Последње строфе

58

Фатални тренутак

—Ксенији Бескрајно лутах по рођеној свести, Тражећи центар и суштину бића Ал залуд беше све лутање ово Јер центар ствари и клица открића, Дувоко негде испод мене беше, Да се ни слутња не хтеде назрети; И тек кад са свога узвишења сађох Далеко тамо у гомили ствари Сопствено биће познадох и нађох.

Тад други моменат мучити ме стаде, Кад прошлост хтедох свуд да одгоненем У свести редом догађаје сретах

Где једва најзад да се ономенем Фаталног свога бежања од среће,

И чујте шта сам сазнала једанпут

Кад сам се самом себом мимоишла: Срећни су увек дољазили к мени

А ја сам само несрећнима ишла,

И најзад трећи моменат сазнања Ненадно дође и завесу диже

Баш у тренутку кад гордо искуство На самом кобном завршетку стиже И конац свега би истина једна

И свим ме својим испуни ужасом Када ми док сам за судбином бољом =, Чезнула тајно нешто шапну тио:;, Фаталнест своме створила си вољом Овај тренутак најтежи је био.

Шабац 1922.

1 7 М 34

.-У7 Ј Лаа, 4

у а али