Последње строфе

Ри

51

Србинова трагедија 1 – Српекој војсци Тону у први азур хоризонта, Румени облаци јесење вечери; А ови јуре с разбојног фронта, · Беже из своје земље као звери, И тону у црни азур хоризонта,

Дивови, хероји, величина земље У потмулој хуци, груду остављају ' Та херојска војска задње опроштај | Шаље са џесмом: Збогом завичају! Дивови хероји, величина земље

Кроз мрачну тишину још јесење ноћи. · јауци од рана самртника тону ца У тресак битке... И последња варош | Учини предају. Душу носе бону. Кроз мрачну тишину још јесењих ноћи. |

Са поцепаним заставама Они

јуре од смрти болом сатрвени, |

И већ ни једног војника не беше На овој светој и неерећној земљи. _ Жртвама силним искупљују Они. |

Шиба их енег, студ и глад их слабее Мори а ени корачају даље.

Са. позном душем и са болом који. Пееледње збогом домовини шаље: Мајци ил љубњ, деци, драгој, браћи!

На удаљемом острву јЈеладе Нађоше места они који знаху За Брегалницу, Битољ, Куманово · Кад под једреном кости остављаху На удаљеном еу острву јеладе.

ч Птабац 1917