Правда, 01. 12. 1926., стр. 2

ОГР»р 1 7

..ТТРАВДА* 1 ДЕНЕМБРА 1026 ГОД.

32)

С«ТУОЦИЈА Г. Давидовић је синоћ био у аудијемцији код Краља - Родншнн клуб ће се сазвати зо 1. деценоор —

Г. Љуба Давнзовић Је, као н г. Пашнћ, био јуче по подне од 4.30 до 6 сати у аудијенииЈи код Крала. И ова аудијениија је за полнтичке кругове била сензаиија. Сваки је правно претпоставку, да се ради на новој комбинацији, или шефови партија владаоцу излажу своје погледе на ситуацнЈу. Шефовн су сагласни у томе: да се земља налази у врло тешком положаЈу; да народ под наметима почиње да осиромашава; да Је наступио застоЈ који ннчиЈа прнвреда не може да поднесе; и да општи положаЈ изискуЈе Један напор, какав је учнњен у ФранцускоЈ. Погледи шефова, г.г. Пашића и Давидовића, на општу ситуаииЈу су свакако снажно импреснвни, те се отуда са .сигурношћу очекуЈе промена, која би окупила прва имена наЈЈачих партиЈа. Шефови су ставили на расположење Њ. В. Краљу снаге своЈих група за поправку целокупног стања и што је наЈважније по томе би радикална и демократска странка могле сарађивати. Због тога од Јуче нарочито — ма да се то говори већ месец дана — круже разне вестн о већ готовоЈ коалиииЈи радикала и демократа. Аутентично Је међутим то, да су у разговорима, незваничним и приватним, такве мисли предлагане са стране Пашићевапа — али никакав споразум ниЈе иаправл»ењ Две верзије су највише кружиле. По Једној би г.г. Пашић и Давидовић образовали владу и та би влада посвршавала хитне законе па би вршила изборе. По другој би владу саставио г. Марко Трифковнћ, а г. Давидовић би био такође у влади. По том комбиновању у кабинету би биле и групе г.г. Корошца и Никнћа. Могућност тих комбинација би настала тек после ових аудијенпиЈа и то не одмах. Можда ће требати да прође Још један период, па тек онда да се приступи остварењу тих предлога. Г. Радић Је се пред свим тим Јако У ј плашио и зато Је журно дошао у Бео_ град. и^ч» му је, да све то омете и да

владе г. Узуновић и задржао се тамо до часа п 1 подне. О своме бављењу у

Двору г. 'зуновић Је рекао: — „Био сам код маршала Двора, да разговарам о сутрашњем празнику?" Кад су новинари приметили да се ситуација компликује и скренулн пажњу на нзјаве г. Радића, који тражи издавање суду гл\ Пзшића, др. Јанковића др. Којића и др. Стојадиновића, г. Узуновић је одговорно: — „Та се ствар налази пред анкетним одбором. Мп незнамо, како ће он то да реши. Треба обЈективно сачекати решење анкетног одбора/' КОРОШЕЦ ЋЕ БИТИ ПРИМЉЕН У АУДИЈЕНЦИЈУ Г. др. Корошец је допутовао јуче изјутра у Београд. Крал> ће г. Корошца примити у аудијенцију данас пре подне. МАКСИМОВИЋ У ДВОРУ Крад* је синоћ у 7 в по сатн примно у ауЈШЈенцнју миннстрв г. Максим--»вића. НИНЧИЋ У ДВОРУ После г. Максимовића Краљ је примио г. Нинчића. И. МИХАЈЛОВИЋ КОД ПАШИЋА Г. Илија Михајловић, потпредседник рад. клуба, био је јуче пре подне код г. Пашића. Решено је, да се радикални клуб сазове у седницу за 7. деиембар. БОЖОВИЋ ПРОТИВ ЦЕНА БЕГА Народни посланик г. Глигорије Божовић обновио је своју интериелацију против Цена бега, бившег арбанског посланика у Београду. X. С. С. КЛУБ Г. Ог. РалЛ је јуче после тгодне тржлс седннцу свога клуба. Оа седнлдв клуб пздао овај коминпке: рДанас је клуб хрв. сед>ачке странке од;свао своју се'.БИДЈ* на којој се говирнло о лчЛ -' 0/ а " х ' ст ј^1#тЈКМ Ч 1 Лћти ДглАгнр > за ре пс!>е са

жаЈ? .»1ожда ће ради"топРВ он тражити ауллЈепаиЈу. А све оно. штО Је „Правда" Јуче обЈавила као његову изЈаву, имало /е да послужи као снажни напад ради ометања ових других комбинапиЈа. Истовремено Је г. Радић правио себи пароле — за случај да буде искључен из даље сарадње. Г. ДДВИДОВИЋ КОД КРАЉА Кра .ђ Је синоћ г. Давидовића примио у аудијенцију, иоја је трајала оД 4 и по до 6 5 4 часова. Г. Давидовића Је дочекала Једна већа група новинара и одмах га замолила да им да обавештења о својоЈ аудијенииЈи. — Ништа немам, господо да вам кажем, бранио се г. Давидовић. — Ја сам код Крал>а био чисто приватним лоспом. И ништа више. — Ми вам верујемо. господине аредсед ниче. Али ваљда сте нешто говорили и о ситуацији, — наваљивали су новичари на г. Дазидовића, да им каже нешто — Баш ништа. Кажем вам, ја сам код Краља ишао чисто приватним послом — Па зар може политичар да не разговара с Краљем о ситуацији? — чудили су се новинари. — Није ме ништа о ситуацији Краљ пи та0< — брзнио се смеЈући се задовол>но г. Давидовић. У том су пришли г. ДавиДо вићу г. г. Александар Мијовић и вгајић и отпратили га до Демократсиог клуба на Теразијама РАДИЋ У БЕОГРАДУ Јуче изјутра допутовао је у Београд г. Стјепан Радић. Он је само кратко време пре подне провео у клубу, разговарајући са министрима, џа је одмах отишао у стан г. Павла Радића Кад су се новинзри обратили г. Радићу за интервју, он им је одговорио, да је већ рекао у Загребу што је имао да каже. МИНИСТАРСКИ САВЕТ Од 10.30 до 12 часова, јуче пре подне, одржана је седница Савета После седнице министри су рекли новинарима само то, да је Министарски Савет решавао о подели репарација и да је решио: да се на рачун репарација набави двадесет нових локомотива. Поред тога одређени су министрн, који ће ићи на благодарење у Саборну, католичку цркву и др. УЗУНОВИЋ О РАДИЋЕВОЈ ИЗЈАВИ Одмах после седнице Министарског

— У ПИСМУ ПРЕДСЕДН/1КУ ВЛАДЕ. КОЈЕ ЈЕ ПРОЧЈ^ТАНО У ПАРЛАМЕНТ^ И ОБЈАВЉ-НО У СЛУЖБЕНОМ ЛИСТ У. КРДЉ НАГ01ЕЦЈТАЗА ДА У СВЕМУ ОСТАЈЕ ПРИ ОДЛУКАМА 0ДН0СН0 ИСКЉУЧЕЊА ОРИНЦА КАРОЛА ИЗ ПРЕСТОЛОНАСЛЕЂА. — *

Из румунског посланства умољени смо, да објавимо следеће: ,Н>. В. Краљ Румуније упутио Је писмо, коЈе Је данас прочнтано у парламенту. У писму се апелуЈе на све странке, да се ништа не измењуЈе у погледу

Краљ Фердинанд регентства, Јер Је стање његовог здравља из дана у дан све боље. ЗахваљуЈе свима државнипима на њнховом патриотском држању до сада". БУКУРЕШТ, 30. — (Б. Изв. „Правди"). — Данас после подне прочитано је у скупштини и сенату писмо Њ. В. Краља Фердинанда упућено председнику зладе> ђенералу Аверску. У исто време, писми је објављено ванредним издањем службено* ли*та. У аисрч, Краљ се захваљује на, много-

У исто ме је време пак много ожалостило, што се нашло људи, који су користили ту прилику да подвргну дискусији основне династичке темеље уста. вне монархије, и ако судбина круне не зависи од воље ниједног смргног човека. „Срећом осећам да ми се у последње време враћа снага и надам се да ћу Божјом помоћи и нада.Ђе моћи испуњавати своју дужност пргма нашоЈ љубљеној земљи и према нашем добром народу. „У тешким данима, у коЈима се Румунија налазила, Ја сам дао довољно доказа о томе, да умем доносити и одлуке, које представљаЈу савлађивање самог себе, тиме што сам у интересу отаџбине жртвовао своЈе личне везе, као и тиме што сам као Краљ био принуђен учинити краЈ несрећним последицама заблуда и странпутииа свога љубл>еног сина. С тога сам у праву веровати, да нема тога, који би могао сумњати у моје стално старање да до последњег даха учиним своју дужност, онако као што приличи Краљу, који више но ишта цени трајност свога дела у интересу земље, која му је дража од свега. ,Ја ћу то дело, засновано моЈим не« сравњивим стрипем, прзнм краљем РумуниЈе, а коЈе Је мени БожЈом помоћи било суђено наставити и развити, бранити свом одлучношћу и прелузећу све мере да му обезбедим сигурну будућност, на славу династнЈе и у интересу консолидапије земл>е. ..Уверен сам да ће ме сви добри Румуни у том правиу помоћи, да ће ме помоћи народ коме су на челу људи, који су ми од самог мог доласка на престо вазда безусловно указивали своју помоћ. Онн ће се као чвргге зидине окупити око мог престола И ОБЕЗБЕДИТИ ПОПЈТОВАЊЕ МОЈИХ ОДЛУКА И МОЈИХ ВЛАДАРСКИХ ПОСТУПАКА. ПОШТО САМ^Л ОНАКО ОДЛУЧИО И ПОСТУ^ НА.ТВИШРМ ИНТЕРЕСУ ДРЖАВЕ".

областнма, где је органпзаднје".

сташа н

Г. КУМОНУДИ ЗШИВШ ИОМћј председнкка Београдске Општике

Јуче Је г. др. К. КуианЈхгв уаутно оваЈ акт. Народној Скупштини Кралевиш Срба, Хрвата и Слоеенаца. Већетта Народне Скупшгивс, на цв од 27. вовехбра 1926 по-зивајућн ое на ч.1ав 85 закона о избору народш;! по■'.талнка, лонела је одлуку да са у року оа трн дала изјаснвм којн полољгј задржавам. пароаног послалика и.1н пр^лдоадш«ка ошитнне. По пропнснма Устава н Закона ја могу заузнмаги в један в друтв положај: захтев да једал ој ш напустнм значв алоулогребу праза које нма Народва ( купштнна. Навеаенв члал 95 нзборног Закона на меве се у оппгте не односн, јср одређује поступак само за случај кад председних општпне посгане народнн послашж. а не и обрагно каа народнн посланнк постане председник оплгтиве. Та два случаја нвсу иептична, како јасво покааују друте одрадбе Устава и изборног 8акона. Алн, чак ако се овако разлнковање в ие би гтело да узме у обзир, не сме се прећи преко главне чнн>енвпе. на нме: да проинс члана В5 нзборног закона о гоме да председник ошптине не може бнтв и наро.ша посланик више не важи, па основу члава 142 Видовданоког Устака. Од дана обпародоваља овога Устава у „Служ беним Новинама" изгубилн су обаввзну снагу „свв правни прописн који су аему прогввни", — а ту опаоа н наведена одредба члана 95 изборног Закона. Јер у Видовдансвом Уставу избрисан је члан К>)в се налазио у ранијем Уставу Краљевине Србије, којпм је бнло заб[>ањенс. пред седнитцгма опшпгна да .мо!у у иого време бнти в народвш посланиав. Нвсгавши из Устава. тај члан изгубно је овоју важност и у Закону. Исто глеллпте засгупају професори јавног права у ВеограЈс н Загребу, г. г. Слободан Јовановић др. Л. Полић и др. М. Илић. Вшоаданскв Устав. — који ве говорп ншпга о послапипима којп би били предсашишгма општина на о продседнипнма општина којв бв били народчв послапици. — стриктно међупгм набраја с№ дру СЈвета отишао је у Двор председникге случајеве веподударчостл росланичке

службе. То значн да се ти случајеви могу применнтн само онако како гласе; аи једна власт нема права да их П |»нзвољно проширује. На[»дпа Скупшгина, ваконодавна власт, дужна је да Устав поштује најстроже и најпотпуније, па[ч>чито ка.1 је у питаау сцузимање једног јавпог права. Већина Народне Скушптине прешла је не само преко материално правант п|оииса Устава већ је в формално п(«вно пое |«дила Закон о пзборнма народнн! посланнка По члану 16 гога Закона питаље једног посланичког мандата мора се рвпцгти, у Верификационом Одбору најдал>е за месеп дана од појављеног случаја. Верификаштони Отбор је тај рок пропустио. Дужност је тада бзла Председништва да саопшти Народној Скупштили на првој нареаној седници да је посланнчко месго упражњеио, како би Народна Скуп пгпгна на пстој седници донела своје реше ље. Ни то није учив>ено. Према томс на ган 27. новембра в сама Народна Гкупштипв је по Закону изгуб-ма право да у опште решава о моме мандагу. И мандат народног послантгка и маадат председтгђа општипе је слм добио поверељем народа, на изборима. Улажем протест против одлуке Скупштинске Већпне која мв отузима јеган од та дка мандата пропгвно • вол.и бкрача. противно Усгаву п протжно Зашискш! проиисагма. Одлука Већнне Народне Скуппгпгне је један противправан н, преча томе, насилал акт. Прнморан на тај начин да напусттгм н.ти послантгчки н.тв преаседнички положај. тојављујем да залржавам малтат предсадшгка опшгине. Лр. Коста Кумзцули. С)ђења ј Италији БОРДО, 30. 15. ч. — Јављају нз Рима да лаиа с у Веронн почнње суђен.е овалесетх>рнци становкика из Го^ње Аднџе, којв оу оптужени због рада противу др^.анне бе-збвдносгп н због шуровш>а са јсијн ^ м немачкнм ул>7жењем.

писмо као ен да по свачу пенучнначи повратак*>тринпа Карола. Крзд» је ланас примио на реферисаЈ« министра ^ттутрашњих дела г. Октавијана Гогу.

Крвпво хватање рпзбојнш Романова — Злочин који ј« узвудио цепу Румунију. — Марамица са женским мменима, БУКУРЕШТ. 30. (Б. Пзв. „Правди 1 "). О виј дана је нашао свој трагачаи елилог један злочин. о коме је недељама гоиорио пео Букурешт. Пре од арнлнке три не1еље нађвнв су убнјени у јеаној доста жпвој буку[«-пткоЈ улици невз Јеврејин посласгптар в аегова жена. Злочпн је по копстатацијв у. виђаја бно извршен на нечувено зтерски пачтгн, гако да је цео Буку[»гат бно тзбутћен због овог крвавог дела. У први мах, полициЈа није могла ући у траг крвв цниа. Јеџгаи елемпнат, којим је распола. гала нстрага, била је свилена мараметта, пађеиа на липу места, а на којој су руском ћприлипом Лпла извезена нека ггенска нмена, нзмеђу остали! н име ,Агафија Кијеру." После две недеље пошло јв за руком органима јавне бевбедности у БесарабиЈи да пронађу девојку гога пмена у Каштгњеву. Речвна Агафнја КнЈеру била је служавка у кући Кншнљевског преаседжжа суда. Позвали с-у је на са-. слушање. У самом почетку "саслушаља, девојка је прогутала неко.тико пастила сублнмата н убрзо се у грчеаиша срушила на звмљу. пре но што је била дала какзв било конкретне исказе. Од тала ДгафиЈа Кијеру лебдп између жввота н см[>тп н не може се саслушатн. И поред т « је утврђено да као убипа може доћн у па?тање сако некн Ромалов, вигае пута осу. ђ|®апа инднввдуа. Тај је Романов у последње време живео у Буку|«пту оа сестром АгафиЈе КиЈеру. а н«-тао је непо. ср«дно по откриваљу алочина нат онта •Јввреји-пом и његовом жвном. На то је пок[1внут свекол-ки полиштјскв апарат радп трагања за Романовом, коЈи Је јучв најза.т пронађан у Галпу. Притиком љегопог халшења дошло Је до фопмалног пуигкарања између Романова и полипнје Романов се очајшгчка бранио и савлалан је тек попгт т теже рањеи