Последње строфе

52 __ЦИПРЕСА

— Бошку—

Пао снег и блиста, светли по хумкама, Бокори ружа, белих хризавтема Блистају својим снежним љусницама_ Над хумком једног кога више нема, Пао снег и (блиста, светли по хумкама. Далеко тамо сред чаробних гора,

Ја видим једну хумку украј пута; Ноћ над њом слази и буди се зора Снежна и плава... док ми душа лута

„Далеко тамо сред чаробних гора,

Над. њоме се диже величанствен спомен: Висока, дивна, зедена Ципреса А ветар душе с македонских гора

И снежно иње са ципресе стреса.

Над њом се диже величанствен спомен, Моја душа пита: како му је доле, Нај већој љубави што под њоме спава 2 Да, ли је срећан, дали јоште воле 2

Ил се и тамо тужи, очајава 2

Моја душа пита како му је доле 2 Ћути Ципреса мрком главом клања Ветру са обе стране што је бије; Прегибајућ' се одговара тужно:

·Жали га, плачи, њему добро, није !

Ћути ципреса мрком главом клања,

а таленте

Јесење вече у Маћедонији Облаци густи непомично стоје Над врховима врлети, кршева; Залази сунце, а чаробне боје