После Октобарске револуције--- : предавање одржано на Коларчевом народном универзитету

18

волуције који је у стању да из основа преваспита цео свет. Да поменем само једну цифру која ће ово илустровати. Државни расходи на просвету од 182,000.000 рубаља у 1913 години —■ попели су се, и то тешке 1944 год., на 21 милијарду и сто милиона рубаља.

На васпитању и подизању народном неуморно ради и велика совјетска књижевност и уметност, и совјетска музика и совјетоко позориште. Продужујући традиције Пушкина и Гогоља, Љермснтова и Некрасова, Бјељинског, Чернишевског и Доброљубова, Герцена и Писарева и великих новијнх књижевтћка, Достојевског, и нарочито Толстоја и Чехова, а тако нсто и многих других г Горки и Алексеј Толстој још су се више приближили народу, његовим потребама и његову подизању. Никада животни романтизам, заједно са правим животним реализмом, није дао тако сјајног човека, и у злу и у добру, као у делима Гсркога. Никада романтизам, развијајући пред људима простране видике, обасјане лепотом и осунчане слободом, није дизао тако чсвека као у време после револуције и никада реализам, као остварење стварно доброга у човечијој природи, није славио своју пуну победу и над натурализмом п различним извитоперавањем пуног и здравог живота као у многобројним делима за време тридесет година иза Октобарске револуције. Руска књнжевност била је и до револуције путеводна звезда рускога друштва; већ је Бјељински, супротно многим евlропским критичарима, одбацио уметност ради уметности. и цела велика руска књнжевнссг ишла је за његовом речју и за стсшама великог Пушкина и Гогоља; али ипак, чини ми се, те ве лике традиције нису наилазиле никад на тако све стран отклик као код совјетских песника и писаца. Не знам кога пре да поменем, поред Горксг и Алексеја Толстоја: да ли Мих. Шолохова, Фа-