Полицијски гласник

ВРОЈ 19.

ПОЛИ1ШЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 149.

гла пћи брзо, штак јс ускоро стигла у улицу Мартиреп-Сен-Жак, затим у улицу Масон-Сорбон; ту сам се ја сакрио иошто сам сишао с кола и као она стиже иа крај улице ја изиђем, те се нађосмо очи у очи. Кад сам се појавио она промени боју, хтеде нешто рећи али је њена забуна била толика да није могла наћн реч да се изрази. Па ипак она се мало по мало поврати иравећи се да је љута раче: »Ето, моја нраља која ми је требала ноштом донети рубл^е, слагала ме је, и морала сам доћи да узмем да дам другој; то ме је спречнло да одем®. — Тако и ја, идући у Шапелу срео сам јединог познаника, који ми каза, даје онај, кога тражнм, у овоме кварту. То ме је овамо довело. — У толико боље; ако би ме хтео причекати да однесем овде близу корпу, могли бн заједно ручати. —- Хоћу, хоћу; ја ћу ... али шта чујем ? И ја и СоФија бесмо запреиашћени: неки оштар писак долазио је из корпе. Подигнем чаршав, којим је корпа била покривена и видим — дете од два три месеца, чија дрека могаше мртвог пробудити. — А, рекнем Софији, дете је сигурно твоје: знаш ли бар ког је пола? — Признајем, ухваИена сам; ово ћу увек памтити; ако ме некад упитају зашто сам осуђена моћи ћу одговорити: ни за шта, готово ни за шта, дечија посла. Други пут кад крадем рубље отвараћу очи. — А то? је ли то кишобран? — Ах Боже! јесте као што видиш могла сам се сакрити, то није забрањено, али кад човек нема среће залуд се мучи. Одведем СоФију господину Фресну, полициском комесару, који је био ту близу. Кишобраи је задржан као доказ а дете је враћено мајци. Крадљивица је за ово добила нет година затвора; то јој је била, мислим, иетнаеста или шеснајеста осуда; она је и после осуђивана и не бих се нимало изнепадно ако би она и данас била у Сен-Лазару. СоФија је њен „занат" гледала као сасвим природан и казне које није могла избећи, сматрала је за случај, као што су и други. Затвор је нпје нлашио, чак га је сматрала за своју средину; тамо је била попримала

најчудније ирохтеве, а иза катанца при/шком да се човек ода најмрскијим поквареностгша биле су врло често; није дакле бпло без разлога што је она тако мало ценила слободу. Кад је ухвате то јој је мало стварало муке, али је та мука била пролазна и она се утешила изгледом на жнвот који јој се донада. — Жилион, која је са Софијом живела у кажњнвом пријателЈСтву била је ухваћена на некој крађи; СоФија, која је с њоме била, успе да утекне и није се имала шта више бојати, али не могућп живети без своје пријатељице сама се оптужи и задовољила је се тек нресудо.м која их је саставила још за две године. Већина од ових створења градиле су од затвора провод. Видео сам доста њих да оптужене за какво дело, које су саме извршиле, означује за саучесника какву своју другарицу и ова и ако невина сматра за част да се покори осуди. (НАСТАВИЋЕ СКЈ

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Доктор Илачидо Консиљо М о алкохолизму у војсци. Кад би се сиречила ноумерепа употреба алкохолних пића и у тој цељи затвориле крчме, где се народ трује, умањио би се број оннх јадника, који, пуни алкохола, проводе дане у душевним болницама и у казненим заводима. Јер је алкохолизам велика опасност, која прети здрављу и моралу јавном. Борити се противу алкохолизма значи угушити један извор злочина, порока, болести телеснихи душевних и других зала. — Алкохол доста троши и војска, а то јако утиче и на чињење кривичних дела у војсци, јер велики број преступа о повреди старешинства, бегства из војске, крађа н т. п. стоји у вези са алкохолом. — Од тога се треба лечити а служење у војсци ваља да буде и једна општа школа за усавршавање одрасла човека а не само школа за руковање оружјемјер само онај може бити добар војник који је и добар грађанин. По Д-р П. Консиљу треба пре свега издвојити све ненормалне,

') БоМ. РЈасМо Согш^Но: I/ А1сооПбто пе1Г ЕбегсИо.

који нмају орглнску наклопост за пиће, па ио томе извести морално васпитавање војника. Цењено мишљење Д -р Копспља о срествпма, која бп се могла употребити код војске ради спречавања употребе алкохола, ми ћемо на овом месгу изнети у преводу са талијанскога: —- Многа су срествасмишљена, на и уведена већ у пракси, код војске, даби се ограничила навпка унотребе алкохола. Тако, приступа се поучавању војника и држању конФеренција подофицирима и офицнрима о индивидуалној, породичној и социјалној шкодљивостн алкохолизма; по одајама и по болницама излажу се табле са поукама о алкохолизму Ј1 са сликама, које престављају болестн проузроковане алкохолом ; спречава се, што је већма могућно, употреба алкохолних пића вап касарна, и удаљују се од касарна места, у којима се точи алкохол; забрањује се продаја, у војној кантини, шпиритуозних пића до подне, или се продаја ограничава на часове после узимања оброка, па се при томе нарочито повлађује и олакшава у вече продаја игијенских пића (сируиа, чаја, каФе, какао и т. д.); води се надзор у погледу квалитета и крчмљења алкохолних пића; подиже се цена потрошње, док се чине олакшице при продаји течности, које умирују нерве; забрањује се продаја алкохола у иозадини трупа у маршу, на маневрама и у рату; укидају се редовни оброци вина, замењујући их каФом имлеком; дају се повластице или се награђују они који не пију алкохолна ппћа док се строго кажњавају пијани; они, који су одани пићу, задржавају се дуже времена у касарни, како бн били у немогућности да нију; установљава се кооперативна војна потрошња (сап1;еп-8у81,ет), итд. Сва ова срества ипак нису довољна, и, с погледом на кратко-времени рок служења, нису у стању да буду сигуран начин за васпитавање војника и за искорењавање иорочних навика код грађана, ако се у исто време не ради на побољшавању спољног живота војниковог кад он буде ван касарне, а нарочито за време дневних излазака из касарне, јер тада се војник обично осећа упућен на крчму, да у њој проведе слободне часове, или упућен на којекаква места, где ће са-