Полицијски гласник

ВРОЈ

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 319.

1Гењ . шјги , поред г. Обержоа, изглодао је Н' го тако узбуђон као и човек у башти. Одјодном овај посдедњн учини један по решан корак у скакању, услед чега посрто и паде волико је дуг; једна иога уз аде му у ископану рупу. Без сумње > о овом приликом тешко повредио, јер изс ацијодан пртушен крик и, дигнув сс, с гсшком муком, седе на земљу држс 1И се једном руком за чланак повређЈие ноге и шкрипећи зубима. После неколико минута покуша да устане, али умало не паде. Са изразом немоћног гнсва, и вучући се с тешком муком, он уз .ј бачену мотику, врати се ископаној р пи и отпоче јо затрнавати, недирајући } оно што је нашао. Он рађаше с муком и полако, задржавајући јоцањо које му бол изазиваше, и заустављашо се често ради одмора. Кад је рупа била скоро заравњона, он метну врх ље бусен са зеленом травом, расу далеко заосталу земљу и, бацајући овде ондо отпало лишће и гранчице дрвећа, прикри сваки траг свога рада. За овим, нарамљујући у волико и ослањајући се иа дрвеће, оде до бунара, баци у њога своју мотику, дођс до уличних врата, отвори их и ишчезе онако исто тајио као што јо био и дошао. — Господине, рече тада г, Оборжоу његов тајанствени гост, захваљујући Вама неће се довршити једна велика неправда. Ја сад знам сво, и случај провиђења, који је прекинуо криминално нредузоћо коме смо присуствовали, даје ми потр бно време да га сасвим осујетцм. Ворујте у моју вечиту захвалност коју ћу Вамускоро, надам се, моћи засведочити. Изговоривши овђ, он се учтиво опрости и оде. Г. Обержоа није спавао ово ноћи. 11о одласку непознатог, он остадо читав сахат содећи у својој башти, непомичан и изложен великој унутрашњој борби, рачунајући и правећи планове. За овим устадс и нађе чекић и један велики јексср, изађе полако на улицу осветљену слабом помрчином која протходи зори, до^е до врата гусареве баште и закуца јексер у стару браву. Сигуран да од сад нико вишо неће моћи ући у гусареву башту, он се врати својој кући. Овог истог јутра г. Обержоа јо конФорисао са својим нотаром. — Гусарева кућа ! да мени је повороно да јс продам, одговори му овај. Она припада браћи Дипрој. Вп знате, то су дг.а синовца мистериозног човека. — Он им је сигурно оставио знатно наслође, примети г. Обержоа равнодушно. — Вожо сачувај. Цео свот веровао је да ће се наћи огромие суме. Међутим скоро ништа.. једва 4 до 5000 динара. Браћа су била ужасно љута и узајамно се оптуживали да су јодан другог покрали. Вратили су сс у Париз завађени. — Изглода ми да сам их видоо кад су били овде. Они ву плави, зар но ? — Не, црномањасти, воома црномањасти. Стари има лорњон и пуне бркове. (То је мој посетилац роче у себи г. Обсржоа); млађи је крупнији и носи браду (То је човек из баште помисли г. Оборжоа, добро јо). Овај последњи, настави нотар, дошао ми је пре три дана и тражио кључ од куће^ а овог јутра отпу-

товао је возом у 10 часова. Пре одласка свратио јо да мо видн. Несрећник је толико угануо ногу да није могао крочити нијодан корак; морао сам сићи на улицу и разговарати с њим у колима. Он је тражио, и пород мојих примедаба, да се повиси продајна цена куће. То је лудорија, јер се ни за садашњу цену пе налазе купци. — Зашто ? Кућа је лена, а и башта би ми згодно дошла да увоћам моју башту. Ја ћу је купити радо, Изговарајући ово I-. Обсржоа је и против своје воље мало поцрвенио. Цола историја показа му се јасна као дан, док необуздана нада надимаше њогово лакомо срцо. Нотар изгледашо изпонађен. — Вере ми, г. Обержоа, речо он, ја ћу бити очаран ако јо доиста купите. То је у нстини дивна кућа и ако цена.,.. Првобитна јс бпла 10.000 динара, али ми јо јутрос наређено да јо но дам испод 30.000 динара. — Тридосот хиљада динара! узвикну г. Обержоа скочивши са столице. — Бога ми толико. То је претерапо, али може бити да се озбиљним проговорима.... — Оно истина (г. Обержоа поново соде) земљигата постају скупа... И после, то јо каприс. Ако ви имате овлашћењо да јо продато, ја је узимам. Нотар бешо веома изиенађен. — Господино Оборжоа, рече он најзад, ја имам пуномоћијо и с тога молсемо свршити ствар кад год хоћетс. * * * Кад јо г. Обержоа добио кључево (који еу, у осталом, ЗахваЉајућп њему били неупотребљиви) и тапију од куће, баште и свега што је она садржавала (г. Обсржоа је нарочито тражио да ово послодње уђе у тапију), он одану радосио, и стадо нсстрпљиво очекивати ноћ, налазоћи да је за његове операције потробна тајанственост. Кад је било јодан час по поноћи, он сиђе у своју башту и, са мотиком на рамену, иређо, помоћу лоствица, преко зида који га је растављао од нове соиствености. Без икакво Јџуке нађе, под великим кестеном, место накомојепрошле ноћи копао лакоми истраживач, и отпочо свом силином копати за сопствени рачуи. Радио је страсно више од сахата. Одједном његова мотика удари у ноки момотални предмет. Пијан од ноописаног усхићења он извадн из земље једну кутију брижљиво затворену, на Форму кутија које се употребљују за бисквите. Дочепавши је, побоже у правцу лсствица, пре^е проко зида, отрча у своју кућу и уђе у собу за рад, где се свали једва дишући. Уз стално лупањо срца, узбуђенији но икад у животу, г. Обержоа исече жицу којом је кутија била увозана, подиже заклопац, изломн печат који јо био на увезаном пакету, извуче јодпу бслу кутију од лима и извади из ње великп поргамент, савијен у трубу. Оп га разви и прочита: »Рецепт Браће Дипреј

да со стара кућа, која вреди 10.000 дин., прода за 30.000 динара. Треба пропаћи каквог Обержоа способиог да ворује у закопано благо и готовог да га украде легитимним наследницима". Г. Оборжоа престаде са читањсм. Он прво помодре, затнм доби љубичасту боју, ухвати со руком за гушу и, кркљајући грчевито, као да. јо у ропцу, падо онесвешћен колнко јо дуг носем па рсцопт.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА За решење сукоба између среског начелника и среског одбора у питању о председавању у одбору, није надлежан Државни Савет. У среском одбору среза Т. покренуто јо питање, ко по закону има да продседава у одбору, срески началник или срески члан окружног одбора ? Начелник срески нашао је, да по закону он треба да буде председник у среском одбору, а међутим чланови среског одбора били су мишљоња да то право припада среском члану окружног одбора у см. чл. 103. закона о уређоњу округа и срозова, јер по чл. 39. истог закона. срески начелник има само да позива среоки одбор у седнице н да присуствујо истим а не и да председава. Налазећи, да прома прописима чл. 151, 153 и 102. закона о уређоњу окр. п срсзова он има да продсодава срсском одбору и да се прома томо овдо појавио сукоб између њега и среског одбора, срески начелник тражио је да се ствар пошље Државном Савету на решење, што је Министар Унутр. Дела и учинио прома пропису чл. 137 правила о пословном роду у окр. скупштини, окружном одбору, среској скупштини и среском одбору. Државни Савет нашао је, да за решење овога питања није надлежан, јер је он по члану 136 пом. правила надлежан да узима у оцену и решавање само спорна питања о надложности ср.еског одбора, у којима он неби био сагласан са среским начелником, а овде тај случај непостоји. Одлука од 1 маја 1912 год. Бр. 4027.

Један случај у коме је полицијска власт с погледом на одлуку првостеп. суда којом је њена пресуда о казни поништена, донела решење без обзира на раније своје извршно решење по истој ствари. Ф. X. овд. ливац, обратио со био молбом Управи града Београда, да му дозволн употребу једног наФта матора од 4. коњске спаге у његовој радионици. Одређена комисија нашла је да му со може дати ова дозвола, али да мотор тако утврдн да не буде на досади сусодима, као и да подизањем димњака отклони гасово које производи мотор.