Полицијски гласник

БРОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 301.

Пошто сте тако вешг отићи ћу до IV, ож^ара да купим једап кључ а ви га удесите за моју браву и носите га собом да бп могли улазити и излазити кад год вам је воља. Уворим је колико сам дирнут њоном добротом и како јо већ било доцкаи одем да логнем мислсћи како ћу се извући из овог осишта а да мо ие убију, ако би случајно разбојници, које тражим, дошли про но што се предузму потребне мере. Нисам могао спавати и устао сам одмах чим сам чуо да је мајка-Ноол наложила ватру. Она нађо да сам ранилац и рече ми да ће потражити оно што мени треба. Посло једног тронутка донесе ми иеизрађен кључ и даде мијоге и менгеле, које учврстим за крсвст и чим сам то урадио почнсм у присуству њоном градити кључ, и кад мајка-Ноел видо да доиста умом, нохвали ми рад. Највшие ју је задовољавала брзина којом сам радио, а доиста за непуни четирт часа ја сам удесио кључ. Пробам га, отварао је и затварао врло лако; и тако сам био у могућности да уђем у стан кад је мени изгледало добро. Остао сам и даље код г-ђе Ноол и па стану и на храни. После ручка рекнем јој да бих волоо да у први мрак мало изиђем да се уверим да ли се може извршити трговина (краЈ)а) коју сам био намислио да извршим. Она одобри моју мисао само ми пропоручи да се добро чувам. „Чувај се оног разбојника Видока, рече она, и да сам на твом месту ја бих радијо причекала док ти ного оздраво. — Нећу далеко одговорим јој и вратићу со одмах". Уверење да ћу се вратити одмах изгледа да је умири, „Па, добро. идите", речо ми она и ја изиђем гегајући. Довде је све ишло но мојој вољи, није сс могло бити у већој милости код МајкеНоел; али, ако бих остао и даљо у њоној кући ко ми је јамчио да но погинем ? Зар нису могли доћи два или три робијаша у један мах и ако мо познаду провео бих се добро! Било би тад: збогом моји планови! Требало је, дакле, не губећи пријатељство мајко-Ноел, да спромим нешто за такву опасност, а опет било би врло непромишљено оставити је да сумња да имам разлога да избегавам њене становнике, те зато сам се трудио да јо наведом да ми она предложи, то јест, да ми свстујо да у свомо интересу више но ноћевам код ње. Приметио сам да јо г-ђа Носл била у врло воликом пријатељству са једном пиљарицом,која је становала у истојкући; пошљем овој жони једнога од мојих људи, некога Мансо, и кажем му да јо пита поверљиво и невешто за обавештење о г-ђи Ноел. Ја сам му казао питања и у толико сам био сигурнији да ће пиљарица одмах разгласити баш оно за шта сам другу рекао да јој скрене пажњу да ником не казује. После се доиста утврди да се нисам проварио. Мој друг још не боше нн сврншо своју мисију а пиљарица отрча да исприча г-ђи Ноел шта јој со догодило, која опет пожури да мсни све достави. Чим ме је нашла позва мо да пођем за њом и кад смо били на тргу Победа, она сс заустави, поглсда около собе л, пошто

со увери да нас нико не гледа, приђе к мсни и исприча ми оно што јс чула. »Ви впднте, рсчо ми она на крају, мој сироти Жермсие, да није паметно да вишс ноћевато у мојој кући н још ћото добро учинити да и дању ио долазпте". МајкаНоел 11 но помишљашс да сам јој ја удесио оиу ноприлику од којо се бешо много уплашила, а да би јој још отклонио и сваку сумњу направим сс забринутији него опа, грдио сам и псовао Вндокове стражо које нас но остаиљају на миру, љутио сам со што морам сад тражити какав стан ван Париза, и опростим сс са г-ђом Поол, која ми, жслећи ми добро и скорп новратак, спусти у руку један новац од тридесст суа. Знао сам дакле да се Дебоа и Монжено очекују у кући г-ђо Ноол, знао сам да има и других који код ње станују, а тако исто ухватио сам кад је она код куће а кад нијс, што јо обнчно бивало кад идо да дајо лекцнје у варошн. Требало ми је још да знам све њене }>аке. Ради тога пресвукао сам неколико мојих помоћника које сам поставио на угао улицс, гдо их помешане са носачима нико нијо могао ни приметити п они су имали задатак да прате г-ђи Ноел. Предузевши све ово чекао сам да прођу два дана па оеда одем г-ђи Ноел са једним младим човеком кога продставим као брата јодне жено са којом сам живео и који мо је, баш кад сам хтоо поћи из Иариза, нашао и дао ми склоништо. Тај млади човек био је тајни агент, а казао сам мајци-Ноел да он ужива мојо потпуно поверење и да га она може сматрати као и менс, и да сам га зато што га не познају шпијуни, изабрао да буде посредник између нас кад будсм иашао да јо бољо да ја но долазим. „У будуће, рекнем, он ћо бити иаш посродпик, он ће долазити сваки други илн трсћи дан, да види има ли новости и да чујс што за нашо пријатеље". — Бога ми, одговори ми она, много сте изгубили; пре двадссет минута затекли би овде једну жену која вас познаје. — Коју? — Сестру Маргеритову. — Јсст, она мо је виђала често са њоним братом. — Кад сам јој казала за вас, она вас јо описала црту по црту; јодан мршавко, каже, који има нос увек пун бурмута. Г-ђи Ноел било је врло криво што нпсам стигао про да јо затекпем, а ја оиет уживао сам што сам избегао један сусрет који би ми покварио све планово, јор та жена познавашо и Жсрмена и Видока и било је номогућно да узме једног за другог, разлика је била тако очита. Ма да сам се ја био удесио да сваког обманем ипак њен тачан оппс доказивао је да она Жермена познаје добро. Мајка Ноел ми јо дала један врло користан податак казујући ми да је Маргеритова сестра посећује врло често. И ја со зарскнем да мо она никад но види, а да бих избегао да се сретнем с њом, сваки пут, кад сам хтео доћи, слао сам мога назови шурака напред и он јо имао задатак да, кад није Маргеритова ссстра

у кућп, залепн па прозор јодну обланду. Чим видим тај знак ја сам улазио, а мој помоћник јо излазпо на у т лпцу н чувао стражу, да би ми уштсдео свако нопријатно изненађсње. Даље од њега билп су други моји помагачи, којима сам био дао кључ г-ђе Носл, да ми у случају какво опасности могу притећи у номоћ; и ако би се десило да се ненадпо иађем међу побеглим робијашима и да ме неко од њих позна те навале на мсно, тада само јодан куцањ у нрозор требаше им датн знак да ми је потребно појачање. Као што сс види све су потребне море биле нредузете. Крај се нриближаваше; био је уторак; јодно писмо тих људи, којс сам тражио, јави да ћо они доћи у идући потак.Тај потак је за њих имао бити црни кегак. Још рано изјутра дођем у јодну оближњу крчмицу и да ме не би приметилп ако они, по обичају, пре но што уђу у кући мајко-Ноел, прошотају улицом, нисам хтсо излазитп него пошљом мога назови шурака^ који се брзо вратп и рече ми да сестра Маргоритова није тамо и да могу ићи слободно. »Да ме ти не вараш?" приметим овом агенту чији ми се глас учини промоњен. Чим сам га погледао погледом који продире до дна душо учини ми со да му се на лицу види да лаже и да имам посао са издајицом. То је био први утисаг; који ме ошину као зрак светлости. Како смо били у засебној соби ја без икаквог нремишљања шчепам „шурака® за јаку и кажем му, у присуству његових другова, да сам дознао за његово новорство и ако ми не призиа свршено је с њим. Уплашен он промуца ноколико рсчи извињења и клекнув крај мојих ногу при знадо да је све испричао мајци-Ноел. Да нисам ово дознао изгубио бих може бити главу; међутим ја нисам слушао моје лично осећање, него ми је само у интересу друштва било криво што сам насео тако близу краја. Издајник Мансо би затвор и, и како је, и ако био млад, имао да испашта старе грехове, послали су га у Бисетр, затим на острво Олероп где је и завршио своју карнјеру. Тражени крадљивци разуме сс нису више долазили у улицу Пиктон, али су при свсм том за кратко време ухваћени. Мајка-Ноел иије мн могла иикако опростити оно што оам јој учинио и да ми се освети, она смисли да своје ствари кришом из кућс сакрије па кад је то урадила изиђе из кућо не затворив врата, и кад се врати иада вику да је покрадена. Поднесе тужбу полицији а означи мепо за учиниоца, пошто сам, тврђаше она. имао кључ од њене кућо. Оптул>ба је била тешка и доставпше је одмах главн >ј полицији ; сутра дап дадоше је монп на одговор. Лако сам се одбранио. Г. Управник и г. Ханри видели су подмотањо и истрага би тако правилно вођена, да су сво ствари нађене. Нашло со чак п доказа и да ме је клеветала и да би имала времона да со кајо затворена је шост месеци у Сен-Лазар. Такви су били почетак и последице једног предузећа у коме сам био баш све продвидсо, а успевао сам чосто са много пспотпуппјпм припремама.