Правда, 01. 12. 1926., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАТјЕНА У ГОТОбУ

БЕОГРАД, СРЕДА 1. ДЕЦЕМ6РА 1дге. ГОДИНЈ

ЧЕНА 1 ДИНАР

8269 С' Ни код и Иа Родн, в

аСИ ' 1 ' " е "зионер Б ЕОГРдд

БРС 329

Јгласи с« поима|у у ааимнмстрвц 1н: Кмм Ми*а|п вз Vп. бр 19- — (Гоанп Пасаж) по утвоћвној гаоифм тепефп"" ррпамим »г а пм ««јчнтрлције 81

ВЛАСНИК И ДИРЕКТОР МАНОЈЛО М СОКИЋ

Уоедииштво: Ниаа Миха|лова 19 Масачна поатпла<а зв Краљевиму С.Х.С 30 вии и ииостоаиство 30 дии. ТЕЛЕФОН ШТАМПД Е 11-1Ј.

ОДИНА ХХП

ПИТАЊА КОЈА НЕ П0СТ0ЈЕ

Данашња омладина

Нашсанл су овл реловп без шаквпх претелзија да се устаје у одбраву омлајгве. Још маље да се шком одговард. Међ}т;:м, шгтанл данашње омлалане постаШ1.1р се. Посгавпло се псто она!Л) као н сва ссгаЈа. Прнрооно н 1ш мало чудпо. Са мо I з у оеом с.тучају, инач« у добу мало ро;:антнча.рс !и)м. романтнчарскн мпслп.10 о њој. Б.:ао бп с тога компчно пнсагп старнм фразама о старнм генеранијала. о они!а, на ирн-мер, из друте половнне прошлога и нз првв депвннје овога века. Знамо, јј'6ој » знамо, за њихова нацноаална усстћеља и за љихову пагрнотлчпост. Али правитн, данас, наралелу између ранн је и наше дашшње омладпна изгледа потпуно непотребно. Међуљм. она се повукла, п повума врло несрећно. Само ипак не од оннх који бп мог.тп да говоре о њој — ие оц ошге крји бн умеаа да схвате далашњу омладнну кроз псијоЛогију нашега времена и кроз зашу блнску прошлост, — но од оннх који су свој крптичарскл став заузели потјц-но пеуви 1,ал>но, келроницллзо, п врло мало шгтелирентно. Јер о данашњој омлалгал пре бн ое мо;ао писагн непозезани роман. пре би се иог.ш писаги фрагманти, пего једна крптшка. Требало бн да влада код једдог данашњег крптичара омла.тлне ногауно оасуство сувсл&.за р^умевац^е друштвепе пси!0лоо1је у вези са .так^Ј^чдам нашшналннм прпмевама, ка1, "ступа>^б или наши паиГоаални

г -' И .I." I • -

ТгТС/У 35 875 * _ аогс1СЈа>1<1> Ч л 'Ао овакбО јеЈио^Је^л^^^^ -л^бц се рећн да-је упојвђива н>еТ)*л „ у/у н[>ошлосги и омладлне у саоаткаци било савршено непотребно п ц.злишно. Алв и : пак ката се једно штање поставља, свакако је најинтелитентније решити 1а пра вплно. У новој фнзвономији нашега друштвеног живога. који је у знаку взвесног културног рл;лвијања. омлад1гаа је анагемнсаиа. Анагемисана. наравно, од налгч 1 патрногвтавг света. Псто тако добила је атри буте нв мало лепе. За кроничаре наших да на велико је задоволлтво направитп шалу на рачун омладпае, написатп коју отечественичку реч поводом ње, и глеоати да се псмеје. У осгалом, нп ма-то чудно, ако хоћете. У томе се психолоитком знаку н ллгви. , Међуиш, вал>а у пстили вшети како се кукање наа дангшњом омладином свод:! иа глупо, шупљопаво фра-зерстоо, које не може виједног тренугка да задржи па^књу једног умпог човека, камо .тв још да сгвори код њега иеко уве|>ење о томе. Пзгледа у опште да се пптање наше омладше пог|1ошно п поставило. Под утнсцпма ;кцвота престопцчког света. стваралп су се изглеаа закључци о овоме. Ма голико пначе да би било у складу Јзимата омла дину у престонпцп као мерпло радн формухчсања млшљења у отпте о њој — пошто се у пресгоппфЈ најантенсивнпје жиш и погато је то екопомски и просиетви пептар државе, — ппак би било пемпгуће једно такво закључивање. Шта више могло би се рећп да се баш п праве погрешке у гоБорлма о омлаигни због тога гаго се заборавља да постоЈп омладина, не само у Бсограду, пего и у чптавој земљи ЈугоI лавлји. Пзглеаа да је ова напомена ппак требала. ма колико бн то нначе било чудно да се, при говору о омладшш, осгајало само под утисцима пресгонпчкогт живота. Међутим, ма 1 јолико , погпуно то Јерантно, сматра-ли да се све то нмало у обзнру кзда се говорило о омалдлчги, нпак, .тпчпо. остајемо под утиском да се п сувнше ловришо посматрало цело ово питање, које у испшп и не постојн као такво. ј.-ј) ако бп св посгавпло питање наше ом.жтпне, опда бп требало уцптаги зашто се оно ствррило п зашто даш.:ипл омлатн аа, г«ш1мо, иије као она п[>едратна, како

бало бн ушггати и ко је томе крив. Очагледно да се о овоме не мо^е да говори. II очигледно да школа — ако се масли на њу, — иије могла иипгга друго да учвнл пего оно што је већ учпнила. Исто 1ако п кућа. На тај се начси долази до јеаног великог сазнања. Долази се до тог сазпач-а да данашње доба као последнца блпске прош .тости и није мопо друкчнје бити. Јер вал>а знатн да пал! народ, без мато, читаву једну деценију нпје жпвео. Чмтазу јед ну деценију он је нагвео друкчнјлм жлвогом. живео једним ллгвогом у коме су животне радосте бпле сведене на најман у меру, в у коме се мало знало за блажепсгва. овоземаљска. А да ли се има у виду да је данашња омладнна, у највише случајева, одрасла за време рата, да је она деге нашнх цораза и наших узтпгнућа? Да .ти се зна, исто гако, да је она жнвот осегпла после ослобођења, да је слободу своје земље осегила. дубоко осетпла, н то са душом топе.шено м па ропства нли пз пзгиан ст-ва а да се тааа на њу пасмешила животпа радост. Треба, међутом, све ово да се зна, јер жпвот данаппве омлатлие. сасвлм прлрадно п логично, долаал после ропства. Психололпш, он долази као нгмииовна лоследица ближе прошлости. Међутпм, цело пстање иапте данашње омладине мота се пвагитл као Један лсшолошки п|>опес. Као процес који је. после азгниггва и по>?ле ропстг.а. дошао. Да лп је сдмо > њему епгтка свест наше омлаит ■'■I најм

197 2«>3 Т"»5 35^5", ии -««1 1бв 2ТВ првенст% су ме полег^у 0 _ мл.г.цгну . .-т--/ 1 / : аном моментл - Нс^згГОбрављамо и не заборављамо такође да је реч о омлатипи, о бзеукуппој нашој омлаипш, — како се у оваквим случајевнма мислв на унимер лтетску омладиТЈу. допуштамо себн ла сматрамо да је танас акддемска омладина исто онолјгко солидно образована и исто оно.тико ннфопмнслна о наукама, колико су то биле нчформисане и раније генерације. 5' осталом не ба било чудно да је и ипфор мат!шнија. И зашто, најзад, ча ннје? Омладпна која је прошла кроз ннже стручне школе, нала,зи се данас несумн»иво на В1пием ступњу образованостн, но ранија. Нема сумње нстина је то. Истина исто онолико велнка колико в опа да се данас желн да повори о нашој омлаги ни под утпсиима са пј >естоничких у.тида. Нешто непојмл »иђо, зар не? Да ли итнче треба рећп да се наша данашња омладлна налази у јелном полоЖчп\ у коме су се омладине већпх и култу; нпЈЈх паЈјНЈа одлвно натазале. н ла тп треба напомгнут>1 да дета^вн овога шгтан>а нн у јетном случаЈу не смеју битп далеко од увнђавностп критичара данашње омладнне?

А њена натцтоналпа идеологпја? Постојн лн итн пе? За наше отечество то је најважнија ствар. Да лп наше младе генераапје воле мпрпс барута п да лп је одушевљавају ратнп троф»>јп? Немогућно би бнло одговорнти негативно на ово. Јер у душама нашим усађена је отечесгвена л>убав, и наше расно пожртвовање за лашгона,тне радње ^боко је у нама. Идеотогија« наононална данапгње омладпне постојн. Свакако постојз. Веома нпгрока као појам, она се лако не дефинпше исто опако као н само питање омладнне. Њнховом решавању и дефинпсању прплазн се нај дубљпм поннрањем у сгвари, шнјнжнм погледом, н наЈшнром лакоћом и еластнчиошћу попмања. -Јер ово су релашвне ства рн, и појмови којн се не лефишгшу т**к тако олако. Склоност ка самовољп и претешџЈОзпом детермиллсаљу н уопштавању квих ПЂарн водп само у пог|>-пгке. Због тога блазнрапост пе^слх дапашњнх мтатлх не може побудптл да се напгапу најгори редови о омла .Т1ни. Нити може

јн су дошлн до тог интелптентнот сазнања да је у тагооту најлепше ужлваги, солидно н коректно, у сгнлнзованом рату стзари и објекгивном онењнвању н поштовању свега оног што интвресује човека, нлтн може дакле солидност других ла. побудп да се данашњој омладдшл пилгу дигиммби. , ' Данап1ње су наше нацпоналне асшграплје .трукчн.је стнлизоване. него раније. Данашњн се наш нацноналш револ1 буни прогив аонмллаторске полипгк'; једннх н пмлернјатистнчке поллтике др\тнх. У добу спровођења мпрољубнве потитпке, наше државне претензпје данас ндј тамо где је погребно уложптп своју помоћ радн очувања општег мпра н заннтересоватн се за своје мањнне ; које су пмале р.есрећн\- судбпну. Алп нацноналнп врнсак наше омла.тине чуо се у погребнпм моментЈ ^а увек до са.та. Смешно је с тога када се ломе копл>а над омладшгом и кала некн варнзше свога духа упућују, у чудннм расположењпма, на рачун младиз... Смешно, и сувшпе смешно. Наша грандпозна прошлост одушевљава савремене генераиије, као што је одушевљавала н ра^шје. За дгнашњу омладлну, којој се волп да каже да је далеко од таквих усхићавања нанга пјјошлост је псто онако дпвна. као н раллјпм. Само што се данас, у цркос.свега, опа по једном савременом ппсцу — ие упоређу је са Ротандовом кобилом. која је имала Ч у т:ше ј\ л'ано г & м. : до „ л ' - -1 . .ве а"-/гаорт\'Н€ веппЈ^Ш фасцзиппало је ?6опрамт^а Ј Иј. иоге> „ оа и који дају свој стд о бмладитг. по.т пгм утисплма, поготову се ;>ђа?о И3[1ажам.ју о мталгма. Они се' при' томе сећају .једие копстатације Уллка К'алв.ч^а, иначе-данас већ сгдре. П1>вма којој -т'се суровост и грЈ -бост у енглеском друштву увећате под утипајем претераног'телеслог пежбања. Међлтпм, у дапашњем времену мпогнх фплмофпла и опортмана омлатана, н ако је ногпупо у хармоалјп са нашнм ла нагаљнм ексцевтричнли животом, ипак пма у себи једно херојсгво. Има оно Ромен Роланово херо.јство да воли овај свет и жпвот. и ако га је лобро осегила и ви дела... ОдЈтпевлЈење омлалзне за нд-х)лоп1,је напгах парти.ја бпло је веллкиз ра-змера. ..Идеје су ннтересв." По овој псгинп. ггз:ледало бв за је омладвза улазила танас у по.литичку Лорбу са најмање изезл::.?ма. М^ђутим. зашто не казаги да је улазвла у ту борбу са пунлм лдеализмом, када се она водила окр велпких национа-тнгп плтања пти око тековпна слобо.тног ц цлви.тпаованог човечанства?.. Данашља иаша омладина, судећн по све му, нз мало се неће показатл портгм пепре зецтантом свога варода од своје стараје генераци,је и од својпх старијпх генепацлја ко.је су славиле моћ иашпх вијуга и моћ југословенске мишлпе. Давашнл омлалпиа. у тобу кала су се осетиле последлце поратног хаоса економстг в сумрака мора-тнпт обзира п охвчгања, ппак носл у пстини животну националну моћ и умеће свакако да осетв у себв у потребним гренутшгма п национални запос и на ппоналнл рвволт, као што су то раније генералије умете за ооете. Дамјан Сокић.

Ј Арбзннјн је мир Овдашње Арбансжо Посланство уттило нас је да објавпмо следеће званнчао саоппггење: Устанак којп је нзазван од стране некатнцине бившлх офнцира, који се налазе у одметнгпптву у Дукађннткој области, угушен је благодарећп благовреу.еној интервешшјп предсетнтгка републнке г. Ахл^ед бега Зоп,'. Чпм је арбашма. влада сазЛла за намере побуњениса. у року од 24 часа 4.000 добровољаца Днбрана п 3.000 добровољаца пз Мата стиглп су по наређењу Ахмед бега 3>огу у Кр>ју п Тирану. Ови добровољпп билн су смесп упућенн протнв побуњенпка и успели су да нх за крагко вр^-ме погнсну V иланнне, где ће за којп дан бнтн похапшгнп н суђенн. У свпма вароппвЈа Арбанлје одржа-лп су шггшнзи ради протеста и ослде устаннчког антннаппоналног рада. иослато јв стотпнама телег[>ама пз свлју крајева државе првдсадннку републ^ке. у коЈИма га наЈОд уверава да Је веран саиашњем рзжлму и нуди своје услуге ради запггитв државнлх ннтереса. Председнпк репубтнке одговорио је да је влааа претЈ *зелг -.фнкасне мере за угушење устаничко! пок.ре та и саветовао је народ 1а остапе миран, пошто је устанак без знлчаја п д а ј*. сила којом располаже влаоа довољна да сузбнје и похвата кршше. У Арбанпји сала је потпун мжр, псто :ако и у срезу Дукађинском мпр, помућен моментано устанпчкпм нвритнма, пот пуно је успостааљен.

Бријсн о Некачко]

АРЦа. 30. 15.40. ч. — У гое# газгш::"о:: о о '■■ цег: ' л о: -л.1' К" Брп ."'„н 1 С7 1 ■: ши 1 ламенту да је нетачно да јз Иемдчкл пос.ле Локарна т^ажила измену гршипе.

Разоружањг Немше ПАРИЗ. — Јављају нз Лондона да се 1амо званпчно потврђује да Ј"е еш леско упнлстарство иностраних дела 5. овог месеца упугпло савевннчкпм вла.тдма је«.шо саопштел>е о разоружању Немачк-." Енглеско мпнлстарство пностранпх дела п[>о учава сада францускп одговор. В^рујр се да ће се Внглеска придружптп фралцуској гези п да ће се још овггх дана постнћн спо[»азум нзмеђу двеју влала.

Болест грчкнх принцеза РИМ, 30. 12. ч. — Јазљају из Фпр-шце да су грчке принцеое Ирена и Кгтарпна срећно опорисане од слепог црева.

Анти{ђашистн у Цмпнху РИМ, 30. — (Б. Изв. ..Правди"). — „Пн(Ј>орматоре дела Стампа". фашисгнчкА новп-нарска агенција јавл>а, да је већи део опознп. посланлка сала у Цпрпху, а међу њима и Трввес. Онл су образовалл ангпфашисгичкп комитет и о • томе обавесгили све друте комнтете нзјављујући да пмају неограннчено новаца.

ОДАСВУД

Цњ ФЕИЕвавЈ Краљнон Шт ЛОНДОН, 30. — (Б. Изв. „Правти"). Кра -Ђлца Марнја је на бро.ту прпмнла радло од Краља Фе1>дпнан и, да му се здрав- ј .Ђе попралља. Лађа има 1—2 дана заооцњења. Престпо штрвјк 9 Евглеској ЛОЕДОЕ, 30 .— (Б. Изв. чПровЛц*). 1*пјгер јавља, &а су сем Вс.ка рудари ступили свугдс иа посао поб уговором од 1—5 год. и на 8 час. рада. Тимс јс практисв то иначе волл да каже. Следствено, тре I да побу.ш солндпост другпх младих, — ко' чно свршен њтрајк.

Магловитост г. Радића По лругн пут се ово чухо већ логађа: Г. РаЈић Је унео опет жгЈу. тешку, непрозирну магту у ВЈаху т. Узуновића гктовремено каза )е Јошао у Београл п каха је густп вео та.чне магЈе обавио престоницу. БогобОјазгљиви људи пмта.т сц сс )}>че. у маЈоме чуЈу, каква )е ово веза настаЈа између г. Ратћа и матЈе, и нишји су ла је по срели... матЈовитост г. Рахића. Побркани рачуни Јуче један г. Пашићсв лријатељ објашњава Радцћсву горопад: — Кад год у Загрсбу загрмн, у Б* ограду Стјепан заћути. То су његови побркани рачуни. џ . II онда мора неко у апс, па пропашао да је ред на Пашића. Себе ]е мвђутим заборавио.

Данашњи број ..ПРАВДЕ има 16 ства*« —