Последњи дани Пољске : историјска црта (1794. године)

18

државали су пук Дзилинског. Овде су Пољаци смислили да ураде нешто преваром. Од стране пуковника Хаумана пријави се Милашевићу официр, који га почне уверавати да пук Дзилинског нема никакве непријатељске намере према Русима. „Ми смо пошли“ говорио је он „по краљевој наредби у двор, те да заједно с Русима одбијемо устанике.“ Али им та обмана није пошла за руком, јер је Милашевић добио поруку од Ингелстрома да не пропушта пук Дзилинског. Преговори су се водили до 8 сахата изјутра. Кад је Хауман видео, да не може убедити руске генерале, онда нареди да «се Руси нападну паљбом картеча.

Руси су тако исто одговорили. С једне и с друге стране отпочне канонада. Руси, са свију страна опкољени непријатељима, очајнички су се бранили. У краковском предграђу највише им је наносило штете, што су Пољаци успели заузети прозоре оближњих кућа, испели се на звонаре и кровове манастирске и отуда озго пуцали и убијали Русе. Тек што руски топџија узме фитиљ да га принесе топу, а Поља. ци сигурним метком оборе га на место. Убијени падајући, својим телом угаси фитиљ. Руси су се држали све док нису истрошили сву муницију. Кад је генерал Милашевић опазио, да је муниција близу краја, он реши да се пробије на Саксонску пијацу. У овом кретању војске да се пробије, непријатељски куршум рани Милашевића и Пољаци га заробе. Пуковник