Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

16

који су умирали и лавежом поплашених паса. Килински са својима испадне на улицу Подвале у намери, да одатле нападне на кућу руског посланства, која је с прочеља излазила на Медову улицу.

Међутим, Ингелстром дознав шта се догодило нареди грофу Апраксину и Зубову, да прикупе војску која се налазила у околини... Кад су грађани напали с ули: це Подвале, Ингелстром је већ био на коњу и руска војска заузела целу Медову улицу. Напад је био одбијен. У седам сахата, Русима пође за руком да ослободе од устаника улице које су ишле к Медовој — Саксонску и Дугачку улицу.

Ингелстром још никако није давао велики значај овом нападању Пољаку. Он је држао, да ће се цела ствар свршити са неколико пуцња и зато је полако приступао одсудним мерама противу бунтовника. Поред Руса пролазила је пољска војска. Ингелстром је забранио да се дирају и ако су ови јавно пред свима пристајали уз устанике. Око Ингелстрома скупила се само војска, која се налазила у близини Медове улице, она пак војска, која је била даље од Медове улице, није се ни појавила, пошто није ништа знала о наредби Ингелстромовој. Он им је слао ађутанта за ађутантом, али су их устаници убијали на путу.

Око 7 сахата побуњеници поново стану нападати на дом руског посланства, али сви напади буду одбијени. Пошто су устаници претрпели недаћу у отвореној