Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

15

Дошав кући Килински пошље своје момке, све по двојицу, на звонаре мана. стирске, доминиканског, св. Јана, бернадина, павлина и св. Крста, и нареди им да лупају у сва звона. Пробуђени лупњавом и виком, Руси појуре из својих станова на улицу, где их је очекивала смрт. Некакав капетан који је становао близу Килинског, појави се на улици. Килински га убије на место. За овим се појави један Козак — Килински и њега смлати.

У то доба пољска војска стаде нападати Русе. Из коњичке касарне излети један одред од 50 људи и нападне руски пикет (пољска стража) близу гвоздене Браме Саксонске градине. Руси одступе и оставе Пољацима топове. Пољаци поломе топове и окрену назад у своје касарне. Три стотине гвардејаца и два ескадрона пољске војске нападну на арсенал. Врата арсенала беху затворена.

Пољаци уђу у споредне ходнике, извуку из арсенала топ, разбију врата и тако освоје арсенал.

Одмах затим чуло се из арсенала неколико пуцња; то је био знак да је оружје у рукама завереника. Гомила светине полети на арсенал. Из арсенала су се Пољаци враћали наоружани.

У Варшави је овладала страховита ларма и врева. Са свију манастира лупала су звона, на све стране чуо се пуцањ и узвици „до бтош — удри Москове !“

Све се то измешало са уздасима оних