Последњи борац : спев Драг. Ј. Илића

Тресну купом о земљицу црну, Прште купа, а проли се вино. Питају га витезови храбри: «Господару, Санковићу Раде, «Откле књига, да од Бога нађе, «Какви ли су тужни разговори :> Суве проли војевода Раде,

Сузе проли, а кроз плач говори: «Авај мене од сад и до вјека, «Ње 'но клетва на мени остаде! «Браћо моја, витезови бојни, «То је књига зета мојега,

«Од Лазара, честитога кнеза. «Овако ми поручује кнеже: «Мили шуре, Санковићу Раде, «Сив соколе, од крајине љуте, «Алем каме на златној челенци, «Мој поносе међу војводама · «Нудер крени твоје соколове, «Соколове, приморске јунаке, «Те полети на Косово равно; «Ја сам, синко, јада допануо, «Турци су ме притиснули љуто, «Ваља нама мејдан под јелити

«И на сабљи притврдити царство,