Полицијски гласник

СТРАНА 78.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 10.

који код њих производи ненормалну роакцију: они убијају богатог, поглавара државног, жену, супарника, полицајца Други ие реагирају довољно на родовне, нормалпо подстицаје: идсја о Фамилији о друштву није ништа за њих: то су ненормални, ван друштва, ван свста, ван Фамилијс ; најмањи спољни повод за злочин, ма какво природе био, рђав савет, какав чланак у новинама — учиниће да извршс злочин ; ништа их при томе пе зауставља, па ни сам страх од казне. Најзад има криваца настраних, са преокренутим појмовима, који ненормадно оссћају, чији је нормални осећ^ј настран, ко.ји раде револуционарно. несаобразно природним п физиолошким законима; они убијају свог оца или своју мајку, пало имања својих суграђана, убијају да би задовољили њихов свирепп инстикт. Књига Рсмона Хеса има врло велики значај за студију кривца... (К. В. Р.) * * * Регулисање и ограничење бр&ка — и онесиособљавање за ирокреацију деце. Већ толико !одина чују се гласови, да би требало забранити брак особама физички тсшко оболелим и особама карактера посрнулог. Држава би требала, у границама могућности, да спречава такве бракове. Неке државе су воћ, ових последњих година, донеле законе, којима со забрањују ови бракови. Да ли су овс мере довоане и дали водс рсзултату, видећемо. Закони важиији, о овоме слсдећи су: У Њу-Жерсеју, закон од 1904. године: По овоме закону неће моћи закључити брак особа, која је била у каквом јавном азилу или у болници као егшлсптична, луда, или сулуда, без уверења дипломираних лекара, којима би се тврдило потпуно оздрављењо од епилопсије, лудила, или сулудости, и којима 6и се тврдило, да нема никакве вероватноћс, да ће таква особа своје мапе пренсти на доцу, која би со у бр&ку родила. Свака особа душевно здрава, која би пошла за лице епилептичаво, лудо или сулудо, а била бп свесна тога, као и особа, која би ма у чому садејствовала при закључењу таквога брака, биће кажњена за то дело. Охио: по закону од 1904. годино установљена је публикација брака, која може да буде замењена једним уверсњем, изданим од странс судске власти. То се уверењо нсће давати пнјаницама, спилептичарима, идиотама, лудима, или кандидатима који у момепту тражења односног уверења буду под упливом отровних и наркотичних пића. Закон од 1905. годино у Индијанн такође предвиђа истс прописе уз оне прописе из закона у Њу-Жерсеју. Тако јс исто у држави Минозота. Држава Михиган додајо овим ограничењима за брак и друга ограничења: болесни од сиФилиса и гонорее неће моћи ступити у брак свс док се потпуно не исцелс. Санкције: Казне- од 500, до 1000 долара, или затвор до чстнри године, или и једне и друге казпе. Види се да су казне доста строге...

Последњпх година се приметило, да пма врло мало користи од свију оваквих закона, па ма како они били драконски. Потпун нсуспех оваквих закона скоро се но може порицати. И поред оваквс мерЈ законске свс више бива неодгорних, нензрмалних, и криваца у општо. Као што се да замислити, на антисоцијалног човека нли жену не утичу ни правила и обзирп друштвени, ни санкција закона и религије. На врло мали број особа утиче слична мера о забрани... Са тпх мотива прихватило се питање о онеспособљавању за прокреацију деце... Ево у главномо токст закона о томе у КалиФорнији: Кад по мишљењу главног лекара које државне болнице, или директора калиФорнијског дома за чување и васпптање умоболне деце, или лекара кога казненог завода — треба прсма стању физичком , душовном илп морачном једне особе оболеле или затворено приступити онеспособљавању за прокреацију деце, тада ће ови шеФови или лекари позвати па саветовањо главног управнпка државних болница и секретара глав-ног санитетског одељења, па ће сви заједно испитати сво појединости и решиће, да ли нма оправдања, да со приступи томе онеспособљавању. Ово онеспособљавање можс да се врши само над особом, која је два пута затварана због кривица противу благонаравств^ности или три пута због ма какве теже кривице, н која је у заводу очито показивала моралну и полну настраност. Над осуђеницима пак, који со налазе на издржању вечите робије, и који се попажу полно настрани, може се извршити онеспособљавање без другог услова. (К. С. — К. В. Р.) * * * Из извештаја школе на научну аолицију у Риму. У извештају школе за научну полицију и идентиФикацију криваца, чувени професор Отол.енги излол^ио је развој службе за идентиФикацију криваца, коју је он унео у своју школу тако, да ова може да се такмичи са најбољим страним одељењима за идонтификацију. У 1911. години одељење је утврдило 1147 идентитета, међу којима је било 296 под лажним именима. Комесар Гасти смислио јо једну новину: сјединио је разне инструменте за антропометриско мерењо уједансложон инструменат, који је назвао »РапШгоротб(;ге с< . Публикован је занимљив чланак о телеграфском преносу слика. У чланку се износи једна ФотограФија, неретуширана, послата из Милана у Рим. Резултат је, може се рећн , са свим задовољавајући. — (К Б. Р.)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине враштанске службеним актом од 31. јануара ове године упутио је слодеће питање: Суд општински доноо је решењо 19. септембра прошле године, којим се оп-

штински деловођа уклања из општинско службе, а за вршиоца дужности деловође поставља се друго лице. То је решењс саопштоно обојици. По томо је дотадањи деловођа разрешен деловодске дужности и отишао на војну службу, а дужност деловође је примио његов местозаступник. Пита се: да ли јо задржао каква права ранији општински деловођа, и да ли вршилац дужности доловођо има право на плату општинског деловође ? Одговор: Према члану 113. закона оопштинама деловођу општине бира и отпушта на предлог председника суда општински одбор. Према томе општински суд је био сасвим ненадлежан за доношење рсшења о уклањању из службе општинског делово !)0. Каква права има тај уклоњени деловођа, то јо лична њогова ствар. — Општински суд могао је поставити једино писара општинског (последњи став члана 113. закопа о општннама) н рошити, да он привремено врши дужност општинског доловође (други став члана 120. закона о општинама) без права на плату деловође већ једино с правом на плату писара општинског, ако је доловођа на војној дужности, и ако нема буџетске могућности, да се писару да какав додатак за вршоњо деловодске дужности. * * * Деловођа општине дреновачке актом од 27. јануара ове године пита: да ли само оним општинским деловођама, који се у рату налазе а којима је главно занимањо општинска служба деловође, припада плата и за време рата, или и онима, којима нијо главно заннмањо служба деловођо општинског? Одговор: Свима. * * * Суд општине варошицо Деспотовца актом № 824. од 19. Фебруара ове године упутио је ово питање: На дан 10. ав уста прошле године спроведена је на извршење иступна просуда због дела из треће части кривичног закона. Пита се, да ли је пресуда застарела до сада или се на њу односи закон о продужсњу рокова, пошто је изречона казна новчана? Одговор: Прома члану 1. и 3. закона о продужењу рокова плаћања по обавезама из грађанског, трговачког и меничног законика, рокови плаћања за све обавезе из трговачког, меничног законика и специјалних закона, за све уговороне обавезе из грађанског законика, осим уговора о закупу-кирији кад је случај да закупац нијо употребљен на војну службу, плаћања премија код осигуравајућих друштава, извршења пресуда и решења по грађанским споровима и забране, као и сви рокови, који су у вези са губитком права, — продужени су. — Дакле, обавепе, по којима се рокови плађања продужују, морају имати свога основа у трговачком односно меничном или грађанском законику или у каквом другом спе-