Полицијски гласник

СТРАНА 10.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2.

зато што је она била удата у моменту очеве смрти. До душе, Г. Ђорђевић вели (Наследно Право, стр. 132.): „Особеиост законскога наслеђивања у задрузи зас-нована је у првом реду и поглавито на првенству крвних сродника умрлогазадругара, који су с њимо у задрузи, над оним крвним сродницима његовим, који живе изван задруге, без обзира на ближе сродство једних или других с њимо. То је првенство тако генерално исказано у првом ставу §-а 528. да се оно несумњиво односи и на одељене синове задругарево,® 1 ) а то ће рећи да је гаМо 1е^јз, код мишљења по коме удата кћи не може да наслоди, та: што је она сродник „изван задруге" и као таква она је, по §-у 528., искључена задругом. На ово треба примотити да, ако је то разлог искључења уцате кћери из очевога наслеђа, онда не би требала да наследи и неудата кћи, девојка, јер је и она изван задру ге: онаје, истина, Фактички у задружној кући али није законски у задружном односу, у задрузи; дакле, и онаје, понављамо, »изван задруге«. Ми смо, да кажемо још једном, видели да §. 528., нормирајући првснство сродства у задрузи над сродством изван задруге, речима »у задрузи" и „изванзадруге" изражава ту мисао: сродство између умрлога и оних са којима је он у задружном односу и сродство између умрлога и оних оа којима он није у задружном односу. Но може се против права наслеђа удатих кћери навести ни то што су оне, удајући се, добиле удомљоње (§ 529. Грађ. Зак. гп /ше). Ако је овде удомљењо извесна накнада девојци која но наслеђује, то може одвести, за случај да она после удаје буде позвана на наслеђе — јер отац њен који је био жив када се је она удала није оставио мушке деце — само томе резултату да оиа ту накнаду врати, пошто је она сада код ње ате саива, али

1 ) Г. Ђорђевић, говореНи о гоме како би то био парадоко, ако би удата кћи, кћи „изван задруге 0 , могла наследити, када оделити оин не наслеђује, додаје ( Наследно Право, стр. 132.): „Истина, некн заступници оног опште усвојеног мишл>ења о разумевању допуне §. 529. тврдо: да оног парадокса но може бити, што, по мишљењу њиховом, први став §-а 528, не вреди за одељенога сина умрлога задругара, а то зато, што задруге, веле, не може бити између оца и сина". Из овога би цитата излазило да има правпика који мисле да ће се §. 528. Грађ. Зак. применити на оделитог сина чак и онда ако отац који је умро није био у задружном односу са синовима са којима је живео и радио стога што синовн нису имали удела у имању, мишљење сасвим неосновано (као што је неосновано и тако генерално тврђење да између оца и сина не може бити задруге), јер се §. 528. тиче наслеђивања оних који су умрли у задружном стању, а овде је <1е сшиз умро у стању инокосном, и ту не може бити говора о примени §-а 528.. Уколико ми то знамо, бар у јуриспруденцији нема примера да се је одвојени син искључивао из наслеђа очевога у корист синова који су, истина, са оцем заједно живели и радили, али нису са њим били задругари. Има, као што смо видели, само одлука у том смислу да су синови, који су очеви задругари (односно који се за такве сматрају, по једном мишљењу, и ако немају удела у имању), пречи у наслеђу од оделигог сина, одлуке које би се могле наслањати на §. 528. Грађ. Зак. — јер је реч о наслеђивању оца умрлога у задрузи (или бар заједница у којој је умро сматра се као таква) —, када не би против такве примене §-а 528. Грађ. Зак. стајали ^азлов-ч које смо ми већ навели. ' Јвј^ ж -

то никако не може имати ту последицу да удата кћи буде лишена наслеђа. 1 )

1 ) Г. А. Јовановић изражава се о законодавном решењу од 28. Новембра 1859. год. овако (ор. сг1., стр. 113. и 114.): ({ Оцељујући умеоност овог новачења по неколиким одлукама (( Исправничества нахије ваљевске од 1831. и 1 834. године®, које сам раније саопштио (Гласник Ученог Друштва, књ. 36. стр. 261.), дошао сам до следећих ресултата: «1. И пре Грађанског Законика признавано је женској деци право на наслеђе очевине у опште. «2. Извесно је : да су женска деца имала неоспорно право само на наслеђе покретног имања. (( 3. Доказано је: да је исплата дела што га добија женско дете правни обичај рз доба пре Грађанског Законика, и зато је у толико праведнија допуна §. 529. Грађ. Законика, која озакоњава новчану замену. (( Основаност овог правила потврђујемо и следећом одлуком Великог Народног Суда од 16. октобра 1 829. Јо 936. цРјешавамо: Да Анђелија може из отчинства свог у воћњаку, винограду, казану и прочим дрвеним судовима, припадајућу јој част насљедити. По чему и препоручујемо вам (магистрату нахије београдске), да призовете кметове Шиљаковачке и у сагласију са ЕБима како за право нашли будете, определите од предпоменути ствари Анђелији њезино исе, обаче набројивши на оно што је пређе ове деобе мати њена узела. По том цело припадше јој исе с приличном цјеном процјените, као што би род роду јевтиније дао, које нека јој стриц њезин за све у готову новцу исплати по придичном опредјеленију нашем и кметовском. Од њива. ливада и иротче ораће земље никакво исе насљедити не може, нити од другог чега кромје од преднаведени ствари.® (( У опште узевши, наставља Г. Јовановић, допуна §. 529. Грађ. Законика одговара дакле назорима нашег обичајног права. Остаје да законодавац још промисли да ли није много учинио давши женскињу у задрузи право наслеђа на непокретно имање у неограниченом размеру. Говорећи у опште о суженом праву наслеђа женске деце, наш коментариста Матић вели: (( И ми нисмо мњенија да кћи засад са сином баштину и кућу мора по полу поделити. Може брат сестру своју праведном исплатом у новцу или у покретним стварима у име насљедија њеног иамирити, па ма у којој части, ма засад и не било у једнаком делу насљедија. Кад није друкчије боље је мање, него сасвим неправедан бити. (Објашњење Грађан, Законика стр. 542.)"®. У истом смислу да су женска деца у обичајном српском праву могла уопште наследити, па чак и у задрузи, имамо доказа и у књизи Ст. Максимовића, Суђења у Кнежевини Србији ире иисаних зикона. Из архиве Пожареиачког Магистрата. Поименце да наведемо, из исте књиге, ову одлуку из 1827. год.: (( На предложеније Саре супруге Милоша Стевановића из Клења да стричевићи браћа њена населили су на грунт очевни јој и у кућу, Мита, Ива, Панта, Гајо и Марко, на које не имајући никог насдедника очевна на исти грунт и кућу но она, Сара, за које при суочењу њину и по извјесном доказателству нашло се за право да она, Сара, већ један нут удата и имајући супруга свог и дом не може ни наследити очевни грунт а при том стричевићи јој умаљени с грунтом њеним тако да они пет браћа не имају си осим оног грунта ни уживљаваги на другом. Тога ради пресуђено по угодби између њи, да јој исплате за кућу само с мало воћара и винограда 30 гроша и дужнину неку од ране да јој поврате, на које Сара пристаде ц наплативши јој тако, да се више ни она ни дјеца њена са иоменутом јој родбином тераги не могу и на то примито од Саре ресум у касу 1 грош и 2 царе. (13. јуни. Бр. 760.V*, ор. сИ.у стр. 14. и 15., као и одлуку од 3. Јула исте, 1827., године: (( Станија Сачина рођена Стевина, из Сиракова предстала је суду овом жалећи се, да при стрицу своме Максиму Бранковићу у истом селу има од очинства њсног неке н иве и ливаде, које јој на поисканије њено добровољно неће да уступи, па да би она желела исте оудом одузети. (( На представљену тужбу вишеречене тужитељнице, суочивши суд овај оптуженога Максима у присуетвију месних кметова а имено: Николе Гаина и Степана Ђурчина који кметови почем су у заседанију суда овог осведочили, да је речени Максим Станију од малена очувао и удавши ју, да јој је по пресуди бившег кнеза Стоке тал издао, која да је тада задовољна била па сад понављајући тужбу да жели од њега (Максима) њиве неке и ливаде, које су њему на уживање дате одузети, суд је овај рјешио, да се

Ако би (1е сиша, у задрузи умрли, оставио и неудатих и удатих кћери, оне би дошле заједно на нзслеђе, на равне делове, онако исто као и код инокоснога наслеђивања (§. 400. Грађ. Зак.), чији се прописи, као што знамо, имају увек применити, такође, и на задругу, кад год од њих законодавац није одступио. Разуме со да_ у наслеђу очевом узимају удела и кћери које су удовицо, распуштенице или које од мужа одвојено живе: уопшто статус кћери није јој никада сметња за наслеђивање, главно је да смо у присуству кћери умрлога задругара који није оставио мушке деце или чија су се мугнка деца одрекла наслођа односно која су неспособна или недостојна да с1е сшив-а наследе.') Даље се поставља питање о праву наслсђивања потомака утате кћериЛ) Да ли они могу, по Решењу од 28. Новембра 1859., наследити свога претка у задрузи који је умро пре њихове матере? Када би се израз »женска деца", којим со послужило то Решење, схватио у ширем значењу, у оном у коме се, у Аустриском Грађанском Законику, узима реч: »БЈе Шпс1ег 1< , онда би тај израз обухватио не само кћори већ и женске потомко њене, и тада би било сигурно да, по истом решењу, могу наслодити и кћери

тужителница с тим задовољи, што ју је стриц њен од малена очувавши удадбом и другим, што су кметови у оно време за право нашли подмирио, као што је с тим и пре 20 година задовољна била», ор. сИ. у стр. 27. и 28.. Ј ) У истом смислу и Др. Чед. Марковић, у својој расправи: И деца изван задруге наслеђују оца који је умро у задрузи, коју смо већ једном овде навели. Г. Марковић каже, на једном месту у тој расправи, сасвим умесно: (( 3а такво тумачење (— т. ј. да и удата кћи наслеђује по решењу од 1859. год. —) говори и околност: што се у §. 529. Грађанског Законика вели ^девојке®, а у допуни «жеиска деца®. Да је законодавац у допуни мислио само на девојко, он не би у истој употребио други, генерални израз (( женска деца }) . А ова промена израза није случајна. У §. 529. грађанског законика реч је о издржавању и удомљењу, а разуме се да су ту у питању само још (( девојке». У допуни реч је о наслеђу, и ту су у иитању не само девојке већ у опште (( женска деца ); (Архив за Правне и Друштвене Науке, св. за Аирил, 1907. год , стр. 215.). Мало даље Г. Марковић додаје, са не мање разлога: да, ако би се усвојило гледиште да се решење од 28. Новембра односи само на кћери које су у задружној кући у тренутку очеве смрти, онда удате кћери и неудате, које у часу смрти опа задругара не живе у задружној кући већ пзван ове, н. пр. у служби, у школи, на занату, не би имале право наследства» (Архив, св. за Април, 1 907. год., стр. 216.). Истога је мишљења и Г. Гојко Никетић, у својој расправи: Девојка. у задрузи, штампаној у Архиву (св. октобар-децембар 19 12. год ) стр. 236.. 2 ) Ми не говоримо о евентуалним потомцима девојке, који, као ваНбрачнн потомци, не би могли ни у ком случају интестатски наследити, онако исто као и код инокосне породице: (( Иначе ваибрачна деца као незакона не могу имати права законога на наследство ни очино ни материно, но само са изјаш њеном вољом оца или матере у , вели се у другом ставу §-а 409. Грађ. Зак.. Ово исто вреди и за наслеђивање од стране ванбрачних нотомака, путем представљања: једно ванбрачно унуче, н. пр., не би могло на тај начин наследити свога деда. Кад се њему забрањује право наслеђивања његових родитеља, оца и матере, тим нре не може оно наследити даље сроднике. (( Пошто је, вели А. Ђорђевић (Наследно Право, сгр. 98.1, законском наслеђивању главна основа крвно сродство ао браку (§. 395. и 398.), то ванбрачна деца, кзо рођеца изван брака својих родитеља (§. 128.), дакле, као незакона, немају права законога на наследство ни очино ни материно (§. 409. ал. 2.), па ни на оно очевих н материних сродника )} .