Полицијски гласник

СТРАНА 204.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 26.

доказ је ту. И ми смо сви свеДОЦИ. Он брзодохвати прстен изагледа урез, иа пусти један крик запреггашћења. Прстен је носио датум његова венчања са Ивоном »двадесет трећи октобар." Мн смо седели натерасиу МонтеКарлу. Пошто сврши ту историју, Лупен запали цигару и пуСти неколико димова к небу. Ја му рекох; — А даље. — Шта даље, — Како? Па какав је крај ? — Крај ? ГроФица је се спасла. Немајући доказа против ње, гроФ, у договору с мајком одустао је од развода и вратио дете. Ето то је све. Од тада јеон напустио своју жену, и она живи сретно са својим сином, дечаком од гпеснајест година. — Да, да — — али како је се гроФица извукла? Лупен прсну у смеј. Он узе у руку један комад од нет динара и затвори је. — Шта има у овој руци? — Пет динара. Он отвори руку. Новца није било У њој. —- Видите ли како је то лако!. Један златарски раденик прекине кљештима претен у коме је унутра једно име, али вам покаже прстен у коме је урезан датум 23. октобра. — А златарски раденик ? — То је Велмон. То је онај храбри Лупен... Остављајући гроФицу око три сата ујутру, ја сам се користио да пре доласка њеног мужа, прегледам његов кабинет. На асталу нађох писмо, које му је писао златар. То ми је писмо дало адресу. И пошто сам дао неколико наполеона златару, ја дођем место њега, са једним прстеном прекинутим, у коме јебио урезан датум 23 октобра. — Ја мислим, да сте се и ви у томе изиграли у неколико? — Па од кога? — Од гроФИце. — Како ? — Оно име исписано као неко знамење ... онај непознати који је њу волео и триео због ње.;. Све ми то изгледа врло невероватно, и питам се, и ако сте Лупен, да ли није пред вама био роман из реалног жпвота... Лупен ме попреко погледа и рече:

— Није тако. — Како то знате? — Комеје гроФица обмањивала престављањем, да је она познала тога човека пре њеног венчања и да је он умро, ја имам бар потпун доказ о томе, да је то љубав била идеална, и да он о томе није сумњао. — Какав је то доказ ? — Доказ је натпис с унутарње стране прстепа, који сам ја исекао са прста гроФичиног ... и који ја носим. Ево га, можете прочитати име, које је она урезала. Он ми даде прстен. Ја прочитах »Велмон. и Ја и Лупен ћутасмо неколико тренутака. Приметио сам код њега нешто мало меланхолије — Зашто сте ми иричали ову историју? запитах га. — Зашто ? Показа ми једпу жену, још лепу, која је пролазила поред нас сједним младићем. Она примети Лупена и поздрави га. — То је она са својим сином. — Зар вас је познала? — Она ме познаје увек, ма како да сам прерушен. — Према томе она зна ко сте ви. Зна да сте и Велмон и Лупен! — Тако је. — И поздравља вас? Он ми стиште руку и рече: — Мислите ли, да сам ја за њу Лупен? Мислпте ли, да сам ја у њеним очима лопов, варалица?... Кад бих био последњи бедник, кад бих био убица, опет би ме поздравила. — Је ли за то што вас је волела? — Оставте се тога! Она би ме за то могла још и презирати. — Него?.. — Ја сам човек, који сам јој вратио сина? К Р А Ј

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Суд општине обреновачке актом 601. од 5. априла ове године упутио је питање овакве садржине: Председник једне општине буде оптужен за дело утаје новца у званичној дужности примљеног, па ута-

јени новац положп првостененом суду, код кога је и оптужен; али, п поред тога што је новац суду положио, првмстепени суд је донео решење, да се оптужени стави под поротни суд а да се до пресуђења пз слободе брани. Нита се: може ли овај председник и даље остати на положају и очекивати нресуду судску, или се мора по закону о општинама од председничке дужности разрешити и ако није по његовој кривици донета пресуда из које би се видело, да ли је крив или не? Одговор: Према, тачки 5. члава 12. закона о пороти, поротни суд суди и кривице из §§ 105., 106., 107., 109., 110. а., 112., 113 , 127. трећи став, —- (у вези са § 132.) — 261., 262. и 284. кривичног закона. (Међу поменутим налази се, према законским именима и допунама од 20. новембра 1905. године, и § 110. а. кривичпог закона, који је гласио: »Поротнк, који у каквој ствари, у којој као поротник своју дужност врши, прима што на поклон казниће се робијом. А тако исто казниће се и онај, који портника на какву кривицу навуче или га покуша навући. Дати поклон или вредност истога досудиће се пресудом државној каси и . Међу тим. Овај § 110. а. кривичног закона, који је додат законом о изменама и допунама од 23. октобра 1871. године, укинут је законом о изменама и допунама од 13. маја 1902. године, а у закон о пороти је случајно погрешно иоменут, те се не може тумачити, да је он законом о изменама и допунама у закону о пороти враћен у живот 1905. године). — Како престављено дело може да буде послуга новцем или утаја, кривице из § 112. или 113. у вези са § 132. кривичног закона, то је свакако надлежан поротни суд, било даје једно било да је друго дело. Алп, пошто је првосгепени суд одлучио, да се оптужени председник стави под иоротни суд а да се у притвор не ставља већ да се из слободе брани, то се може закључити, да је суд нашао, да овде постоји дело послуге новцем примљеним по службеној дужности, јер, да је нашао да стоји дело утаје, морао би оптуженог ставити у притвор ирема § 131. кривичног судског поступка. — Како пак пре-