Полицијски гласник

ВРОЈ 42.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

природе, јер вредност извршене потрице не прелази вредност од сто гроша пореских — тач. 1. § 375 казненог закона, па како оваква дела не повлачо одмах притвор, јер се иста ислеђу.ју и казне само на тужбу оштећеног, то је суд требао упутити оштећеног, да поднесе родовну тужбу, а окривљеног не спроводити одмах овој власти. Враћам суду сва акта по овоме делу, то да по предњем поступи«. Како по моме мишљењу ово дело није ни налик ономо што је у § 375 тач. 1 казненог закона предвиђено, то молим уредништво да ми изволи објаснити: 1. Какво је ово дело и да ли јо иступне или преступне природе.. 2. Ако је дело иступне природе, по ком би пропису законском био кажњен • кривац, а ако је преступне природе, по ком би онда законском пропису био кажњен кривац. 3. Ако је дело преступне природе, шта да чини општ. суд са наређењем среског начелника®. На ово питање одговарамо: Према нашем казненом закону изгледа, да нигде није предвиђен истуини злонамерни иоништај усева, јер законодавац у § 291 казноног закона, који говори о преступном поништају усева, није дело ограничио никаквом вредношАу штете учињене иоништајем. То законодавац нигде није учинио ни у глави, која говори о иступима, јер у тој глави није предвиђено ниједно иступно дело, које би с обзиром на незнатност штете одговарало преступном делу из § 291 казненог закона. Према овомо и наше је мишљење, да је срески начелник погрешио, што је ово дело оквалификовао као иступно дело из § 375 тач. 1. казненог закона, јер се из текста те тачке види, да се она не односи на усеве, већ на друга добра. Речи у тој тачци: иоквари, развали или разбије никако се не могу односити на усеве, већ само на људска добра, која су руком створена. Али ако нијо казненим законом предвиђен иступан поништај усева, он је доцније предвиђен једним специјалним законом — законом о чувању пољског имања, јер се прома чл. 1. у вези са чл. 16 и 22 тога закона по томе закону кажњавају све иступне штете на њивама, па, дакле, и поништај усова. Истина у чл. 22 тога закона није речено, шта ће бити мерило о томе, која штета долази „у кривице већега рода®, за чији извиђај нијо иадлежан олшт. суд, већ срескавласт. С тога као мерило о томе мора послужити општо начело о томе, шта су иступна дела, исказано у § 1. казненог закона. Како су по томо §-у иступна дела она, која се казне новчаном казном до тридесет талира, онда ће свака пољска штета, па и лоништај усева, бити иступна, ако казна срачуната по члану 5 п 6 закона о чувању пољског имања, у овом случају од струка кукуруза, не би нромашила тридесет талира. Ако би казна према чл. 5 и 6 пом. закона изнела више од тридесет талира, онда би дело било нреступне природс из § 291. казненог

закона и у том случају ваља акта испослати среској власти као надлежној за извиђај. Како ми не знамо, колику је новчану казну одредио одбор општ. јабланичке за кукуруз сходно члану 5 и 6 закона о чувању пољског имања, то не можемо одредити какве је природе дело, о коме је реч. Али из онога, што смо до сада одговорили на постављено питање, суд општински сам ће наћи лако одговора на сва три налрод постављена питања. Према овоме у случају. да је дело према величини евентуалне казне срачунато по чл. 5 и 6 закона о чувању пољског имања иступне природе, оно ће се казнити по одредбама тога закона, а казну ћо изрећи сам суд. Вудо ли пак дело према величини евентуалне казне преступне природе, нека суд лоступи ио чл. 22 лом. закона и предмет упути среској власти, али окривљеиог не спроводи власти, пошто со дело из § 291 казненог закона извиђа само на тужбу оштећеног (§ 294 казн. закона). II Суд општине јошаничке пита: „Код овог суда има неколико пресуда на извршењу у погледу издржавања затвора, донете ло иступним кривицама. Осуђена лица налазе се данас у својим командама. Како ове пресуде у кратком року подлеже застарелости, моли се уредништво за објашњење, на ко.ји ће начин окончати ове предмете, па да суд због застарелости не дође цо одговорности*. На ово питање одговарамо: Пошто по § 396. казноног закона све извршне иступне просуде застаревају за три месеца од дана извршности (изузев лресуда за иступне крађе, преваре и утаје, које застаревају за годину дана) у сваком случају, сем случаја када кривац побегне, то ће и све пресуде о којима је реч застарети за три месоца, с обзиром на ту околност, што се због рата, у коме се налази земља, не могу пронаћи ни поједине команде ни осуђена лица. С тога нека суд по свима тим предметима донесе кратка решења о томе, како су пресудо у погледу саме казне застароле.због ратне отсутности осуђених лица, па их преведе у сиисак предмета за извршења по грађанском дслу, ако су нресудама досуђени и какви трошкови или накнаде, лошто пресуде у том свом делу застаревају у дрјгом року, предвиђеном грађанским законом. М. П.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Један случај из § 28 закона грађевин. за град Београд, и § 19 зак. о експропријацији. Ради регулације извесне улицо имало со путем експропријације заузети извесан део имања Ј. А. Проценилачка комисија састављена у см. прописа § 28 закона грађевин. за град

Београд извршила је процеиу имања које се имало заузети. Противу ове процене пуномоћник општине београдске жалио се Министру Грађевина и тражио, да се процена као неправилна поништи, пошто имена велттака које је противна страна изабрала нису саопштена општини. Министар Грађевина нашао је да је извршена процена правилна, и да не стоји навод у жалби, јер се из акта видн да су општини била позната имена изабраних в штака противне стране пошто су исти одређени на саслушању код општ. суда. С тога је жалба општино одбачена као неумесна. Противу овога рошења Министра Грађевина пуномоћник општине београдске изјавио је жалбу Држав. Савоту, наводећи да решење Министрово не одговара духу § 19. зак. о окспропријацији по коме полицијска власт има решењем да расправи питање о састављу проценилачке комисије, противу чије одлуке има места жалби на Министра Унутрашњих Дела. И тек кад то питање о процениоцима постано дефинитивно, приступа се процени, противу којо има места жалби на Министра Грађевина. У овом случају нијо тагго учињено, јер имена вештака којо је изабрала противна страна нису саопштена општини. То што су пред општином бирани вештаци од противне стране, но значи да су том радњом једновромено општини и саопштена имена вештака како то погреншо Министар у свом решењу тврди. Општина није физичко , воћ правно лице, чије Функције било јавно правне, било приватно правне природе, не врши једно лице, већ законом нарочито за то овлашћена лица. Према томе правно схватајући такав лоложај лравног лица не може се узети, да је радња једног општинског органа, који врши саслушавање трећих лица, у исто времо и радња којом се свршава саопштавање, јер ту радњу лримање саолштавања по закону о општинама врши оасвим треће лице од онога, које јо вршило радњу саслушавања. Државни Савет нашао је да је релшње Министрово правилно и на закону основано. Одлука од 30 октобра 1912 године Бр 7457.

При оцени питања која се страна на основу прописа § 466. грађ. суд. пост. има упутити на парницу, полицијска власт има да цени све поднесене доказе и наводе. Рошењем Првостоленог Београд. 'Грговачког Суда од 17. марта 1912. год. Бр. 7393. одобрена је забрана на покретност Ђ. М. за обозбеду 159В'20 дин. колико има плаћати С. А. и сину. По овом решењу Извршни Одељак Управе града Веограда пописао је сву локретност дужникову нађену у његовом