Полицијски гласник

111*0Ј 31.

110ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРЛНА 247.

На питање учињено царинарници: докле Ке ова.ј остати у притвору, она је одговорила, да ћо он остати до даље н>оне наредбе, је]> вели, и она сама но може да одроди рок, до кога би могла бнти готова са истрагом и одлуком. Да би суд био начисто, да ли он овим притвором не врши какву незаконитост, стављено ми је у дужност да замолим уредннштво, да оно изволи по овоме даЈИ своје обавештоње, што ја ево овим ЧИ11ИМ". — На ово питањс одгова[)амо : Не чини општинскн суд никакву незаконитост, што врши захтев царинарнице н-ске, јер она има права да ову услугу тражи од њега. Да би суду ово било јасније, ми Кемо штампати овде чл. 15Б. царинског закона, из којога она 1 црпе ово својо право а који гласи: »Када се учинилац (извршилац) кријумчарења ухвати на делу, а није у могућности да прорачунату казну плати, или је довољно обезбеди, притвориће се и у притвору очекивати и.шршну одлуку. Овакво лице царинарница Ке спровеоти најближој полицијској или општинској власти ради стављања у притвор мајдаље за 24 сахата. Одлуке по овпм кривицама царинариица доноси одмах. Вромо издржаног иритвора рачунаћо се у издржавање казне." III Један ошитински писар пита ово: »Ми онштински писари врло чосто долазимо у положај, да преобраћамо извесне суме из старог пореског или чаршијског течаја у динарски, или из старих мера у нове. Како о томе нема нарочитихтаблица или правила, то се много пута греши и кубури, па зато молп уродништво да изволи јавити: има ли каквПх таблица и упута о овоме како би се но потроби могли набавнти?. — На ово пптањо одговарамо: Кад јо донесеп закон о ковању новога новца десетнога систома (динара) онда јо регулисан и одношај између њога и новца старог течаја, п у колико со сећамо, било јо ваздач таблмца и књижица које су давале унута за I ретварање. Исто тако, кад је увсден закон о ноним мцрама, пздато је безброј таблпца, које одрођују одношај између г старих и нових мера. • >а тс таблице т|1еба се обратити књижарама и оне ћо то набавити. Међутим, кад је ово питањо воћ истакнуто, уредништво ће, и ако ово строго узев, по треба да уђо у рубрику за поуке и обавештења, јер знчње о овоме троба да со изнесе из школо, ипак изнети одношај између старог и иовог точаја новца, и изме1)у старих и нових мора, бар у неколико. Тако: 1 Пара пореска пма 1-0525 пара динарских, и кад год со хоће да нађо колико у извосној суми пореских пара има динарских пара, множиће се мођусобно

број пореских пара са 1-0525. н. пример 11 пара пореских множених са бр. 1 "0525, дају 11-5775, односно II пара динарских и 5775 долова паре, итд. 1 грош порески има 42" I паре динарско. Нрема томе, овај јо број претварач између старих пореских грошова п динара. Тако 15 пороских гроша, множоних са 42*1 дају рсзултат 6315, однбсно 6 динара, 31 пару н 5 стотих долова паро итд. 1 пара старог чаршијског точаја има 0*495 долова динарско паре н онаје претварач између пара старога чаршијског течаја и новог за паро. 1 стари чаршијски грош има 19 8 пара дин., и то је иретварач између старих чаршијских грошева и динара; 1 хват има 180• В м. м.; 1 стопа 316 м. м.; 1 палац 2*634; 1 лннија 2 195; 1 □ хват 3*60 мет.; 1 ока има 1 кгр, и 280 грама; 1 товар пма 128 кгр. Овим, даклс, лротварачима, можо со изнаћп одношај између старог и повог течаја и старих и нових мора.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА И извод из " партијалника ", потврђеног код суда и уредно вођеног, има полудоказану снагу у трговачким пословима. (Одлуна Клсационог суда од 4. авгусга 1912, 6р. 8454.) 0. А. трг. из Б. тужио је суду В. Б. трг. из К, за дуг од узете робо у суми од 1646. дин, а за доказ својб тражбино поднео јо извод из трговачке књиге, изјављујући да ћо се доиуно заклети. Првостепопи је суд просудио био: дасо тужилачка страна одбије од овог тражоња као недоказаног, са овнх разлога : Протоколом вештачења, по § 246. грађ. суд. пост. доказано је, што у осталом не пориче нн сама тужилачка страна, да тужилачка Фирма нијо водила »дневнпк« своје радње, што је по § 8 трг. зак. била дужиа да водн, већ да је подпети пзвод у тужби само извод из књиге зв. „коиија рачуна". Такви изводи не могу по § 12. тргов. зак имати полудоказну вредност, те да бп со тужилачкој страни на основу тога могла досудпти допуна заклетва по§291.грађ. суд. пост. за доказ њених навода. Према овоме законском наређењу књиге трговаца могу имати полудоказну снагу у трговачким пословима само у том случају, атео је трговац водио књиго које су му стављене у дужност §§ 8, 9 и 10. трг. зак. и ако су поред тога уредно во^ене, а само једна књпга »копија рачуна", као што је овде случај, не може имати полудоказну снагу. Поднет извештај тужилачко стране за туженог Вујицу, као и уверење дирекцијо не могу имати никакве доказне вредности у овоме спору. Увероње служн као доказ само о пошиљци и пријему

робе; а но п о томе да ли је роба плаћона или не. Апелациони је Суд одобрио бпо горњу иресуду ирвостеп. суда. Ну по жалби заступника тражиочевог Касациони Суд примедбама свог III одељења од 38. маја 1912. г. Бр. 3318. поништио ову нросуду Аиелационог Суда са ових разлога: »§§ 8 — 10. тргов. зак. говоро о оним књигама, које је трговац по закону дужан да води. Али сом тих књига молсе и друге књиге водити и ако те другс, у закону изрично непомонуте књиге, у свему одговарају нропису § 1.1. тргов. зак. онда се нема разлога таквим трговачким књигама одроћи полудоказну спагу у трговачким нословима, кад § 12 трг. зак. „уредно вођсним књигама" признаје. Већ н по употребљепим изразима у § 12. трг. зак. не може со известп, да сс тај законски пропис само на оне у §§ 8—10. нобројано књиго одиоси. На како је тужнлачка Фирма за доказ својих навода ноднела извод из партијашика своје радње, који је судом нотврђон н прома вештачком мпшљеп.у уредно вођен, а из кога се иидп, да јој тужени по рачуну Бр. 172 од 4. соптомбра 1908 г. у времо нодизања тужбе дугује још 1646 дип. рачун Бр. 172 од номенутог дана, у коме је побројапа роба коју јс Фирма туженоме лиФеровала; и решење желозн. дирекције Бр. 10359. пз кога се види да је робу коју је гужплачка Фирма 6. септембра 1908 г. експедовала за Аранђеловац на адрееу тужонога, овај нримио на дан 9. октобра 1908 год., — онда је суд погрсшио, што је тужнлачку Фирму од тражоња одбно, воћ је требао у смислу наведоних закопскнх прописа и § 291. грађ. суд. пост. да јој допуну заклетву, коју је за доказ тужбених навода пород поднетих исправа понудила, досуди, јер јо овоје паводе иоднетим пзводом пз лартпјалпика и уворењем железн. ^ирекцијо до велико всроватноће довела. Апелациони Суд уснојио је ово нримодбе Касац. Суда, п у смислу нстих пресудио је : да се књиговођа тужплачко Фирме II. II. допуно закуне на то: да тужени Вујица дугује тужилачкој Фирми 1646 дип. дуга од узето робо ; па ако се закуне, да тужени Вујица плати тужнлачкој Фирми суму у 1646 дип. са 6 0 /° год. инт. итд. Ову јо лреоуду Каоационп Суд, рошењем својим од 4. августа 1912. год. Бр. 8454. оспажио. Ј.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈА.ВЕ КО СУ ОВА ЛИЦА У селу Лубници, среза зајчарског, 18. ју.1 а т. г. ухваћени су без исправо Станко Анђелковић, Антоније Шиљић и Милан Јовановић. Стаико и Аитоније изјавили оу да су коцкари, да су још у детињству прешли у Бу-