Полицијски гласник

СТРАНА 306.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 39.

са том разликом, што суд нема разлога да пише полиц. власти да се решење задржи од извршења, јер по службоној дужности полиц. власти се и не пише да осудно решење по приватној исправи извршује. Међу тим осуђени по ириватној исирави може тражити да се рошење задржи од извршења, поред раздога из § 455, и онда, кад докаже да исправа није онаква, како прописују §§ 449 и 454 (в. § 458). У овом случају треба ствар тако разумоти, да тужени другим исиравама. докаже, да но стоји оно, што се из исправе, коју је тужилац поднео и на основу које је изречено осудно решење, види: на пр. да тужитељ има јасно право а тужени дужност, или да ни тужитељ није своју обвозу према тужеиоме испунио, или да тражбина није законим путом нрешла на тужиоца (§ 454). Ако тужени са својим доказнма код судауспе, онда ће суд решење задржати од извршоња, и по постојећој тужби тужитсља одредити рочишто за редовно извиђање. То ће исто учинити суд и онда, кад после издатога осуднога решсња, било по приватној било по јавној исправи, сазна да кратком поступку није било м.ста за то, што стоји који случај из § 452. За ово пије потребно да баш тужсни то од суда захтева, 1 ) него ће суд но званичној дужности наредити редовно суђење 2 ). Најзад задржавање осудног решења од извршења и наређивања редовног суђења бива и у случају, кад се тужени у течају рока, остављоног му за извршење осудног решења, код суда изјасни да исправу, по којој је осуђен, било јавну било приватну, не признаје за истиниту. В. § 459. Др. Д. Аран-ђеловиЋ. УБИСТВА

(нАСТЛВАк) Трагови крви на опраном рубљу и штофовима. Дошава се често, да убице перу рубље и одело које су носили у моменту извршења злочина да би уништили трагове крви које се на њима налазе. За истрагу је врло важно да се на овом оделу открију трагови крви. Ако со голим оком може ко.нстатовати место на коме су били крвни трагови, хомијска анализа у стању је да да позитивни резултат. На опраном рубљу ови трагови

!) Ма да је најприродније да инидијатива потекне од стране туженика, кога се ствар највише тиче, јер суд ће тешко сам о томс случају сагнати. 2 ) И кад осуђени на плаћање туженик, било по јавној било по нриватној нсправи, учини приговор застарелости дуга и но том основу затразки задржавање осудног решења од извршења, суд ће то одобрити и одредити рочиште за редовно суђење. Овај разлог задржавању осудног решења од извршења није истина сиоменут ни у § 455 ни у § 458, али тако има да буде по аналогији из § 459. На том гледишту стоји Касадиони Суд, в. Никетић, код § 455, одлука од 3 јуна 1896 Бр. 8633.

изгледају жућкасто-бели на белој основи. Али ако се голим оком не могу констатовати места на којима су били крвни трагови, а претпоставка је да их има, од хомијске анализе можо се очекивати непоуздан розултат. У овим случајевима потребно је умочити целокупно осумњичено рубље у какву течност за растварање, н. пр. воду, а потом га извадити и у употребљеној точности тражити типичну реакцију крви. Ове манипулације захтевају много времена, а и шанси неуспеха увећавају се са количином употребљене течности. С тога јо много бољо да се сумњива места на рубљу и оделу изнађу помоћу фотографије, и да се после само ова места подвргавају хемијској анализи; овим се ниуколико пс ризикује губитак материјала, а и успех анализе је осигуран. Да би се трагови крви па опраном рубљу открили ФотограФСким путем, треба ово раширити и метнути у рам за фотограФисање који треба да је осветљен јаком светлошћу у подједнакој мери. Пошто су места на којима се налазе остаци крвних трагова жућа од бојо рубља на коме су — али ипак не толико жута да би се могла видоти голим оком — треба се послужити плавим Филтром. Остаци трагова крви показаће се на негативу много јаснији од остале површине фотографисаног објекта. Овај контраст може се још више увећавати помоћу познатих метода за појачавање контраста. Истраживањо крвних трагова на материјама угасите боје много је теже, али се ипак и овде могу добити одлични резултати. Плави филтр у овим случајевима замењује са жутим, а обичне Фотографске плоче плочама ортохромотичним. Нарочите тешкоће појављују се код материје црвено-угасите и угасито црне. За фотографисање ових материја треба употребити црвони Филтр и панхроматично плоче уз веома јако осветљење. Пошто су сумњиви крвни трагови локализовани помоћу ФотограФије, треба одсећи место на коме со они иалазо и исећи ткиво на ситне долово, који се потом мећу у малу количину дестилисане и мало загрејане воде. Помоћу дужег загревања могућно је извући сву крв из ткива, после чега добивену течност треба процедити, испарити је готово до сувоће, а остатак пренети, помоћу стаклене цеви, на микроскопску таблу гдо воду треба потпуно испарити. Хемијска истраживања треба иршити по већ описаној реакцији проФосора Стрзизовског. Помињемо овом приликом, да злочинци ниже друштвеие класе, а нарочито сељаци, показују крајњу немарљивост у погледу отклањања трагови крви са одела. Врло су ротки случајови у којима злочинац продужује носити своју крваву кошуљу или свој крвави капут неопране. Он про бријс бркове да га не би познали него што мења крваво одоло. Ако је констатована крвна природа мрља, треба још одредити порекло констатоване крви, јор она може произла-

зити исто тако од животиње као и од човека. За ово одрођивање ми притожавамо од 1901. год. потпуну сигурну методу у сородиагнози. Већ поменути лозански професор Стрзизовски поводом овог вели у својој изврсној књизи Нормална и Патолошка Биохемија: Једна од најинтересантнијих победа у домени анималне биохемије јесте, несумњиво, серодиагноза или одређивање порокла крви. Ова нова метода, која је резултат многобројних испитивања, датира се, у ствари, од 1901. год. Раније, пре ове мотоде, вештак, који је испитивао крв са судско-мсдицинског глодишта, могао јо одговорити само на ова два питања: »Има ли крви? <( и „Да ли испитивана крв пронзлази од сисавца?" Што се тиче главног питања, којо јо правосуђе врло често постављало: »Је ли то крв људска?", оно јо потпуно решено тек од 1901. год. када су Улени, а после њега Васерман и Шице нстакли слодећи Факт: Кад со једној животињи (н. пр. зецу) убризга крв животиње друге врсте, серум прве задобија моћ растварања према серуму друге. Тако зец, који је убризган крвним сорумом пса, дајо серум који раствара само албумин у крви пса или курјака. Други зец, коме би био убризган серум човечје крви, дао би серум који би могао произвести растварање само у крви која би произлазила од човека. Захваљујући овим позитивним резултатима, могућно је данас показати са апсолутном извесношћу да ли извесна сумњива крвна мрља произлази од човека или ког другог сисара. Замислимо једну серију од 4 зеца којима је сваког трећег или четвртог дана уштрицавано под кожу, или још боље у крајњу вену уха, 3 до 4 с. с. одрођеног сорума: Зчд Л° 1. Зец Л° 2. Зец Ј» 3. Зец№4, Порекло убризганог серума • човечји крављи свињски коњски Посло више инјекција (5 до 19 иајвнше), серум зочева показиваће јаку моћ растварања, па с тога се животиње могу жртвовати и серум свако од њих понаособ скупити. Растварајући у физиолошком раствору 5 до 10 с. с. (На11. 8-5°/ 00 ) мрљу од крви човечје — за коју оптужони тврди да је од лшвотиње —- н додајући на сваки 1 с. с. бистрог раствора по 0'1 с. с. од ссрума зеца №4. ноће се показати апсолутно никаква акција. Исто ће овако бити и са серумом зечева 2 и 3. Једино серум зеца № 1 произвошћс одмах роакцију растварања, јер раствори, који су образовани у телу зеца, нмају утицаја једино на серум човечји. Облици крвних трагова. Облици крвних трагова веома су разни према томе да ли је со индивидуа кр.етала или одмарала за вроме док јо губила крв, као и према нагибу површине на коју је крв падала. Ако крв пада на потпуно хоризонталну површину, и ако је део тела из кога она цури непомичан, крвна мрља узима потпуно сФеричан облик. Ако крв