Полицијски гласник

ВРОЈ 38.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 303.

Други носао био ми је да отражарим и са нестрпљсњем сам очекивао долазак каквог женског Езопа. Долажаху само младе олужавке, собарице и раденице, без »турнира", са танким струком, са витким стасом, али није било ни једне која није била права као римско један; иадох у очајање... Најзад моја звезда пзпђе на хорпзонат: прототпп, Венера међу грбавкама. Боже! што је она била лепа и што је најзпзтнији доо њонога стаса био чудеовато намегатон! Њено изпупчење, ја мислим, природњацп би морали рачунати у једну нову расу у људству; изгледало мн је као да видим једну од оних вила из сродњег века, којој та нагрда бошо једна чар више! Ово натприродно биће приђе млекаџикн и пошто јо разговарала мало. опа узо јодан најмањи суд, затим уђо код бакалина, а посло сврати мало ч код цреварке, која јој дадо мало џигорице, всроватно за мачку. Кад сврши куповину она иође у улпцу П-ти-Каро и уђе у једну кућу у чијом јо приземљу бпла јодна качарнпца. Одмах бацим поглед на прозоре, али но примотих жутс завесе за ко.јпма сам уздисао. Мођутим, размишљај) ћи да су то завесе могле бити замоњене, рсшим се да со не враћам док но разговарам са овом малом, која мо јо толико заиптерссовала. Надао сам сс и поред тога што.једне главно околности, која мо је требала водити, иома, да ћо ми овај разговор ипак вајдити. Дакле, попнем се; кад сам дошао изнад призомља распитам се на ком спрату станује једна мала дама, тако, мал-о грбава. »Ви говорито о шваљи, рекли су ми омејући ми се у брк. — Да шваљу тражим. ону што има јсдно плоћо мало испупчоно«. Смејали су со понова и рекоше ми да станујо на трсћем спрату. Ма да су сусоди били љубазни ипак сам био готов да со срдим иа њихово исмевачко расположењо; то јо збиља била неучтивост с њихово стране, али моје је стрпљењо било тако велико да сам им драговољно праштао, а иосло зар писам ја био простодушан човок? Наставио сам и даљо своју улогу. Показали су ми били врата те куцнем, отвори ми их грбавка, и, пошто сам со извинио за досађивање, замолим је, ако хоће, да мо за тренутак саслуша, додајући да имам да разгов.чрам о једној чисто мојој ствари. — Госпођицс! рекаем јој свочано и она ме одмах попуди столицом да седнем према њој; ви не знате разлог који м« је довсо к вама, али кад будето сазнали, можс бити да ћо вас мој поступак заинтересовати. (ПАСТАВИТ.Е СЕ)

ОДЛУКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА Једно погрешно решење полицијске власти у питању састава избраног суда. Живојин Г., Стаменка Ж. Г. пз Ј. и Стана Р. М. из Б. обратили су со молбом Начелнику Среза Качороког да саставн избраии суд, који ћо иХ поделиги са Станојком Ј. М. у имању које су на-

следилн по маси пок. Г Г. С а на којо имају права према поравнању Гор. Милановачког Првостепсног Суда Бр. 10465 и извршној пресуди истог суда Бр. 1570. На, саслушању код срсске власти Станојка није пристајала иа избрани суд, нити је хтела бирати судпју од своје стране, паводсћп да опа има право па цело имање пок. Т. ирема усменом тостамснту. Остали су деобнпчари присталп па избрапи суд. Начелник срески, налазећи да пма мсста саставу избраног суда, иошто Станојка иијо својс наводе ничим утврдила — решсњом овојнм од 5. сситембра 1911. год. Бр. 9014 изабрао јо оуднју и наредио да со избрани суд има оаставпти кад његово решоњо поотапе извршно. Ово је решење поништпло Начелство Окр. Рудни 1ког решоњем својим од 6 октобра 1911. Вр. 7675. са ових разлога: По § 436. гра1). судског поступка за оастав избраног суда код полицискс власти тражп се потпуна сагласност свих парничара, или ако тога нсма, онда извршна оудска пресуда, којом се јодиој отрапп досуђујо право на деобу. У овом елучају но постојп нп јодно пи друго. Одлуке приложенс уз тужбу пе расправљају питање о праву деобо, воћ само питање о вредности тестамента пок. Тимотија. По овим примодбама пачелник срсски донсо јо решоње под 12. октобра 1911. г. Бр. 10142. којим је упутпо парничаре Живојина Г. њогову жену Стамонку и Стану Р. М. да путом парнице докажу право на дообу овог имања. Ово јо решсњо одобрило Начслство Окр. Рудничког а и Министар Ун. Дела решсњем од 18.-1-1912. ГТ№ 25822. По изјављоној жалби Државпи Савет нашао је да рошењо мииистрово не одговара закону из ових разлога: 1. Кад со извршном просудом Гор. Милаповачког Првост. Суда од 23. јапуара 1910. годино Бр. 1576. потврђујс: да тестамонат пок. Тпмотија нома законску важност, опда јо претходно требало извидети је ли надложан неоспорни суднја прома горњој просудп донео раснородно решење о наслођу, и која су инторосована лица и на које делове покојиикове имовинс, оглашена за наслоднико, јер ако би се тим извпђајсм сазнало, да су жалитељи утврђсни за паслоднпко и да су им наслодни дслови утврђени, — онда би престала потреба, да они то и новом парницом тражо и доказују, и 2. Кад се из акта под 8417 види, да је жалитсљ тражио, да се једна иоловина имовине пок. Тимотпја њему уступи подневши за доказ свог права уговор, а друга половина наследницнма пок. Тимотпја. — онда је потребио било н то извидсти: је ли му то тражење и признато од осталих наслодника, јер ако би тај случај био, онда такођс био би утврђен тај Факат, и не би со морао наново судским путсм извиђати п доказивати. Ово јо потребно било извидети па онда ток приступити питању о саставу избраног суда у смислу §§ 433. 434. и 437. грађ. поступка.

Ово савотско иосматрањо усвојио је и Министар Унутрашњих Дела. Одлука од 7 септембра 1912. гедино Бр. 6904.

И првостепене административне власти дужне су интересованим издавати формална решења кад је за њих такса плаћена. Н. Н. овд. обратио се Пореском Одсљењу за град Бооград, па продстављајући како јо он соиственик покретности коју је порсска власт узела у попио за наплату дужне порезо Г. Ј. овд. каФ. молио је да сс еа продајом иото застано. Ово у толико пре, што јо он код суда јодновремоно повео парницу за скинућо пописа. У исто времо молио јо да му со у смислу прописа чл. 16 и 27 Устава изда ретење (за којс таксу плаћа). Како ово решењо нијо добио, то се актом од 5 октобра 1911 год. понова обратио и тражио да му со то рошењо нзда, јер му је потребпо да би могао употребнти право које му дајо чл 28 Устава. Пороско одољењо нашло је, да јо молптољу саопштило своје рсшењс од 23 јула 1 'Ј11 г. којс јо ностало извршно и на основу кога је пописана покретност продата. Прома томе, да је ова продставка бсз вредности, пошто не можо послужити као повод за рошавање једиом већ коначно рсшено ствари. Ово решоњо одобрио је и Министар Финансија решсњем противу кога је изјављена жалба Државном Савету. Државни Савет нашао јо да решоњо министрово пе одговара закону : Из акта под Пц. Бр. 24366. види се, да је жалитељ на основу тач. 1. § 110 грађ. суд. пост. тражио, да се застане са продајом његових ствари, пописаних за дужни порез Г. Ј. док се не расправи парница, коју је код суда повео за скинућо пописа, захтевајући да му со о овомо на основу чл. 27 Устава изда решење, за које је платио таксу, а мођутим, нз акта се но види, да му јо ово рошењо издато, ма да је иначе донесено и жалитељу саопштено. Такав поступак пореско власти ноумосан је и противан наведеном чл 27. Устава, и као такав у опште није могао остати. Према томе, кад се жалитељ по други пут обратно за тражено рсшење, онда је порсска власт била дул'на, и нначе у см. чл. 27 Устава, да му изда у том смпслу решоњо, а то у толико пре, што му га ранијо нијо издала, а но да жалитеља од овога тражсња одбија, и то са разлога, који «о са законскпх гледишта не могу оправдати, према чому и жалбено решење не може остатп у спази. Тврђоње мпиисгрово, да је жалптсЛјСво тражење без вредностп, пошто је пороска власт раепродала пописану покротност, нс мора да буде и тачно, и агсо у ствари стоји. У осталом оно јо последнца кривице пореско власти, а но жалптелза, то јо у толико мање било разлога да со из јодис ногрсшке иде у другу. На овс примедбо министар је дао својо против _уразло1 о, палазећи да примсдбе Државног Савета исмају ослонцау закону.