Полицијски гласник

ВРОЈ 39.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 309.

и једну и другу у исти мах), а у другом случају дистаецију овог знака од утврђене тачке (дистанција изнад или испод, у десно или у лево од особеног знака). Из свега што смо до сада казали о нашој методи излази, да су партије у општем речнику подељене у три категорије: 1. Партијо за карактере својствене сваком органу или региону (чело, нос, усне, уста, брада итд.). Има их 20 на броју, и иду од партијо — 10 до партије — 45. 2. Партије за особене зиаке које је потребно локализовати (белеге, ожиљци, младежи, тетовирани знаци итд.). Има их 6 на броју (партије 46—53), и 3. Партијо за локализације на сваком органу и у сваком региону (глава, труп, горњи удови итд.). Има их 15 на броју, и иду од партије — 10 до партије + 56. Агсћјуеа <Г Ап1ћгоро1о§Је СпгшпеПе, № 224—225/1912.

неворство ће ме натерати да се убијом; смилујте со на једног сиротог мужа, ја вас преклињем ! Кажите ми где су се склонили, даћу вам више него живот! Грбавко су сажаљиве, а још муж је у њиховим очима једно неоцењено благо, и, ма да га немају, оне не појме како жона може бити неверна; тако, моја грбавка сматраше прељубу, као нешто ужасно. Она ме жаљаше свесрдно и рече ми да жоли да ми помогно. За несрећу, додаде она, њих су преселили носачи из неког другог кварта и савршено не знам куд су се одселили, али могли би да питате сопствоника«. Добра воља ове жене бешо доказана; одем да питам сопственика, али, сво што ми је он могао рећи, било је да је њему кирија плаћена и да не зна ништа више. И сад, кад сам знао стари стан Фосардов, нисам баш ништа био одмакао, али ипак нисам хтео напуштати посао док не исцрпем сва средства. Носачи једног кварта обично со познају са носачима из другог кварта: запитам оне из улице П-ти-Каро, пошто сам со и њима представио као преварен муж, и један од њих ми каза за једног њиховог друга који је са осталима селио мога противника. Нађем тога носача и испричам му моју „невољу«, он ме саслуша, али то јо био неки лупеж, који је хтео да се користи. Направим се да то не примећујем и за награду што ми је обећао да мо сутра одводо иа место где се Фосард пресолио, дам му две петодинарке, које он потроши одмах. Кад смо се то први пут видели био је трећи дан Божића (27. доцембар) требали смо састати понова 28. децембра. Ја сам дошао на састанак на време, а и носач, кога сам већ надзиравао агонтима, дође. Неколико петодинараца пређоше из моје кесе у његову, платио сам и ручак, и најзад он се реши да пођемо. Кад дођосмо пред једну лепу кућу на углу улице Д ифо и бент-оноре, он ми рече: »то је њихова кућа; хајдмо прво код винара да питамо седе ли још ту к . Хтео је да га још частим: ннсам га одбио и уђемо. Испразниомо заједно једну Флашу и ја пођем сигуран да ћу најзад наћи легало моје назови супруге и њеног заводника. Вођ ми није више требао и отпустим га захваљујући му веома, и да бих био сигуран да ме, у намери да се и од друге стране користи, не изда, наредим агентима да га прате, нарочито да га спрече да се не врати винару. Колико се сећам он је ради боље безбедности метнут у хладовину. У оно време није се много ни од чега зазирало; у осталом то је хапшење било сасвим оправдано. »Пријатељу, кажем му ја, ја сам у полицији оставио пет стотина динара да се изда као награда ономе ко нађе моју жену. Та сума припада вама и ја ћу вам дати једно мало писмо да би је могли дићи". Дам му доиста једно писманце за г. Ханри-а. »Водите господина у сандук, нареди овај писару, а сандук беше соба Силвестрова, т. ј. затвор у коме је мој носач имао довољно времена да сања о радости. Нисам био још сигуран да је баш Фосардов стан, тај што ми је показан. Ме-

ђутим известим власт о ономе тто сам дотле урадио и одмах ми послаше одлуку за хапшење ако до тога дође. Тад се богаташ из Маре-а промени одмах у угљара и у оделу у коме ме но би познали ни чиновници из Управе, који су ме најчошће виђали, почео сам испитивати земљишто на коме сам имао радити. Пријатељи Фосардови, а то ће рећи њогови оптуживачи, били су препоручили да се агентима који ће га хватати, кажо да он увек код себе има нож и пиштоље од којих јодан пар носи завијен у једну батистену мараму и држи стално у руци; то јо агонто приморавало да буду пажљипи. У осталом гледајући на карактер Фосардов, за њега није ништа, да би се извукао из једно осудо горе него смрт, извршити убиство. И ја сам желео сам да се ради тако да не буде жртава и учини ми се да је најзгодније, да би се опасност умањила, да со договорим са винарским трговцем коме је Фосард био кирајџија. Тај трговац беше неки поштен човок, али полиција је имала тако рђав глас да нијо било лако навости поштене људе да јој помажу. Намислим да га придобијом предочавајући му његову личну добит. Већ сам два пута био код њега, на два разна начина прерушон, и за то време сам могао добро да упознам место и да се упознам са особљем радње. Дођем, најзад, у моме обичном оделу и кажем газди да бих имао да с њим разговарам насамо. Уђосмо у једно сопче и ту му кажем од прилике ово : Мене су одредили од стране полиције да вам јавим, да ћето бити покрадени. Лопов, који је то спромио и који ће може бити лично участвовати, станује у вашој кући. Шена која живи с њим, долазоћи у ваш дућан да разговара са вашом жеиом, успела је да узме отисак од кључаницо на вратима на која треба ући. Све је предвиђено: Федер на тим вратима што везује звонце, које би вамјавило улазак, биће исечен маказама још док су врата отшкринута. А кад уђе улетеће у вашу собу и, ако ма и најмањо посумњају да ћете се пробудити, онда, пошто имате посла са једним страшним разбојником, немам потрсбе да вам излажем остало. — Побиће нас, рече винар уплашен и зовну одмах жену дајој каже новост. »Ето, драга моја, па верујте и даље свету! Ова госпођа Хазар, Бог нок јој плати! Зар она да нам скрха врат? Још ове ноћи треба да нас покољу! Не, не, спавајте мирно прихватим ја; није ноћас, не би имали велики приход. причекаће они да прођу »Три Краља". Али ако умете ћутати и ако пристанете дамо помогноте, све ће испасти друкчије«. Госпођа Хазар боше госпођица Тоно и носила је ово име пошто је Фосард јодино под њим био познат у кући. Придобијем трговца и његову жену те позвашо сво кирајџије и ја им изложим мој план тако марљиво као и обично. Не треба питати да ли су сви били готови да ми помогну. Уговорисмо, да бих могао прво видети Фосадра а после вребати прилику да га ухватим, да со сакријем у јодну малу собицу на дну басамака. 29. децембра, рано изјутра, ја се намостим у мојој стражари. Било је врло

ПОУЧНО - ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

(нАСТАВАк) Грбавка је мислила да ћу јој ја учинити какву изјаву; румен јој пође уз лице, а поглед јој поста живљи. Ја наставим. — Ви ћете се без сумње зачудити, како то да човек мојих година може бити заљубљен као неко у двадесетој. — А, па ви сте још здрав, рече ми љубазна грбавка, коју ја нисам хтео дуго да одржавам у заблуди. — Здрав сам, доиста, рекнем, али није реч о томе. Ви знате да у Паризу има људи и жона који живе заједно а нису венчани. — За какву ви мено сматрато, господине, кад ми такав предлог чините? повика грбавка не чекајући да завршим реченицу. Дође ми смешно. — Нисам дошао да вам чиним предлоге, одговорим, него желим да имате доброту дати ми нека обавештења о мојој младој жени, која како су ми рекли, стан УЈ е У ° в °ј к ући, са једним господином који се продстаља као њен муж. — Не познајем их, роче суво грбава. Ја јој тад опишом тачно Фосарда и госпођицу Тоно, његову љубазницу. — А знам, каже она; један човек вашег раста, и скоро ваше развијености, тридесет до тридесет и дво године, леп човек, а госпођа црномањасто чељаде, са лепим очима, белим зубима, велика уста, дивне обрве, мали брчићи, нос прћаст, и по свему изгледа умиљато и скромно. Они су овде становали али су се исолили пре неки дан. Замолим је да ми да њихову адресу и кад ми рече да је не зна замолим је плачући да ми помогно наћи несрећно створење које још волим и ако ме је изневерило. Шваља беше тронута до суза а ја сам је све више подбадао: »Ах, њено