Последњи борац : спев Драг. Ј. Илића

«Те ми ноћас кликћеш више двора | «И помињеш господара мога: «Ено њега у бијелу двору,

„С витезови пије вино рујно, «Кавуј, сиви, какве носиш гласе» Њојзи соко кликом одговара: «Драга госпо, Санковића љубо, «Ја сам соко са Косова равна, «Новим, госпо, лист књиге бијеле, «Од Лазара, честитога кнеза,

«На кољено Санковић-војводи. «Увми књигу, Санковића љубо, «Па је носи војводи босанској, «Нев проучи шта му књига каже!» Шири крила соко од Косова, Испод крила књигу испустио

На скутове војводиној љуби.

Узе књигу Гојисава млада,

Па ушета у бијеле дворе,

Књигу даје Санковићу Раду.

Кад војвода књигу разабрао, Скочи јунак, ка' да се помами;

" Колико се расрдио љуто,

Из ока му пламен удараше, Испред себе отури трпезу,