Полицијски гласник

СТРАНА 138.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 18.

из ове удали? Ниташо се поставља зато што ва девојку може да не буде равнодушно да ли ћо она живети у задружној кући, у средини своје родбино, или одвојено од ове. Ооим тога то не може за њу бити индиФерентно ни са гледишта удаје њене: Факат да је њу задруга, и ако без икакве кривице њене, кренула из задружне куће, могао би штетно утицати иа њен девојачки глас. С друге стране, нак, стојн принцип личне слободе, који се противи да неко мора бити и живети у друштву са оним са којим он то ноће. Ми мислимо да се и овде овај принции мора одржати у онази, али, наравно, задруга ће морати и ту обезбедити довојци издржање — оио и онакво какво би она имала у задружној кући — као и спрему и удомљоње. Разуме се да ће се, у пракси, ретко да не кажемо никад, десити да задруга ноћо да држи у својој средини једну довојку која, за такву меру, није дала никаквог повода. 1 ) Враћајући се сада на удовицу и њено издржање, да видимо шта ће се и колико њој, у случају деобе, иставити из задружно заједнице на имо њоног ужитка. Овдо ваља примонити опште проппсе о удовичком ужитку, по оном инторпретационом правилу, да се општи прописи морају применити свуда тамо где се од њих није одступело. Овде могу бити два случаја: 1°, §. 414. Грађ. Зак.: ако је умрли оставио као наследнике лица у том §-у побројана (децу, родитеље, браћу или сестре), удова ће имати, на заоставштини мужевљевој, раван део са тим наследницима. Н. пр м умрли јо имао четврти део задружнога имања, а оставио је једног сина. Удова ће имати право на половину те четвртине, што значи да би она могла одвојити, ради вршења свога права ужитка, једну осмину задружнога имања. 2°, §. 415. Грађ. Зак.: ако удова нема онаквих наоледника какве предииђа §. 414., тада удова има право ужитка на целом делу свога мужа, н. пр., на јодној четвртини задружнога имања, узимајући и овде горњи случај. Живојин М. ПериЂ. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАк) 2. Ко другога на лажну тужбу противу власти наводи, као и онај, који лазкну тужбу прави, у колико не би то спадало под § 209". а) Радња се састоји дакло: 1 0 У навођењу другог а на лажну тужбу аротив власти.

Ј ) В. о овом иитању о издржању и удомљењу девојака у »адрузи расправу Гп-а Гојка Никетића: Девојк а у зпдрузи у којој је Г. Никетић, одноенр истога питања, дао извеене солуције са којима се ми не олажемо. IАрхив , св. од 25. Лануара 1П13. год., стр. 343. а 348.),

(1) Из начипа изражавања („наводи". се види, да није потребно, да је подстрекавани заиста подигао тужбу. Сматра се дакле и сам свршен нокушај подстрекавања као самостално кривично дело. (2) Под »влашћу® се има овде наравно разумети сваки орган државне, опшитнске и у опште самоуправне власти. (3) Вез значаја је такође зашта би со власт имала оптужити од подстрокнутог. Но ако би со онтужба имала састојати у лажном обвињавању (оптзжењу) из § 209. к. з., т.ј. ако би се орган власти имао оптужити, да је извршио какво кривичио дело или прекршај званично дужности, тако да би се против њсга могла повести кривична или дисциплинска истрага, онда со има применити овај §, ако постоје и остали услови за његову примену. Нодстрекивач би тада дакло одговарао за нодстрокавање на лажно обвињење, ако јо подстрекивани подигао тужбу, а овај за извршење лажног обвињења. В. о лажном обвињењу Л{ивановиИ Основи Кривичног Права, Посебгш Део I § 34. 2° Или у ирављењу лажне тужбе иротив власти. В. 1° (2), (3). 3. Ко законе наредбе и поступке власти или појединих чиновника усмоно или писмено или другим знацима опорочава или речи овакове о њима разноси или разказује, у колико не би то у већи род вривица прелазило". а) Радња се састоји дакле: 1° У оиорочавању законих наредаба и иостуиа.ка власти или иојединих чиновника, т.ј. у оговарању истих. (1) У § 103. к. з. наведено је поред опорочавања и исмејавање, које заједно с првим обухвата све, што се разуме под омаловажавањем, радњом код увредс. Но исмејавање је у ствари само једна врста омаловажавања 1 ). (2) Разлика између опорочавања из § 103. к. з. и овог овде лежи у томе, што оно прво троба да је јавно извршено. (3) У § 103 к з. нијо наведено и опорочавањо иостуиака власти и појединих чиновника. (4) Без чначаја је, да ли је опорочавање учињено писмено, усмено или делом. Потребно јо само, да нијејавно, пошто би иначе спадало под § 103. к. з. 2° Или у проношењу опорочавајућих рочи, т.ј. у саопштавању другоме туђег опорочавања. 2 ) б) Кривац. — Пошто је овај иступ само једна лакша врста преступа из § 103 к. з. ст. 1, то је и овде потребан умишљај. § 8. О иступима у погледу „тишине" и забрањених игара. Ови су иступи прсдвиђонн у глави XXXIX к. з., чији је наслов: »0 истуи-

•) В. Посебни Део II § 82 I 4 а. а ) Тако ЦениК 864 («Израз у овој тачки (( илв речи овакове", вели, оКе то да каже, да је и онај крив, који чувши шта други нротив какве наредбе ит.д. говори, тај његов говор разказује. Према овоме не казни се само онај, који говори, него и онај, који овога говор другима ирича 8 ).

лењима у смотрењу тишине и у смотрењу забрањених игри ". Они су: I. Истуии из § 360. к. з. — »Затвором од једног до три дана или у новцу до пет талира, вели се у овом §, да се казни: 1. Ко у вароши, на оабору код цркве или на вашару без дозволеља власти пушку избаци". а) 1° Радња со састоји дакле у избацивању иушке у вароши, на сабору код цркве или на вагиару. 2° Радња је иротивиравна , кад је извршена без одобрења власти. (1) Под „влашћу" се има наравно разумоти како полицијска тако и општинска. (2) Оправдано је узети, да је противправиост искључона онда, кад се јс пуцало ради заштите каквог правно заштићоног интереса, н. пр. у случају пожара, ноћњег напада на кућу ит.д 1 ). б) Кривац. — Виност није потребна. 2. Ко би у вароши или селу ма какву вику или ларму чинио на досаду својих комшија и саграђана, пак на прву опомену полицајне власти не би од тога одустао". а) 1° Радња со састоји дакле у ирављењу ларме у вароши или селу на досаду својих суседа и саграђана. (1) Без значаја јо дакле, да, ли се ларма чини дању или ноћу. (2) Ларма треба да је толика, даје на досаду другима т.ј. за њихов мир нарушава 2 ). (3) Потребно је дакло, да је ларма на досаду суседима или суграђанима, дакле већем индивидуално неодређеном броју лица, а не само једноме лицу. Но то могу бити и становници једне куће 3 ). (4) Радња со можо састојати и у нечињењу, на име у носпречавању ларме (причињене н. пр. лавежом домаћих паса), ако постоји правна дужност на чињење 4 ). 2° Оправдано је узети и овде, да је противправност искључена, кад је ларма учињена ради заштите правно заштићених интероса. н. пр. у случају напада ради призивања помоћи 5 ). 3° За појам овог иступа потребан је јодан саецијалан услов инкриминације: да извршилац није с лармом престао на ирву оаомсну иолицијске власти. Под овом влашћу има се наравно разумети и општинска. б) Кривац. — В. 1 б. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

1 ) Уп. ЦениА 865, УрошевиК 372. 2 ) У § 360 т. 11 немачког к. з. говори. св о мир нарушавајућој ларми. Спорно је, да ли је потребно, да је мир заиста нарушен, или је довољно, да моше бити нарушен, да ли је дакле овај иотуп кривично дедо повреде или угрожавања. В. Ргапћ, § 360. XI 1. Наш се законодавац изражава тако («на досаду«), да је овај иступ очигледно кривично дело повреде. 3 ) Уп. Ргапћ, § 360 XI 1. 4 ) Уп. РгапЈс § 360 XI I. 5 ) Уп. Ргапк § 360 XI 1.