Полицијски гласник

СТРАНА 116.

БРОЈ 15.

му да ћу со постарати да сазнам шта је ово. — Како ти драго, рече ми он немарно. Куцање понова поче, упитам ко је. — Г. Госне није ту ? одговори неко умиљатим гласом. — Г. Госне је на доњом спрату, слична врата. — Хвала; извините што сто пробуђени. — А, ништа, ништа. Неко сиђе; отворим пажљиво врата и у два корака био сам у нужнику, бацим у рупу полугу и спремао сам се да бацим и кључеве, али неко уђе иза мене; окренем се и познам инспектора Спикета, који је био придодат ислодном судији; ое познаде такође мене. — Баш вас тражим, рече ми. — Мене ! а зашто ? — Ни за шта. Г. Вињи, судија, жоли да вас види и да с вама говори. — Ако је тако, да обујем ципеле и полазим. — Пожури се и причекај ме док и ја свршим нужду. — Причекао сам инспектора и пођосмо заједно у нашу собу Соба је била пуна жандарма и шпијуна, а г. Вињи беше у њиховој средини; он ми одмах даде да прочитам наредбу да будемо доведени, ја, моји пријатељи и њихове жене ; затим да би извршио све што за исиит треба, нареди да ме претресу најмарљивије. Није ми тешко било увидети одкуд ветар дува, нарочито што Спикет подигнув душек и свакако изненађен што није нашао ништа, погледа некако нарочито Госне-а, који беше пренеражен. Његова забуна није ми могла измаКи; видело се очито да је љут. Ја опет потпуно миран рекнем судији: „Видим да вас је неко преварио, нема овде ништа сумњиво; у осталом то ни г. Госне не би овде трпео; је ли тако г. Госне? Да ли би ви тако што трпели ? одговорите г. судији. Он није имао куд него је потврдио моје казивање, али је говорио само устима, а није било потребно бити врач па погодити да му је у души друкчије. Пошто се сврши претрес попеше нас у два Фијакера, пошто су нас прво свезали, и одведоше у Управу где нас затворише у једну Собицу, звану мишоловка. У затвору сам се уздржавао да Госне-у и Доре-у кажем сумњу коју сам о њима стекао. У подне нас испиташе, предвече моје другово преведоше у Тврђа*ву, а мене у Св. Пелагију. Не знам како је било, али тек кључеви које сам чувао у шеширу осташо непримећени. Ма да су ме претросали нису их нашли, а ја се због тога, разуме се, нисам кидао. Одмах напишем писмо г. Ханриу и јавим му шта ми је припремљено; нисам имао муке да га много уверавам да сам невин, то ме после два дана пустише. Дошао сам у Управу заједно са кљу чевима који су тако срећно измакли свему истраживању. Сматрао сам се за срећног што сам утекао испред опасности, а налазио сам се само два прста далеко од пропасти; да није било метресе Дореове и да нисам сам био присебан, нома сумње, пао бих у надлежност аргусена... Само због тога што сам код себе имао лоповски алат поново

би ме осудили, а у толико лакше што сам већ био бегунац, и одвели би ме у казнони завод. Г. Ханри ме укори због толике непромишљености, која је мот ла да ми буде кобна. „Видите ли, рече ми он, где би сад били да су Госно и Доре извели ову ствар са више вештине. Чувај со, Видоче, и не поверавајте се много, нарочито не поверавајте се лоповима, јер ви имате много непријатеља. Не предузимајте ништа док добро ие промиолите; пре но што предузмете какав рад питајте мене к . Користио сам се овим саветом и било ми је добро. Гооне и Доре нису дуго оотали у Тврђави ; кад су изишли нашао сам се с њима али сам моју сумњу о њиховом притворству крио од њих. Но, хтејући да им со осветим за оно што су ми урадилп, и ако ја тим нисам ништа изгубио, пошаљем им једног овна и врло брзо дознам да су извршили једну крађу, за коју су докази врло лако набављени. Ухваћеии и осу^ени они су имали четири године да размишљају о мени. Кад је донета пресуда којаје одредила њихову судбину иосотио сам их; кад сам им испричао, како сам сазнао и осујетио њихове планове, они су плакали од једа. Госне-а одведоше у затвор Ореј из кога је и бежао, али док јо био у њему он смисли начин освете, но у томе није успео. Правећи со да хоће да се исповеди тражио јо свештеника и под изговором да ће искрено да говори он признаде свештенику један велики број крађа у којо је и мене увукао. То моје саучешће није свештенику казао као тајну и овај упути Управи акт, којим сам био тешко оптужен, али Госнеово казивање није имало последице какве је он замишљао. Неограничена власт, коју је полиција имала над крадљивцима, развила је мођу њима страст да се узајамно оптужују и доводила их је, ако је слободно тако рећи, до највеће деморализације. Пре тога они су у друштву имали засебно друштво које није имало ни издајице ни одбеглице, а кад су их стали прогонити у гомилама њихови редови, у место да се зближе, зајаукали су од страха. и, без обзира на ранија пријатељства, примали су сва средства за спасавање као дозвољена. И кад је веза, која их је везивала један пут прсла, сваки од њих, у свом личном инторесу, није имао више никаквих обзира у чувању осталих другова. Кад се стану приближавати опасни тренутци, а они су обично бивали о Новој Години, о царевом дану, или о свакој другој свечаности, требало је видети како достављачи наваљују у Друго Одељење. Да би избегли оно што агенти зову ће1 огс1ге, т. ј. наредбу до се ухапси сваки онај који је важио као крадљивац, крадљивци су давали полицији врло корисне податке. Они су достављали и оне своје другове, којима се није знао стан, и тако није требало дуго времена па да се напуне затвори. Сасвим је јасно да је у овом општем хапшењу немогућно било избећи грешке; највеће неправде остајале су често боз поправке. Сироти радници који су после просте казне за поправку, ступили на посао и старали се

да избришу непријатну усномену из прошлости, хватани су и затварани са крадљивцима којима је крађа била занимање ; чал нису имали ни могућности да се жале. Збијеии у затвору они су сутра дан извођони пред страшнога Лимодсна. да их испита. Какав пспит! — Име ти је ?.. Стаиујеш ?.. Раније си осуђиван ?.. Јосте, господине, али ја радим и... — Доста; други!. — Али господине, ја вас... — Мир! Други : Ја ваљда јасно говорим ? Онај коме је он препоручивао ћутањс могао јо навести најбољо доказе. Слободан толико година могао је навести доказе о свомо поштењу, са хиљаду сведока потврдити да има рада, најзад, да је бозпрекораи у сваком погледу, али г. Лимоден није имао времена. »Кад бих ја то сво слушао, каже он, не бих никад свргиио посао". Понскада само за једно јутро овај груби испитивач испраћао јо на тај начин по стотину лица, људи и жена, једне у Тврђаву, а друге у СенБизар. Он је био без милостти; ништа га није могло ни за тронутак отргнути од таквог поступања Колико је тих сиромаха, који су со били манули рђавих дела, он сам гурнуо понова на стари пут! Колико је жртава ово његове неумољиве строгости, које су се кајале што су се поправљало кад ни о томе не води рачува, и огорчени заклињали су се да ће бити највећи разбојници. в Шта нам вреди да смо поштени ? говораху понекад ови несрећници ; ето, како со са нама поступа! Треба човок да је лопов целог века. Зашто су закони ако со о њнма не води рачуна? Зашто нас осуђују на времену казну ако не да да би се могли поправити? Боље је да нас осуде ка вечиту казну или на смрт кад нам се не допушта да идемо добрим путем®. Слушао сам врло много оваквих оптужби и готово увек су биле оправдано. »Ево четири године како сам изашао из затврра Св. Пелагије, говорио је један од ових хапсеника; од дана ослобођења радио сам стално у једној истој радњи, а то доказује да се нисам покварио и да су били задовољни мноме, а сад ме шаљу у Бисетр и ако нисам ништа учинио, већ једино зато што сам осуђиван на две године затвора®. Ово грозно тиранско поступање није без сумње било познато г. управнику, ја волим да у то ворујем, али је оно ипак у његово име чињено. Јавни или тајни агенти били су у ово време врло страшни, јер су њихови рапорти примани као закон. Ухвато ли они каквог човека из народа или га означе као опасног и непоправљивог крадљивца, а то су они увек радили, онда је било све свршено: човек јо хапшен без сажаљења. То је време било шпијунско златно доба, кад је сваки овај напад на личну слободу њима доносио користи, истина та корист није била велика (за свако хапшлње добијали су по један мали талирј, али за један мали талир шта шпијун неће учинити ако само за њега нема никакве опасности? Ако је сума и била мала шпијуни су рачунали на број: они су