Полицијски гласник

СТРАНА 146.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19.

отуђила: на онај део на коме удовица има свој ужитак суд ие може издати* тапију друкчије него под теретом те личне службености. 1 ) Питање се поставља, тако исто, и о обсзбеди издржања давојака у задрузи. Натп Грађански Законик нспотнун је код овога питања. и кадаје реч о девојкама у инокосној кући. Пошто по принципу приоритета мушких над женскима, постављеном у §-у 396. Грађ. Зак., женска деца не наслеђују већ мушка, ако бн их било, то се јс законодавац, и код инокосне куће, морао постарати на неки начин и за женску дсцу, и то он чини у §. 397. Грађ. Зак. који, као што знамо, глаеи: }) А женској деци у овом случају припада уживање, издржање, снабдсваи.е и пристојно удомљење по по-стојећом обичају. (( §. 397. Грађ. Зак. разликујс се од §. 529., који му одговара, у томе што он садржи и реч »уживање«, из чега би се могло известн да девојке, код пнокосне куће, имају службеност ужитка која се може обезбедити уписом у баштннско књиге (§. 342:. Грађ. Зак.), догс те речп нема у §. 529. Гра1). Зак., који говори само о издржању ( }) ...садржавати (< .,.),, а издржање је тражбоно право које остлје необезбеђено, осим већ ако би се узело да је за ту тражбину девојака везана закоиска и прећутна хипотека, као што је случај са жениним миразним потраживањима у иогледу мужевљевих хирограФерних поверилаца (§. 776. Грађ. Зак.). Али, у овом последњем случају имамо законски пропис који такву хипотеку установљава, што нам, мођутим, оскудева за издржање девојака у задрузи, а без законскога текста ни један поворилац нема права на

*) Да ли удовички ужитак има за предмет дотични интелектуални део делога задружнога имања или дотични интелектуални део мужевљев у сваком задружном добру? Ако је ово пооледње, онда се не би могао продати ни један део задрулше имаовине, док удовица не би, односно њега, одустала од свога ужитка. Н. пр., муж је имао четврти део у задружној имаовини која, сва, износи двадесет хектара. Он је умро не оставивши ни једног од наследника, из §. 414. Грађ. Зак. тако да ужитак његове удове обухвата једну четвртину задружне имаовине, пет хектара. Задруга хоће да отуђи једну њиву у величини од четири хектра, Да ли на ово отуђоње треба да пристане и удова, тако да, ако то не би бнло, отуђење би се, у границама једне четвртине те њиве, односило само на гиз а\)и1еп(И, јер би на тој четвртини удова имала ужитак? Или је, пак, пристанак удовичин ту непотребан: како остаје, у задрузи, још шеснаест хектара, дакле много више него што треба за удовичин ужитак, удова се не би могла иротивити отуђењу њиве на којој би, на тај начии, задруга могла уступити потпуну својину? Ми мислимо да је оно прво тачније: ношто удова има ужитак на мужевљевом уделу и пошто је муж имао удола у сваком задружном добру, онда то значи да је свако задружно добро оптерећено удовичким ужитком — наравно у мери мужевљевога удела у њему, и, ако би задруга хтела да отуђи потпун (Готгпгит на неком задружном добру, морао би се, за то, имати удовичин присганак. У овом смислу можемо навести и Закон о Уређењу Управе Фондова од 8. Јуна 1898. год., у чијем чл. 17., други став, стоји ово наређење: «Исто тако ако има удовица или других лица, која по закону имају права уживања на истим добрима, то се и она морају да изјасне, да одобравају ово задужење. )} Дакле, без обзира на то колико још добара, осим онога добра које се жели заложити за рачун Управе Фондова, задруга има, мора се добити и удовичин пристанак за хииотековање тога добра, што значи да удовичип ужитак постоји на сваком оном задружном добру у коме је њен муж имао удела.

законску хипотеку. 1 ) Наравно да, ако је девојка добпла за своје издржање извршну судску пресуду или се је са задругом, онако како то нормирају §§. 145. и 146. Грађ. Суд. Поступка, поравнала, она со може тада обезбедити, на задружном имању, судском интабулацијом (Интаб. Уредба, тач. VIII., став последњи). Живојин М. ПериЋ. (НЛСТАВИЋЕ СЕ) 0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(НАСТАВАк) 3. Кад би се људи ма из каквог узрока где стицали, и ту тако узрујали, да би се јавни мир и поредак нарушити могао, они који не послушају, кад им власт или њен служитељ закаже да се разиђу. Но ако би се који од љих упустио са полицајним чиновником, кметом или служитељем правителственим или општинским у непристојну препирку, псовку или грдњу, тај ћ.е се казнити по § 327". а) 1° Радња. се састоји дакле у неудал>ава.њц на иозив власти из гомиле људи, који су се ма из канвог узрока где стекли и ту тако узрујали, да би се јавни мир и аоредак могао нарушити. (1) Колико људи треба да је се окупило, Фаггтичко је питање. Но из самог начина изражавања у закону ( в људи") излази, да није довољно само два човека. воћ трсба да их је више и то толико, да би се њиховом узрујаношћу могао нарушити јавни мир и поредак. Према томе не може се роћи, да је увек довољно, да им пет људн скупљених 1 ). (2) Вез значаја је, због чега су се људи скупили, а спадао би овде наравно и случај, кад су се случајно стекли, па сс узрујали 2 ). (3) Скупљони људи треба да су се тако узрујали, да се јавни мир и породак може нарушити, т.ј. није потребно, да је заист.а царушон. (4) Под влашћу се има разумети како полицијска тако и општинска, што се у осталом види и из 2. става. Скупљени људи трсба да су позвани да со удаље било од органа власти било од њених служитеља. 2° Да би радња била аротивиравна, позив за удаљавање трсба да је учињен од надлежне власти. б) Кривац. — В. 1 б. в) У ст. 2 прописано је, да ће се применити § 327 к. з., ако би се који од скупљепих људи, позваних од органа власти да со удаљо, уиустио с њимо „у неиристојну иреиирку, исовку и грдњу".

') Соп1га Г. Никетић, у овојој расправи : Девојпа у задрузи (Архив , св. од 25. Јануара 1913. год., отр. 315.). Ј ) ]!. ЈКиваиовиК, Поообни Доо III § 84 I 2. 2 ) Тако ЦсниК 866.

Овај .став може се применити само у случају пропирке с органом власти, и то иреиирке, која сс не појављује као противстајањо из § 93 к. з. У случају пак псовке и грдње има сс примоннти § 104 к. з., јер тада постоји увреда јавног службеника у вршењу његово званичне дужности 1 ). Пеобјашњиво је, што се прописује, да се има применити .§ 327 к. з., јер овај случај нема никакве везо с иступима нз наведоног §-а 2 ). II. Истуи из § 361 к. з. — п Они, вели се у овом §, који ио механама, кафанама или другим јавним местима карте или друге коцкарске игре играју на новце или другу какву добит, да се казне затвором од једног до десет дана, а новац ири игри иоложени узеће се на иолзу дотичне касе (§ 313)«. 1. Овде је дакле реч о истуином уиражњавању хаза.рдних игара (коцкањ>у). В. о овом кривичном делу Живановић Посебни Доо II § 63 и Полиц. Глисник 1911 год. Иступно упражњавање хазардиих игара разликује се од прсступног тиме (в. Посебни Део II § 63 II 2): а) Што овдо нијо иотребно, да се игра на велике новцо или у виду заната. б) Што је овде лотребно, да се игра на јавним местима, као што су каФане. в) Што предмет игре не мора бнти новац, већ може и свака друга ствар од имовинске вредности (»на новцо или другу какву добит"). 2. Кривац. — В. Посебни Део II § 63 IV и Полиц. Гласник 1913 (IV). Пошто јо ово кривично дело и преступ, умишљај је потребан. Он се састоји у свести, да со упражњава хазардна игра на новце или другу какву добит на јавном месту. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ПРАВЕДНА КАЗНА од Е. \У1Шата Ногпип$?а

(НАСТАВАК) Чули смо потмуло шкрипање браве ; неколико тренутака доцпије врата се отворише. То је био полицајац. Мало је требало, па да га овај што је стојао пред вратима ухвати, мислећи да је лопов. Учини нам руком знак да пођемо за њим и одведе нас до једне затворене собе која се налазила у блпзини кухиње, и ту нам нареди да развалимо врата и да уђемо, иошто по његовом мишљењу, лоиов не

ј ) Уи. ЦеииК 867 за грдњу и псовку. О олучају иреиирке не говори иишга. 2 ) Тако Ценић 867.