Полицијски гласник

СТРАНА 318.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 40.

изветтајо или да саслушам људо који су се лсалили за крађс п очскивали да ја пронађем извршиоце. До трснутка кад сам отишао у пеисију, бригада сигурности, која једино и треба да тражи кредит одобрен буџетом, јер се он за бсзбодност у главном одобрава, та полиција сигурности, није никада имапа више од тридесет људи, нити је коштала више од 50.000 динара на годину, од чега сам и ја имао пет хиљада. (НАСТАВИЋЕ СЕ) ГУСАРЕВА БАШТА

Непознати посетилац седе на столицу коју му показа г. Обержоа. — Извинито, господине, отпоче он, што сам толико наваљивао да ме примите, и што Вам се представљам неказујући име, али ме на ово приморавају озбиљни разлози. У осталом, ја се никад не би усудио да овако поступам прома коме другом човеку, који не би био толико интелигентан и часан као што сте Ви. Г. Обержоа био јс крупан човек од својих 50 год., богат и сујетан; становао је у једној лепој кући, окруженој великом баштом, у једној вароши на Западу, и сматран је за врло важну личност. Ми стериозпи увод његовог посетиоца, младог и коректног човека од својих 30 год., поласка му, али га, у исто доба, учини и неповерљивим. Он нс одговори ништа, већ се отпоче величанствено хладити својом џепном марамом, јер се ово догађаше једног топлог летњог дана. — Господине, настави испознати, сво у чему јс ствар. У Вашој башти налази се један стари голубарншг, чијс приземље заузимају питоми зечеви, а таван доњкови сена (један од Ваших бивших баштована саопштио ми је овај детаљ). На крову голубарника налазе се два прозорчића који гледају у Вашу башту, а преко пута њих јодан широк отвор који гледа на суседну башту. Ја сам дошао, господине, да Вас умолим за одобрење (признајем, истина, мало чудновато, али од битнс важности по монс), да ове и још две идуће ноћи могу кроз овај отвор лосматрати суседну башту. — Ви говорито о башти гусареве куће? упита г. Обержоа. — Да, господине, пошто је већ тако називају. Надам се, да нсћете одбити моју молбу ма колико да је чудновата. Ја вам је упућујем због неодољивих разлога, који морају остати у тајности. Ако ми је испуните, молим Вас да ми не постављато никакво питањс. Г. Обержоа оста ћутећи јодно вроме. Необичан захтев непознатог изгледао му је веома подозрив, али је у исто доба и силно голицао његову радозналост. У суседној кући становаојо, до пре неколико година, један мистериозпи човек, који је живоо нотпуно повучен, у дивљој усамљености, са једним старим црнцем који га је служио, и који никад није говорио. О мисториозном човску причало су со чудновато историје; називали су га гу-

сарем и говорили да се обогатио злочиначким начмном за вроме далеких путовања и злочиначких експедиција, и да ноћи проводи у бројању својих талира да би ућуткао грижу савести. По његовој смрти, пре три год., црнац је отпутовао и кућа јо одмах изложена продаји, али нико не иомишљаше даје купи. Сећајући со свију ових детаља, г. Обержоа наслућиваше врло интерссантну историју, али из страха да се но компромитује, п у жољи да одбије захтев за који је налазио да је индискретан, борио се још против силне радозналости. Ова је, најзад, надвладала. — Господине, рече он величанствено, изгледа ми да Ви говорите као поштен чоиек. — Будите у то уверни господине, прекиде га други нагло; један поштен човек који јо па прагу да постане жрт Али не, ја морам да ћутим.... Е, добро, настави г. Обержоа, ја пристајом да испуним Вашу молбу, али само под јодним условом који је неопходан за умирењс моје савести. Ја ћу бити пород Вас сво три ноћи и гледати шта посматрато да бих могао бити сведок Ваших акта. Ви ћете појмити да со и ја, с обзиром на тајну којом се окружујете, морам уверити да какав недопуштен покушај Нспознати у почетку учини један гест противности, али се брзо поправи. ' — Господине, пћјави он, имате право. Та обазривост достојнаје Вашег карактора а и ја сам, у осталом, претпостављам да се Ви лично уверите да су моје намере поштено. * * * Око 11 '/ 2 часова у вече всћ су обојица били на стражи. на тавану голубарНика, који јо био готово празан од сена. Г. Обержоа лично је отворио врата своме тајанственом посетиоцу и провоо га кроз лопу, свежу и мирисну башту, али ни јсдан ни други не ужнваху у јединственој дражи летње ноћи; непознати беше сувишо заузет својим мислима, а г. Обержоа мучсн радозналошћу. Помоћу лествица они се попсше у голубарник и отворише, не без приличне муке, већ натруо прозорски капак. Према нејасној свотлости полумесеца суседна башта показа им се, кроз лишћо и грање, дивља, напуштена. пуна травуљине и самониклих младица. У средини њеној налазио се један базен, до половине испуњен водом, мало даљо од њега један сунчанн часовник, а према овоме, до зида од оградо, један бунар. Нагињући се преко прозора могли су видети, с десне стране зид према улици, а с леве дугу и ниску кућу, сву похабаиу и обраслу бршљаном. Кућа ова ограничавала је башту. Очекивали су ћутећи. На суседном торњу изби поноћ, затим један па и два сахата. Нико се не појави. Г. Обержоазаспа стојоћи. Најзад и јутро обасја хоризонт. —- Господине, непознати тада мирно роче свомо госту, изволте примито моје извнњење и моју захвалност. До виђења до довечс. — До довоче, прогунђа срдито г. Обержоа, и одо да спава пошто јо претходно испратио непознатог.

Идућег вечора стражарење се настави са тавана голубарника. Једва је прошао један сахат, управо одмах по лоноћи, кад два човека чуше, у тишини провинцијалске ноћи, лаки шум и подуже шкрипањо. Врата од уласка у гусареву башту отворише се, и један човок нагло уђе. — То је он, иовуцимо се, шану непознати, сав узнемирен, на ухо г. Обержоу. После овога они се мало повукоше у назад, сакривајући главе у сенци коју су бацале лиснате гране у околини прозора. Човек доло у башти иђаше обазриво унацрод, носоћи у руци једну малу мотику. Прислонивши је уз сунчани часовник, он извади из џопа један велики лист хартије, разви га и отпоче читати прома светлости мале електричне лампе. После кратког времена он сави хартију и остави је.у џеп, као и лампу, иа се упути кући користећи се- једино месечином. Окронувши лођа перону отпоче, од подножја басамака, корачати равноморно у правцу сунчаника. На дванаестом кораку заустави со и пободо у земљу један мали колац. — То је ту! то је ту! бедник, он јс нашао план. Непознати у годубарнику, који изгледаше узбуђен у највећем степену, шчопа за руку г. Обержоа. — Ћутите, за име Бога, чуће Вас, добаци му овај дрхтећи од узбуђења. Али је човек у башти, судећи по свему, био и сувише заузет својим послом да бн могао ма шта чути. Он се упути право зиду спроћу голубариика и дође до бунара. Пошто је окронуо леђа бунарској огради, одброја десет корачаји у правцу цонтралног базена и забоде у земљу други колац. За овим опружи пантљику од једног коца до другог, одмери пажљиво трећину њене дужине и оболежи добивено место једним парчетом дрвета. Ово место налажашо се тачно иопод јодног великог кестена. После овога он дохвати своју мотику, подиже пажљиво једну широку таблу бусена и отпоче ревносно коиати. Непознати у голубарнику поче, међутим, нагло дисати. * * * Пошто јо копао јодан сахат отприлике, непознати из башто изађо из рупо коју јо почео копати, обриса зној са чела и стаде разочарано посматрати око себе. За овим поново узе план и прочита га према електричној лампи, после чога отпоче проворавати ранијо кораке и море, које га доведоше на исто место. Изгледа да га јо ово окуражило, јор енергично настави прекинуто копање. Одједном со зачу пригушен узвик. Некакав мотални звук одјекну под гвожђем. Копач грозничаво закопа још неколико пута, а затим баци мотику и отпоче да вади земљу рукама. Видели су га како се, извадивши лампу из џепа, сагнуо да осветли на дну рупе оно што је био нашао. Узвикнувши од радости, искочи нагло из рупе и стадо играти сам за свој рачун, као неки лудак. — Он га има, он га има, гусар ! Он ме краде, он ме упропашћује, али ће видети с ким има посла!...