Полицијски гласник

ВРОЈ 2.

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 11.

и њихово женоко потомство, т. ј. шихове сопствене кћери, унуке, праунуке. Из тога би опстизлазило да би могло наследити и мушко потомство кћерино, синови, унуци, праунуци: јер када би женски потомци (од кћери), који су, у нашем наследпом праву, много мање привилегисани, могли наследити, тим прс би могли наследити и потомци мушки (од кћери). Али, у нашем Грађ. Законику реч доте, деца, за разлику од Грађ. Законика Аустрискога (в. §. 42.: »1Јп1;ег с1ет Штеп ЕНегп \усг(1еп 1П (1ег Ке^е1 оћпе 1Јп1;ег8оћ1е(1 с1ез СгаЛев а11е Уегл^апсИе 1п с!ег аиЈзМ^епс^еп; ип<1 ип1;ег с1ет Штеп К1п(1ег а11е УегтеапсКе 1п с1ег аћз1;е1§еп(1еп К1п1е ће^гШеп«), значи само потомке првога степена, сииове и кћери, а не и даље потомке (в., н. пр., §§. 396., 397., 398., 399., 400., 477., 478. и т. д.). 1 ) Отуда, и рочи: „женска деца к које со налазе у Решењу од 28. Новембра 1859. год. значе само кћери. Дакло, у том Регаењу но налазимо одговор на горње питање. Живојии М. ПериЂ. (НАСТАВИЋЕ СЕ) 0 ИСТУПИЖА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (СВРШЕТАК) 27. Ко мангад с ватром на улици држи, кад ветар дува«. а) Радња се састоји дакле у држању мангала с ватром на улици, кад ветар дува. б) Кривлц. 1° Мангал треба дакло да се држи на улици, те но би неоправдано постојао овај иступ, кад би се држао у — можда неограђеном — долу дворишта прод кућом. 2° Не чини се разлика између варошких и сеоских улица. б) Кривац. В. 1 б. 28. Ко отлукану прави илн сено слаже онде, где је полиција забранила". а) 1° Радња сс састоји дакле у ирављењгЈ сенаре (»отлукане®) или у слагању сена на месту , где је иолицијска власт забранила. Ово су дакле радње, чијом инкриминацијом се тежи, да се спрече пожари. 2° Забрана треба наравно да је учињена од за то нидлежне полицијско власти, да би радња била иротивиравна. б) Кривац. В. I б.

Ј ) Изузетно. у §. 303. а. (долатак од 5. Маја 1864. год., 36. XVII., стр. 229.) Грађ. Зак. взраз <(Деца» узима се у смислу с( потомци <; , као што ее, ту, и израз ((родитељ® — који, за разлику, такође, од Грађ. Зак. Аустриекога, значи код нас само оца и матер — узима у смислу ( ( преци». У оеталом, законодавац је, на том месту, речима: (( иредака и потомака", које се, у загради, налазе у истом цропису, објаснио да је речама: (( родител.и» и (( деца» дао ту, по изузећу, шири знач*ј, онај који §. 42. Ауетр. Грађ. Зак. даје изразима (( ЕИагп'* и „КтДег*.

29. Ко запали требежину близу шуме, ограде, сењака, усева, откуда се лако пожар и ватра породити може. Исто тако и ко у вароши, у авлији или на улици сметлиште или ђубре запали, без сматрања на то,. што није било пожара«. а) Радња се састоји дакле у: 1° Заиал>ивању требежине близу шуме, ограде, сењана, усева., чиме се може лано ироизвести иожар. (1) Шума, ограда, сењак и усев наводени су наравно само примера ради. Овде сс има даклс подвести и запаљивање трсбежинс близу других подобних предмета. (2) Није дакло довољно само запаљивање требежине близ у шуме, ограде ит.д., већ је потребно да су произведопа ватра и близина исте до наводених предмета такви, да се пожар ових предмета може проузроковати. Да ли је пак ово случај, Фактичко је питање. 2° Илн у заиаљивању сметлишта. или ђубрета у вароши било на улици било у дворишту. б) Овај иступ можс бити у идеалном стицају с наљевином, што ће бити случај онда, кад је пожар наведених предмета заиста проузрокован. в) Кривац. В. 1. б. 30. Ко при нојавившој се ватри опредељен дође, а без довољног узрока неће да ради што му је опредељено«. а) Овај иступ претпоставља дакле да, со је дошло на позив власти, т. ј. да позвани није извршио иступ из § 327. т. 4. к. з. Радња. се његова састоји у нечињењу од стране на иозив дошлог лица онога, што му је оиредељено. 1° Не каже се ништа о томе, ко има право, да позваном опредељује посао, али се наравно има узети и овде. да је за то надлежна полицијска власт или ко други, »који ту власт за оно време упражњава®. В. горо § 327. т. 4. 2° Овај иступ постоји дакле и онда, кад позвано лице није радило оно, што му је од власти опродељоно, већ нешто друго, што је по његовом мишљењу потребно ради угушивања пожара. б) Кривац. В. 1. б. 31. Ко не би справе за гашење ватре по наредби полицајној у свако време у приправности држао®. а) Радња со састоји дакле у недржању у ирииравности сирава за гашење ватре у свако време „и иоред наредбе иолицијеке власти". б) Кривац. В. 1 б. 32. Фишекџије, баруџије и они, који с барутом тргују, ако се усуде веће количество барута у дућану држати, него што им је од полицајне власти по опстојатељствима дозвољено. Исто тако ако остали барут и фишеке у особеним безопасним лагумима не држе". б) Радња се састоји дакле у: 1° Држању у ду&ану од стране фишекџија, баруџија и трговаца с барутом ве&е количине барута, но што је од иолицијске власти доиуштено. Постојање ове радње протпоставља дакле, да постоји наредба надлежно полицијске вла-

сти, којом се одређује, колико се барута може држати у дућану. 2° Или у недржању у особеним безоиасним лагумима барута и фишека, који се не могу држати у дуКану (в. 1°). б) Кривац. В. I б. 33. Ко упрегнута кола воловска или коњска без сваког надзиратеља на сокаку остави." а) Ра.дња се састоји дакле у остављању на улици без надзора уирегнутих кола воловских или коњских. 1° Какав је надзор потребан и да ли га није било, Фактичко је питање. 2° Кола упрегнута треба дакле да су воловска или коњска. 3° Радња се састоји дакле у чињењу. Нски пак схватају радњу овдв као ироиуштање иотребног надзора, дакле као нечињсњо 1 ). б) Кривац. 1° Извршилац је онај, под чијим су надзором кола онда, кад су на улици остављена без надзора. 2° Виност иије потребна. В. 1 б. 34. Ко улазећи у варож или по вароши идући или излазећи из вароши или прелазећи преко ћуприје, пусти упрегнута кола коњска или воловска да сама иду". а) Р&дња се састоји дакле у иуштању уирегнутих кола коњских или воловских да сама иду ири улазу, иролазу или излазу из вароши или ири ирелазу иреко моста. За прелаз проко моста без значаја је дакле, да ли се налази у вароши, селу или на другом месту. б) Кривац. 1° В. 33 б 1°. 2° Виност није потребна. В. 1 б. „Онај, коме се по овом §-у, вели се на крају § 329, који садржи горе изложене иступе, заповеда да 'што учини, ако не би то и по издржаној казни извршио, а ствар не би одлагања трпила, полицијска ће власт на рачун кривца наредити, да со опасност одмах отклони". Ова се одредба односи н. пр. на иступе из т. 13. и 14. II. Истуи из § 330 к. з. — Ко, вели се у овом §-у, у заказано иолицајном влашКу време исиред свог обиталишта, дуАана, радилишта или илаца не иочисти и сметлиште не однесе, да се казни новчано од једног до шест цванцика". а) Радња се састоји дакле у неччш&ењу и неодношењу сметлишта иред својим станом, дупаном, радионицом или илацем у време заказано иолицијском влашАу, Претпоставља се дакле, да је полицијска власт одредила време, кад се има почистити. б) Кривац. 1° Извршилац је сопственик одн. закупац, (1) Но „где има више партаја кирајџија у кући или гдо поред кирајџије и господар куће у кући седи", као извршилац се сматра само соиственик, ,,ако не би доказао, да је по уговору ту дуж-

') Тако 01аћаигеп § 366. N. 5, ЂапМега 219 АШочег 132.