Полицијски гласник

ВРОЈ 10.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 79.

цијалном закону приватно-правне природе, који ствара дужност каквог плаћања; обавезе плаћања држави посредних и непосредних пореза, царина и других споредних царинских дажбина, пореза и приреза окрузима, срезовима и општинама, као и у опште сва плаћања јавноправно природе на подлсже под одредбе поменутога закона. — Према изложеноме иступна пресуда, у колико њоме није расправљено грађанско питање о плаћању пакнадо оштећеној страни, не подпада под закон о продужењу рокова плаћања, и таква пресуда може се увек извршити по кривичној части и у оном своме делу, који носи обелсжје расправе питања јавноправне природе. Што се тиче застарелостп иступне пресуде, треба поступити по § 396. кривичног закона. Пресуда, којом је ко осуђен због иступног дела, застарећс по истеку три месеца. осим ако је пресуда изречсна због крађе, преваре или утаје у вредности веће од два динара, у ком случају пресуда застарева за време од годину дана. Застарелост пресуде почињс тсћи од дана пзвршности пресуде, а застарелост прекида бегстро кривца из руку власти. — Како јс казна, означена у питању, новчана, свакако да кривац није био кажњен због крађе, преваре или утаје, и за то, ако дело није крађа, превара или утаја, пресуда по кривичној части застарела је. Казна се као застарела не може извршити, али пре него што би наступила застарелост исте пресуде по грађанској части, треба таксу и све друго благовремено наплатити. — Неко треба да одговара због застарелости. * * * Милутин Костадиновић, заступник доловође оиштине раков-долско, упутпо је «овакво питање: Једно лицс је општински писар у једној. општини, али за време мобилпзације р, добије позив да дође у другу општпну и заступа деловођу, који је отишао на војну дужност. Умољени прими позив, и следујући шему, оде у ту другу општичу, где сада врши дужност деловође општинског. Пита со: да ли то лице има право на плату из прве општине (гдо је дужност напустило), илинаплату деловође друге општине (где дужност врши), погато му не дају плату из обе општинс ? Одговор: По члану 113. закона о општинама, деловођа једно општине не може бити у исто време и долово^а које друге општино. Када је дотични позван, да врши дужиост деловођо у другој општини, суседпој, он је могао тај позив примпти, јер то не би било противно поменутом наређењу из закона о општинама, пошто у првој општини пије деловоћа већ писар општински. Ако у првој општини нијс отпуштен из службе писарске, и ако он дужности својо врши у обо општине, онда му свакојако припада право на плату писара пз прве општине. Ако је пак дужност у првој општини својевољно напустио, отишавши да врши дужност делово^е у другој општини, онца бп прва општина имала права, да на мссто тога

писара најми друго лице за писара и да му плату писарску издаје на штету пнсара, који је дужност напустио (§ 31. и 546. грађанског закона). — Што се тиче примања п 'ате из друге општине, заступник деловође би могао примати само ону плату, која му се одредн с погледом на буџетске могућности, а о којој трсба да буде речи у акту, којим се дотични поставља за застунника доловоћи, како би се избегли доцнији нсспоразумн п спорови, и како се ие би огрешило о члан 133. закона о ошнтпнама. * * * Суд општине ћуковачко актом од 20. Фебруара ово године упутпо је овакво питање: Деловођа једне општиве као редов у војсци буде ослобођен одлуком војно команде од служое у војсци, пошто је потребпо да у општини врши дужност редовну. За тим тај деловођа откаже службу у тој оп гтини с намером да иде за деловођу општинског у ново - заузсте крајевс. Пита се: да ли тај деловођа сме напустити досадању дужност своју, кад је као деловођа то општине ослобођен од војне обавезе, и да ли му се оставка мора уважити а друго лице за деловођу бирати ? Одговор: Да би се у времо мира и врсме рата могли послови правплно у на време отправљати код општинских власти, наређено је, правилима за ослобођавањо чиновника и одправника јавних служби од позива на војну службу у миру и у рату, да ћо за сваку општину бити ослобођен војне обавезе по „један иисар општински" део IV. тачка 4. поменутих правила. Доцнијо учињоним објашњењима расправљоно је, да се ово ослобо1)ење односи на деловође општинске, које продвиђа члан 113. закона о општинама. — Пошто је означено лицс ослобођено војне службе као деловођа дотичне општине, ослобо1)0ње има одмах престати чим то лице престапе битп деловођа општински. Ако нема уговорена рока о служби деловођс, општински одбор треба оставку деловође да уважи, јер то, што је деловођа ослобођсн од војно службе нсма тај знача.ј, да делово1),ч нс може пз општинско службе бити отпуштен илп да не може дати осгавку на ту службу. — Да ли ћс то лицо доцније да будо пзабрано за деловођу у иово-заузстим крај> вима, бсз утицаја је на иоступак власти у општпни из чије службс деловођа иступа. Да би пак општинска власт одговорила својој дужности, треба, одмах по разрешењу тога лица од деловодске дужности. да извести о томе надложну војну власт, како би ова даље издала наређење: да ли да се разрошени деловођа упути на војму службу или да остане и даље ослобођен војске ако се примио за деловођу у другој општиии гдо нема више од једног општинског доловође ! * * * Суд општине јасиковачке актом бр. 133. од 16. Фсбруара ове године ^путио је овакво питањо:

Војна власт тражи, да јој се упути у време рата на одслужење војне обавезо једно лицо, које је кмет села у дотичној општини. То лицо иема никакав.чин у војсци. Општинском суду треба објашњење : да ли мора да поступи по наређсњу војне власти, и да ли се сматра, да је кмет осл-бођен војне обавозе само за врсмо мира? Одговор: По делу IV. тачки 4. правила за ослобођавање чиновника и одправника јавних служби од позива на војну службу у миру и рату, ослобођони су војно обавсзе кметови п то за свако село по један кмет. Код тога прописа нома ограннчсња,да ће се кметови ослобиђавати само за вроме мира, док, у оделитом ставу, иста правила ослобођавају п све општинскс писаре и благајнике али само у миру, — што значи, да су кметови ослобођени војнс обавезо и у времо мира и у време рата. Али нису сви кмотови сооск« ослобођеип војне дј жности, већ само они, који нису резервни официрп, наредници, или поднарсдници, или водницн и старешино у народној војсци (део X. 1. пом. правила). — Према томе сеоски кмет, који нома никакав чин у војсци, нити јестарешина народно војске, заиста треба да буде ослобођен војнс службо у миру као и за вроме рата. Али, тим самим, што јо неко изабран и уведен у дужности кмета, није ослобођен војне обавезе за време докло је часник општински, већ треба о томе да издејствује одлуку војне власти сходно наређењима из поменутих правила (део X.), па тек да се сматра за ослобођеног од војно службе, јер су та правила прописала нарочити поступак, како ће се ослобођавање вршпти. Када јо војна власт позвала дотичпо лице, које јо кмет сеоски, на војну дужиост, општински је суд требао прома напред изложеноме, да поступи по захтеву војне власти, па да се по томе накнадно нздојств^је одлука о ослобо1)ењу кмета од војне дужности, пошто таква одлука војне власти није ранијо издејствована. К.

ОДЛУКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА По чл. 158. закона о општинама не могу се казнити и пуномоћници општински. Начелник среза II. издао је народбу суду општине б. да ог.с заузимаче поштипске утрине казни и из заузетог општипског имања истионе. Како по овој наредби није поступљено узети су на одговор проседнпк општ. суда и пуномоћник ошптпнски који су изјавили да по нарсдби ниеу поступили, за то, што се без стручног премера не може утврдити заузеће. Среска власт налазећи да су^председник и луномоћник општпнски били номарни у вршењуевоје дужности, и да су