Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

17

борби, они се усину на кровове кућне и отуда нападну Русе.

Ова неочекивана револуција запрепастила је колико краља, толико и Ингелстрома. У пет сахата изјутра краља је пробудила лупа звона и врева. И ако је он одвраћао своје људе, сва дворска стража пређе на страну устаника. Краљ пошље свога брата генералу Ингелстрому с предлогом, да ради умирења, изведе руску војску из вароши, пошто народи војска то траже, јер без тога неће престати да се бију. Кад је краљ опазио да се Ингелстром не креће, он му поново пошље старијег генерала Бешевског, с истим предлогом. Ингелстром се и сам спремао да пође, али кад се јавио Бешевски, који му је донео поруку краљеву, онда он пошље свога рођака да преговора с краљем. С младим Ингелстромом пође Бешевски и Мокрањовски, да би га заштитили од народа; али разјарена руља нападне на Ингелстромова рођака и убије га, а Бешевског тешко рани у главу. Кад је краљ дознао о смрти младог Ингелстрома, он изађе на балкон и стане говорити народу, да треба Ингелстрома (посланика руског) пропустити с војском из вароши. Али народ повиче, да Руси могу изаћи ако положе оружје. Краљ им одговори да Руси на то неће никад пристати. И онда се у гомили подигне вика пуна увреде за краља....

У то време код манастира св. Крста, генерал Милашевић и кнез Гагарин, за-

Последњи дани Пољске · 2.