Полицијски гласник

СТРАНА 302.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 38.

Двадесет девета глава. Видоло со какву ма је неприлику иаправило неверство, јодног агопта; зиао сам ја од дужог вромепа да јо он као тајну чувао оамо оио што му се но кажо, али жалосно искуство, којо ми је природио, увсрио мо је још јачо да треба да радим сам свакад кад могу, и ја сам, као што ће се вндетн, тако и урадно у јодној врло важној прилици. После, пошто су ноколико пута осуђивани, ноки Горо и Флоронтин звани Шатлвн, о коме сам већ говорио, беху затворени у Бисетру као непоправљиви крадљивци. Али досади пм се иајзад живот по мрачним тамницама, гдо је човок као жив закопан, и напишу г. Ханриу јодно писмо у коме су означили како да се похватају неколилико њихових другова, који су свакодпевно по Паризу чинили кривична дела, а Фосарда, осуђеника на вочиту робију, који је вишо пута бежао из завода, означавали су као најпр*спреденијега од свпју. Он је, писала су ова два хапссника, несравњено храбар, увок је наоружап до зуба и не треба му со приближавати бсз волике обазривости; он јо готов да убијо сваког полициског агеита који би покушао да га ухвати. Полициска власт пије тражила ништа боље него да престопицу ослободи једног таквог „украса;" прва мисао била јој јо да мене употреби да га ја пронађем, али она двојица скрснулп су пажњу г. Ханриу да ме Фосард и његова љубазница врло добро познају и да би та, тако лепа ствар, пропала ако би је мони поверио, и зато би решено да се тај посао поворп чиновницима за одржањс рода. Дадоше им обавештења помоћу којих ће продузсти трагање, алп било да они нису били срећни, било да нису смелн ни на очп Фосарду, »који је био наоружан до зуба", он је и даље радио свој посао и многобројне жалбе казиваху да гоопода службсници, поред њихово уочљиво рсвиости подизаху више ларму ного што су стварно радили. На крају, управник, који јо волоо више рад него ли ларму, позва их једног дана и укори их врло строго, што им је пало врло тешко и што нпсу могли оћутатп. Том приликом мора бнти да им је добро натрљан нос, јер мо на тргу Сен-Жап сре^е г. Иврије, јодан од њих; ја га поздравим а он ми прпђс п л,ут да прспо речо ми: „а, ви сте, господине сплеткароше; ви сте узрок те нас грдо због Фосарда, одбеглог робијаша за кога со мисли да је у Паризу ! Слушајући одг. управпика, помислио би човок да у полицији сом вас нема човека способна за какав посао... Да је Видок, кажо он, бпо послат да хвата Фосарда, нсма сумњо одавно би га воћ ухапсио. Да вас вндимо, господино Видоче, потрудите се наћи га, вн сте тако всшт, докажптс да имато доиста толнко умешности колпко вам се приписује!« Г. Ивријо је био стар човек и морао сам имати обзира према његовој старости, те нисам пишга радио против његовог нсуљудпог иапада. Ма да сам осс-

тио добро јеткост, с којом ми је говорио, нисам се љутио и задовољио сам со да му само одговорим, како сад номам времона за то, и да то хватањо чувам за први јануар, да г. Управнику тимо честитам Нову Годину, као што сам му прогилу честитао са. чувеним Дслссвом. „Лопо, лепо, речо г. Иврхгје љут због овог одговора, крај ћо показатп шта стс ви: један уображеико и смутљивац«. И он продужп пут мрмљајућп још неке квалиФикацијо које нисам разумео. Одем одмах у канцеларију г. Ханрију и испричам му. В А, они су бесни, роче мгг смсјући се. У толикобоље; то јо доказ да он признају вашу способност. Они су, ја то видпм, додаде г. Ханри, као овнуси у серају: кад они не могу ништа да ураде но воле ни другн да раде С( . После овога ои ми дадо следоће податко: Фосард станујв у Паризу, у једној улици која са пијаце иде ка булевару, аочев од улице Контес-д-артоа. до улице Поасонијер, иролазе&и ареио улице Монт-оргеј и Пти Каро; не зна се на коме сирату станује,' али то Ае се аознати ио ирозорима његовог стане на којима су једне завесе од жуте свиле а друге од муселина и везене. У истој куИи станује и једна мала грбава шваља његових година, а иријатељица девојке с којом он живи. Подаци нису, као што се види, тако тачни да бп се могло одмах поћи к циљу. Није било лако наћи и грбаву жону и жуте и мусолинске завесе на овом великом простору, који сам имао испитати, а иема сумње ове сам три околиости могао срести чешће: колико је у Паризу грбавих жона, младих и старпх? а веК завесо ко би их могао избројати ? У кратко, нодаци су билп тако општи, а међутим требало је успети. Нисам зпао како да почпем, па ипак сам предвиђао да ћу у овоме имати у главном посла са женама ггз народа, боље рећи торокушама, и одмах одредим како троба да се прерушим. . Било јс очовндно да треба да изглодам као неки угледан газда, и помоћу лажних бора на лицу, помоћу косо обојоне као да је посута ињем, са штапом који је имао златну јабуку, са тророгим шеширом, са бурмом, са панталонама и капутом који одговарају, променим се у једног од оних доброћуднпх шесетогодишњака грађана, које све старпје довојке сматрају за још сачуване; имао сам потпуно изглед и одело једпога од богаташа из Маро-а, чијо црвено и прпјатио лицо одајо благостање и жељу да при повратку усрећо какву несрећницу. Био сам сигуран да ћу со допасти свима грбавпм, а после имао сам изглед јсдног тако честитог човока да би се тошко ко ропшо да ме вара. Прерушен тако ишао сам улицама са дигнутом главом и белелшћи сно завесе којо су имале означену боју ; био сам толико заузет тим преглсдањем да нисам иншта ни чуо ни вндео около мене. Да нисам био добро одевен неко би мислио да сам мстафизичар или можо бити песник који тражп сликово у продолу димњака; двадесет пута су ме могла кола прегазити и са свију страна. чуо сам само: чувај сг ! чувај со! а кад се окренем ја сам се

палазио испред кола или још боље испред самог коња; неки пут пак, док сам са рукава брисао коњску пону, добијао сам ударац бичем, а кад јс кочијаш био пажљпвији, то су онп који су по природи такви, чуо сам : чувај се матори глуваАу; чак је пшло дотлс да ми јо један рекао: трули диреку. Нисам радио само један дан; у свој бележник записао сам више од сто нсдосот жутих завеса, мислим да сам пмао богат избор; а што со тиче оних других замеса зар нису опе могло бити послате на чишћење и замењенс каквпм зеленим илп црвеним? Сад шта му драго: ако ми случај може бити иротинан може ми бити и паклоњон. И ако би било врло тогпко за једггог шесетогодишшака пењати со и силазити прско сто подесет степоница, а то ћо роћн проћи овамо н онамо близу сто подссот станова, осећао сам здраве пого п добро раснололсоње те сам овај посао предузео са истом надом са којом су Аргонауте ишло на освојсње златног ' руна. Сад сам тралшо грбавку и испрод неколико прозора ровносно сам страл^арио са уверењем да ћо ми јо моја срећна звезда показати. Храбри Дон-Кихот није био ревноснији у иетраживању Дулчинеје: закуцао сам код свих шваља, испитивао сам их редом, али ни једне грбаве, сво су биле такво да човока очарају или ако јо која и била грбава нијс имала искривљење кичменога стуба, него испупчење спрода, које се објашњава материнством. Неколико ми је дана тако прошло а не видех ни трага од личности коју тражим; сваке вечери био сам сав изломљен, а изјутра морао сам понова наставнти. Још да сам со усудио да од тога правнм питање могла би ме нека сажаљива душа избацпти на улпцу, алгг ја сам со бојао да не угасим свећу, па и ако сам био уморан рсшим се наједно друго средство. Запазио сам био да су сво грбаве брбљиве и љубопптљиво; готово увок оно су те које по комшилуку разговарају, и ако код ње говоро, оно разговоре хватају за оговарање, и ништа не мол«е да се деси а да оне за њ не знају. Полазећи од тога ја сам закључио да п нопозната, за којом сам толико лутао, није пренеброгавала да употроби опо што је дознала и да је морала разговарати са млскаџијом, са покаром, са бакалпном и другима са којима је имала всза. Решим с.е одмах да обиђем ове и како сам знао, да нема грбаве која није лакома и која заномарујо штедњу, веровао сам да и моја устаје рано, и да је видим морам доћи још раније на место, гдо сам сс надао, да ћу јо видети, и тако, изиђем у сваиуће. Прво сам мислио како да радим? којој ће се млскаџики грбана прво обратити? Нема сумње најбрбљивпјој и оној, која највише пма муштерија. Ова на углу улице Тевно изглодашо ми да испуњава оба ова услова: около њс било је судова за цео свет, а услед врло шареног круга она не проетајашо да говори и да служи; муштерије су варале њу а вероватно тако исто и она муштерије; тражио сам и нашао сам мосто где се скупљају и решим со да га но губим из впда.