Полицијски гласник

БРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 307.

пада са извесно висино, један њон доо одскаче при паду, у вис, и при поновном паду образује мале мехуриКо око СФеричног центра. Величина ових мехурића сразмерна јо висини са које крв пада, количини пале крви и већој или мањој отпорности иовршине на коју је пала. На порозној површини (стари похабан патос. хартија за упијање мастила, зомља и т. д.), контуро сфоричних крвних мрља постају више или мање зупчасте услод папиларне атракције оних долова ове површине који окружују крвно трагово. Ако је део тела из кога је текла крв био у покрету, крвне капљице имају дугуљасти облик, који је толико дугуљастији у колико је иокрет био већи. Оне се на крају крајева појављују као веома дугуљасто кошчице са танким продужењем, чија дужина варира према количини истекло крви и брзини покрета. Ово издужење окружено је са стране крвним мехурићима, Пошто је у пракси утвр^ено да се код трагова крви најдужа осовина увек налази у правцу покрета, а тако исто и бочни крвни мехурићи, могућно јс следовати пут лица од кога је крв истокла. Да би издуженост крвних трагова могла бити јасно окарактерисана, крв мора падати са већо висине, а доо тела из кога она цури мора битиујачем покрету. Капље крви које би косо падале на зид и т. д. имаће такође дугуљаст облик са крвним мехурићима са стране; ови мехурићи и најдужа осовина означују правац. Међутим, ако је количина крви релативно знатна, крв се скупља близу ниже ивице површино на којој је и, покоравајући се закону теже, цури, кап по кап, право ка земљи. Облик крвних локви такође је инторесантан за изучавањо механизма убиства. Тако н. пр. крв која цури из ране са главе жртве, која је пала на земљу, иде увек нагибом земљишта. Међутим, после кратког времона она се при врху пута згушњава и зауставља, препречујући на овај начин пут оној крви која још нијо згуснута. Ова друга крв нагомилава се и такође згушњава мало по мало, На овај начин постаје локва, која је најужа у самом почетку. Ако је количина истекле крви знатна она ће, спречена да иде нагибом земљишта, окружити врх локве. Овако исто биће и онда ако је земљиште потпуно равно. Облик и изглед крвних локви на земљишту или око жртве допуштају често да се утврди : да ли је жртва убијена једним ударцем или је покушала да се браии и да устане пошто је већ била пала на земљу. Пошто јо изучавање облика крвних локви и мрља врло важно за истрагу, јер може пру жити драгоцена обавештења о механизму злочина, потробно је да овај облик увек буде Фиксиран помоћу фотографије. Сам положај крвних трагова треба да буде прецизиран на кроки-у и означен на Фотографијама општег изгледа места злочина.

Стране материје у траговима крви. Нарочита брижљивост потребна је за одређивање природе страних материја у крви, које могу бити: длако од косо, браде или бркова, делови костију, мозга, чиоде за косу и т. д. Присуство можданих материја у траговима крви показује одмах природу крви. Важност ове констатације по истрагу најбољо јо илустрована у добро познатом случају ко.јипомиње Лиман. Јодан притворемик убио јо свога тамничара. Убица се бранио да је ово убиство извргаио у нужној одбрани, јер га је, вели, убвјени нанао у моменту кад је хтео иавршити бегство у једном ходнику. По извршеном убиству жртву је, воли, пренео у њен кровет. Једна мала локва крви на дрвету од кревета, помешана са нешто мало мождано материјо, доказала јо, међутим, да је тамничар био убијен у свом кревету. Положај крвних трагова. Положај крвних трагова такође је врло важан по истрагу, јер у извесним случајевима може послужити иследнику за оријентисањо још у самом почетку истраге. Ако крв проистиче од жртве, обично се налази на патосу, зидовима, намештају и у опште свуда где се жртва наслањала. Не треба заборавити, кад је у питању крв на зиду, да крвни мехурови обично произлазе од рана из артерија, из којих крв шиба млазевима, док из вена тече полако. Крв, коју убица остави на разним продмотима произлази од жртве, изузимајући случајеве кад је он сам рањен, што врло ретко бива. Обично убица умрља жртвином крвљу своје руке и своје одоло. Ако је убица сољак или простији човок, трагови ове крви могу се наћи на доњим ивицама стола — јер лица која припадају нижој друштвеној класи имају обичај да на овај начин отиру руке — за тим испод Фијока које су без алке или дугмота за извлачење, на квакама од врата и т. д. Ако је одело натопљено већом количином крви, ова ће са њега капати на зомљу, образујући сФеричне или дугуљасте мрље према јачини покрета. Чишћења ноктију окривљеног. Не треба никад пренебрегнути испитивање материја, које се налазе испод ноктију осумњичених заубиства. Нознато је да људи из народа, који мало полажу на захтове модерне тоалете, не воде много рачуна о својим ноктима, те с тога им ротко кад пада на памот да, перући крваве руке, очисте у исти мах и нокте, т. ј. да поваде материје које су испод њих запале. Ако би се, дакле, одмах по извршоном убиству осумњичила каква индивидуа из ниже друштвене класе, која је своје руке могла окрвавити крвљу жртвином, доста јо вероватно да ће се у материји испод њоних ноктију наћи трагови крви помоћу описане роакције. Разумо се већ, да овај налазак не би био потпун доказ о кривици осумњиченог, али би сачињавао врло јак основ подозрења. Помињомо, да и сама операција чишћења ноктију може понекад силно

утицати на окривљеног и побудити га'на признање кривицо. У нашој пракса имали смо јодно убиство, које је било извршоно задављивањсм. Убица је завукао у грло жртвино своја два прста и задавио је. За ово убиство био је ухапшен један земљоделац као посве сумњив. У друштву са судским лекаром испитивали смо у затвору њогово тело, а нарочито њогово руке, у нади да ћемо наћи трагове борбе. За време овог испитивања он јо био потпуно миран, али кад смо почели да му чистимо нокте, опазили смо да му руке дрхте. Видећи, по овоме, да је готов да призна злочин, вратили смо се, по извршоној операцији, у његову ћелију оаједним инспектором сигурности, и нашли смо га стропоштаног на кровету. Одмах је отпочео признавати извршени злочин изјављујући у почетку : „Пошто јо то тако, ја претпостављам да кажем истину." (свршиће се)

МЕЂУНАРОДНИ РЕЧНИК ЛИЧНОГ ОПИСА О-г Јсагс! Поводом многобројних радова којо смо публиковали о будућој организацији међународног одељења за судску идентификацију, више њих предложили су нам да редигујемо међународни речник за достављање личног описа прома нашој методи шифроване формуле. Свршивши овај посао, сматрали смо за дужност да га, пре публиковања, подносемо на преглед и оцену најстручнијим учитељима у овој материји. Сви они нашли су, да је наша метода ироста и ирактична, а наш речник иотиун и сиособан за употребу. Задовољићомо со да овде наведемо мишљење Ј. Вучетића, чувеног покретача дактилоскопске методо назване њоговим именом : — Про свега — воли он — сматрам за дужност да Вам упутим моја најсрдачнија честитања због Вашег рада, а уворен сам да ћете примити још и многа друга чим он буде публикован. Ја сам, тачку по тачку, студирао и анализирао партије из којих је састављена шифрована Формула и, имајући у виду незгоде које се у праксд могу појавити, уверен сам да се није могло измислити ништа боље за утврђивање и телеграфско достављање особених знакова. Пошто Вам рад одговара најбољим практичним условима, држим да смем унапред изјавити, да ће он свуда наићи на одличан пријем. Ви га, дакле, слободно можете предати јавности. ЈаВаслично молим да то учините, јер сам уверон да ће он бити од великог научног интереса за све оне који су се, као Ви, посветили изучавању ово материје. Опис методе и њена примена на лично описивање. У методи коју предлажемо, свака особина (својство, каквоћа) изражена је конвенционално бројем који је састављен из две цифре. Бројеви, који изражавају особине, почињу од 01 или 10 и иду до 99.