Последње строфе

55

Пуцањ се разлеже |,... паде женик млади, Погодио је у сред срца жива;

Ах ова, она, где је 2 шта ли ради 2 Слутили бедна што се са њим збива. Дали осећа сву будућност црну 2!

Сунце га није међ' живима нашло Дивног уз страсне звуке виолине; За свежом хумком његовом је зашла И жалило га силно са висине. УЖКеника младог што у вечност прву. Кичево 1915 год.