да то нисам обраћао пажњу. Он ми тад сасвим слободно признадо свој страх и уз разговора с њим дознам ново податке којс одмах доставим г. Хаириу и помоћу њих полиција ухвати сво саучеснико у убиству, између којих и трговкињу и њеног мужа. Сви су бпли метнути у одолите затворо: Блињон и Шант-а-лор у новој згради, а трговкиња, њен муж и чотврти убица у болничкој згради, и сви су остали врло дуго нод ислсђењем. Ја со нисам бавио даљс истрагом, али она ннје имала успеха јор су је одмах поволи погрешно и окривљени су ослобођени. (НАСТЛВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Јодан општински писар пита: »У овој општини појавила се распра о одбијању процонта на сасушивање и мишоједину хране по општинским кошевима, при годишњем нремеравању ове. Тако, у једној општини имамо овај случај: Крајем 1909. године упосона је у кош јодне општине извесна количина кукуруза, и дата на чување одговорпом рачунополагачу, заједно са списковима опих, којн су храпу- узели. На крају исте године нзвршсн јс промер овога кукуруза и нађено јо, да недостаје 30°/ о од унесене количине. Како је комиспја, када јс овај промер вршила била уверена, да кукуруз пијо упропашћон, всћ да је ова разлика дошла од сасушивања и мишоједине, она је признала овај мањак, који је послсдња стопа, која сс по закону можо признати рачунополагачу на растур у првој години. Крајом 1910. године опот је преморен кукуруз н нађоно, да јо мање 31% од укупио количипе, први пут унесене у кош. Сад је питање: да лн ћо со за 1910. год. рачунати проценат 31°/ 0 нли само 30°/ о за сво време докле кукуруз буде стајао у кошу, ла ма то трајало 5—6 година, или се онај проценат, дозвољен у првој годнни, но односи и на остале

године, те, но томо, рачуноиолагач но би био одговоран за мањак у 1 °/ 0 од укупне сумс који со ноказао на крају 1910. год.? с( — На ово питање одговарамо : По чл. 20. закона о општинским кошевима, сасушивањс и растур признајо се, код кукуруза 30°/ о процоната, а код осталс храно 8°/ 0 . Ни у овом ни у којем другом члану не вели се, да со овај процепат можо повећавати, те со, по томе, има узети, да се већи процепат у општо не смс признати. Овакво гледиште застуиљоно јо и чланом 20. правила господииа Мипистра Народне Привреде од 5. августа 1890. годнне ЗБр. 1844, прописаним за извршењо закона о општинским кошевимп. Прома томе, и руковалац храном о којој је реч у горњем питан.у, мора бити одговоран за онај вишак мањка у 1°/ 0 , од величино процента, који је законом дозвољен. Велимо мора со учинитн одговорним и тражити накнада штоте, на начин нрописан чланом 18. номенутог закона, ана власти која буде учинила извиђај, лежи дужност да утврди : да ли је овај мањак дошао здоупотребом нли недажњом, па ако није ни један ни други случај, већ се утврди: да је мањак дошао услед сасушивања или мишоједине, она ће, наравно, ослободити рачунополагача одговорности, утврђујући на тај начин, да је проценат, одобрен законом недовољан за све нрилике и сво случајевс. Наравно да власт мора бити у истрази веома обазрива, како би нашла праву истииу, јер као год што није искључена могућност несавесног и немарљивог руковања општинским кошевима, тако исто није искључена могућност да се покаже већа разлика од 30°/ о због тога, што је храна при примању била сувише сирова па се сасушила, или, што је чести случај, да со уселе мишеви па начипс грдне штете, те би тако, рачунополагач одговарао ни крив ни дужан. 11а одборима општииекпм у нрвом реду лежи дужност, да немарне кметове упућују на тачпо вршоњс службе, како се не би повратило оно стање, када су рачунополагачи тврдили, да су мишсви, у низу година, појели сву храну, тс да се тако упишти и нроигра ова установа, која јо од тако благотворног утицаја па наш жнвот и у редовним, а камо ли у нозгодним приликама. 11 Један општипски писар пита: »Пре неколико дапа, царинарница н-ска спровола је овоме суду једно лице, са паредбом, да га суд држи у притвору до даље њоне иаредбе, јорјо вели ухваћсно у кријумчароњу. Како јо овај захтев дошао од старије власти, општинскп суд га је извршио и дотичног притворио, али се боји да због овога не дођо до какве одговорносги, што овај лежи у иритвору код њега као ненадлежне власти.