После Октобарске револуције--- : предавање одржано на Коларчевом народном универзитету

ћејева, Николаја Островског, борбеног Мајаковског, Аркадија Гајдара, Вјећеслава Шишкова, Александра Твардо-вскег, Исаковског, Горбг|това, Тихонова, Константина Симонова, Катајева или кога од осталих. Свугде живот, у борби и у раду, у отаџбинском рату и подизању човека. И данас совјетски човек има свога писца, своју књигу која је увек покрај њега као заштита и утеха.

Тако књижевност постаје не само савест друштвена него и учитељица 'живота, са свима новим путевима његовим. Тим високим задатком, истинитошћу и правдом, проникнута је и уметност, Узалуд ћете данас тражити у њој различне „изме“, удаљене од стварности и ист&нитости, који претстављају различне ћудљиве покушаје да сву лепоту и мнопостручност живота сведу на произвољне апстракције. То је за совјетску уметност само спрема за уметност, кабинетско комбиновање и уопштавање, студија и развијање појединих момената који учествују у уметности, а не сама уметно-ст. Уметност је реалистична, живот човеков прожет мишљу и осећањем уметника, великом љубављу према отаџбини и човеку. Дубином те мисли и јачином осећања, кроз које је тај живог, његов одблесак у слипи или у дрвету и камену, у

или инструменталној музици, прошао и реалношћу живота и његове лепоте у њима одмерава се вредност уметничког дела. Без његове функције у животу целине нема и његове вредности. Овој високој намени служе и драма( и тра,гедија, и комедија и позоришни комад, а тако исто и опера, и балет, и симфонија и све друго што се у овом правцу ствара. Све се креће високом циљу уздизања човекова у труду, у лепоти, у разумевању правих животних вредности. Оптимизам живота, радост стварања и делања, има да надвлада све суморне стране живота које се, природно, по каткад јављају, али које не смеју у жи-

19