Поштанске штедионице

27

Окружне штедионице укинуте су указом од 1. јануара 1894. године.

Упоредо са окружним штедионицама развиле сусеви приватне штедионице и други новчани заводи. Улози на штедњу код. новчаних завода износили су:

Године 1882. 2,800 мил. дин. 1902. 91,899. „ =» 1905. 81068 -_ --> 1906. 85,298 „О |» 1907. 89981 + > 1908. 35,4072 , з 1909. 47327 а |»

На дан 31. децембра 1909. године било је у Београду 37 новчаних завода, од којих 36 имају 17,700.089 динара улога на штедњу. У унутрашњости је било 112 новчаних завода са 29,627.542 динара улога. Свега је дакле у Србији било крајем 1909. год. 148 новчаних завода са 47,827.681 динара улога на штедњи + Према томе на једног становника“ долази 16,78 динара улога. Једна штедионица долази на 18.162 становника или на, 326,8 Ккп.

Ако ове бројеве упоредимо са бројевима из других земаља, где постоје поштанске штедионице (в. таблицу 1Х ),5 онда прва констатација, која се мора учинити јесте та, да сву Орбији врло мало оставља новацу штедњу. И ако узмемо уштеђевине код новчаних завода као мерило за штедњу успште, онда можемо рећи, да је штедња у Србији врло слабо развијена.

Узроке за ово треба тражити, између осталог, и у томе, што је број установа, које примају новац на штедњу у Србији, апсолутно и релативно, много мањи од бројева у другим земљама, а нарочито у оним, где постоје поштанске штедионице. (В. таблицу Х.).5 То је друга констатација..

1 Зборник закона и уредаба, Г, стр. 1.

2 (јво смањивање од 4,5 мил. дин. према 1907. г. последица је анексионе кризе. Као што се види, утицај је био незнатан.

8 Та Зете а ГехрозШоп штуегвеће де 1911. а Тамп. Рађне раг 1е Мпајеге де Гагме иге, да сототегсе еф де диве. Вејгтаде, 1911.

4 Србија је имала 8!. ХП. 1908. год. 2,821.015 становника.

5 Брапх у. Јигазећек, Гле ЗБаафеп Епгорав. 1907. Стр. 712—718.

6 Неђег, ор. с. стр. 120. Подаци се односе само на поштанске штедио– нице. Кад би се узеле у рачун и обичне штедионице, онда би слика за Србију: била још неповољнија.