Правда, 01. 12. 1926., стр. 3

јјРЖ^Јл-ЖЦЕМВРА 10 Ј . Г0 _1.

СТР\НЛ 3

— ОСНИВАЊЕ ИЗБРАНОГ СУДА. — Г1АРОБРОДСКА ВЕЗА РАЈНА, МАЈНА, ДУНАВ. — КОМОРА ОДБАЦУЈЕ Г. ДР. КРАЈАЧЕВ ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ЗАШТИТИ ИЗВОЗА Пленарна седница Трговачке Коморе за месец новембар одржана је јуче. Седници су прнсуствовали скоро сви чланови, како из Београда, тако и из унутраш ц>ости. Одмах на почетку седнице прочитао је главни секретар Коморе г. Свет. Мародић извештај о коморином раду у последња два месеца (октобар и новембар). Извештај се једногласно при ма, па г. Мародић говори о припрема■а за

ОСНИВАЊЕ ИЗАБРАНОГ СУДА. • Он наглашава, да је Комора предузела рад у томе правцу једино с тога да наше привреднике спасе од редовних судова у којима се спорови претерано затежу, а и много новаца коштају. С тога је Комора стала на глелиште, да приступи организовању изабраног суда и у том циљу се ради на изради на црта правила, који ће вероватно бити готов у току идућег месеца. Дал>е г. Ма родић износи основне одредбе о организацији и функционисању тога суда. После овог реферата развила се дуга и свестрана дискусија, у којој је похваљена коморина намера и стављено пред седништву у дужност, дд изради пројект о оснивању суда, као и да изврши све потребне предрадње за почетак његовог рада. БУДУЋА ПЛОЕИДБА НА ДУНАВУ 0 булућој пловидби на Дунаву, нашем речном бродарству и пристанишгима подносл реферат п.-председник коморе г. Милутин Станојевић. Његов реферат гласн : •Једва од најстарлјих едеја среди-е Европе, да Со Дуиав веже кавалнма са Мајвом и Рајном п 1Пмо усискгсави непосредна пдовндба од Црног до Севсрног Мора, прпводп се крају. Према изјавама гехппчара п ФпнанспЈера, ова даректпа пловидба вероватно ће почсти кроз три годпне. РегулацпЈсм Дупава п грађењем канала павп се нарочито акцнонарско друш:во. створено 1921. год., чнји су главнп ашшонарн немачка, баварска, впртепберпша п многч пррДЈоећа акциона , ( 'ска. Радовп представљају велики пздата!;. јер ће про^ечнс једап кнлометар пана-и 1а коштатп око 11 милноаа дцеаЈ*а, пли целоку^, к лК^о преко 15 мнлијардп дпнара. II •грађенј-л^ каналшћкв рсгулацпјом Дунава, створиће се а мо веза ЕГРР Г морн Са Северним, п^-го ће со ^пти и огромш ^лектрнчна спага, г.ојл до ,с.:л» ^ •_ УВјргупање .нити"" л

5 ред потреба које треба бл*горременс поди^п за ведвпп промет, спадају п гристапиппа, а мп смо у томе врло оскудпн. Наше при-таниште у Београду па Савп врло је прпмнтнвпо, на Дунаву га никако и немамо, а пгтребно је в за садаљи промет подпћи бар најнужнпје, са инсталацпјама за брзи игтовар. Цес наш промет ДЈ-навом увоз— нзеоз сада је преко 100.000 вагона, док када сс буде отворила директн? веза бнће најмаље трн пјта више. Поднћн прнстаппште у Београду није н (!Извод.виво. Има в»>ћ пзрађених плановп и копггао бн један килсметар око 15 милпона динАра. а толико се годшшће п наплаћује од при^танншннх такса. I Градптн по Један кпломегао годишње. за 4 годи-1 не нмали бн пристаппште од 4 киломегара п то бн било довол>но. Затнм би се прпступплс гра-1 ђеи»у других пристаништа на Дунаву. Пошто је г. Станојенић прочитао свој ј реферат узима ргч г. Раша Милошевић, ј председник Српског Бродарског Друштва, који је нарочито позван на седницу. Он се најлепше захваљује Комори, што је то важно питање везе Рајне и Мајне са Дунавом покренула у јавности и што му је дала прилике да чује мишљење привредника, са којима се потпуно слаже. Изражава жељу и на ду, да ће Комора наставити покренуту акцију. Ставља се на расположење за једну евентуалну конференцију, која ће се бавити тим проблемом. После његовог говора Комора једногласно усваја предлог г. Станојевића. К0Л10РА ПРОТИВ ПРЕДЛОГА Г. ДР. КРАЈАЧА Затим се прешло на четврту тачку дневног реда; дискусија о пројекту закона о контроли продаје и нзвоза пољопривредних артикала. По овом питању реферише г. Војислав Петковић, члан Коморе из Београда, који у почетку нзноси историјат целог овог пнтања. Он напомиње како је у лего прошле године Београдска Трговачка Комора примила извештај наше коморе Солуну

ЦАРЕВО ОБ.ЧО, 30. новембар. — (Ж. П. изв. „Прар..ти").— Бугарске комитске војвоЈ^ Данчс Итијев, Ђорђе Бс.тцов, Асен Коваче® са јаким одре.игма комнта зашти су по пограничннм селилт бугарске Маћедоннје и у име македонског комитета. отночелл су да врше рекспзнцнју жита н стоке, нарочито но селима око Џумаје као н у горњим делу. нрема нашој грапиди око Т1\'стендила. Онп објашњавају ла ово врше да бн нздрагади комите завреме знме. У селу Попанџи оел>аци с.у'

одбилн да дају, усдед чега се изродлла борба, у 1сојоЈ је рањено неко<.'шко комнта, а двојнна н убијено. У околним селима во.?вода Итијев опљачкло је велнк\' коллчину стодсе и жита н нотерао ка Џумајн. Сељаци су их у јеаном ктанцу 17 кнломогауж од Џумаје опкотатн и успелл да поврате опу сгоку. Кад су властн дознале за овај напад овл>ака послале су жанДарме, којн су ш лохваталн н интерннралн. 0 судбнпи ових сељака не зна се нншта. великим незгодама и опасно- само оне измишљене вести, које су би стн по наш извоз, које су настале у- Ј е У складу са римском политиком на след рђаве хране, која је изважана нз и сг ишле за там се ЈУ" Јужне Србнје за Солун. На основу тога гоел 0веноко-лрчки односн нгго вггше нопредседништво Ко.море повело је по-1

Да ли Је протерани грчки новинар гКроцис етајао у вези са овдашњим италијанским^посланством? После внше нуСшгциспгжнх не!»[*ект-1 на примвр, италнјанско послансгво шсш према нашој држави от сг апе грч- сни-ршпе једног грчког новннара да пггам престонич- па у своме листу алармантне вестн, кој<5 - д 0В0де чљк д 0тле д а нзазивају пажњу и атннске влаае. Г. Кроцнс ушео Је једном да узбуш агннску јавност. Јаљљао је он као да је створен споразум шзмеђу .југословеиског крад>а п бнвшег грчког кра-ља Ђорђа да се ова-ј поврати на грчки. престо у случају. ал;о дође поново до догађаја у Грчкој. У »<71° вр«--ме г. Кроцнс увећазао .јс своју сензајшју тиме пгго је .јављао да бн V том случају југословеиска војска окуннрала Солун. Веста су, наранно. биле и сувише фангастачне. алл су хшак биле обраћале на себе пажњу атинске владе. Када се има у виду колнко је бн-1о нер возе у последњеа! времену између БеограДа н Лтпне и када се узме у обзнр колако је Београд уносно добре во.т>е у 'акцијн да се дође до спора-т\"ма са грчком шг&нхч. онда рад г. Кроцнса. у везп са овдашњим нталнјанскнм постансгвом. прелставља заиста једну велнку аферу. И ако београдска полпџгја нн.јо хтета д-ати никаква обавештења новинарнма о озоме, ма да је она морала пенгго реЈш престон/;*»кој нггамнп о осој аферн. ипат: смо по уз-дано обавепггенн да је г. Крони: - вео-

нсста према нашој држави ког лнста „Елефтерес Ћшос ка поднција, проте^а-та је дописшгка тога шста г. Кроциса нз Београда. Тнхо, г. Кроцис ј*з огцутовао нз Београда оставл>ајућн за собом једну у истинп вопгку аферу, к»ја зас,л\ т жујо да доби.је, на овај на т шн, пун публицчтет. Иначе првн пјт . за после,дњих неко-тнко годнна, догађа се то да једак страни новинар долази у везу са једним страшгм постансгвом у нашој земљн н да, нг»еко свога листа. води једну рђаво с.\!ишл>ену каотању путем измишљених весгп нротив наше државе н у опште против шхштике, која иде за тнм да створи суселоку ха/рмонију пзмеђу ба-тканских држава н да од не.\шрног Балкана створн мирнпм ов » наше нолуоотрво. кога обично нталијанска штампа назнва турбулентпим. Пео овај стучај добија изглед једне в^лике афер-з због тога игго је ланас нзвеспо да је атински допноннк г. Кроци- ста-јао у вези са итатпјаноким посланством у Београду н да је он отао овоме листу у Ати

*•: ':^.кг/и' г со» в 978 јо тешкоћа м*гпз,;' 1нно УХ "е регулисавати бранаиа п уставама. ла несавладиве тешкоће него с ло * !1 |К]скупна дужииа водсиог пуга Д\иавом и „о" ол" Цсвога Мора ла до Овлрног, нзносп " «? /». ОД ко]ш Нви-лч!,, иш, 1.С57КМ. ™ » 1'а.НИ 307 КМ.. 101 Мдјви 310 км, кааал 172 км. К км. Поред тош бик« рагудисан п пловап лтаав сд Кешајм. ао > дма. гивараљем пловпдС-5 од Пагаве п Рсгеи. 6\ ргд „остГћи « директна ве,а ол то ће ГЧНННТН чнтав преврат у слО"РЈ«»]>. Нарочнто за ојс бпће ова ве.;а ол огромие клжпсств, јрп ћемо тчозпти наше пропдводе пепосредно, «030 јефтннс п без преговара. не само за Немачку , нсго н » Швајдарску Фраип.ускт п Холшдпју. Само нј раалиин У подвтау » и|е ј>> морског пла преко Бралло и <Нд>ће[ п\га Хтм вом -ш Рот-рдам. уштедећемо некслпко сготпна инлиова дивара годишње. Знагни део иаших жпта извозимо ала преко Браиде Нотердам и пут граје. с.1 уговаром, че®о пута 60 дан^ док ће Дунагсм тра1 »тн много ман.е. Пор.-д тога Дунавом долазимо у непосрелву вечу са потрошачима. док преко Брапле има више иосредпика. „ г .-, л Да јс будућност плсвндбе на ,1унав\ врло в.тша, доказ је п у томе што су н уговори о мпвпрочито Ган Жермснскр у 1919. гол., ДкДГОдети да је Дунав, као и море. слоОолан за све народе Отаран.е с тој слоОолл п^овнтое повсое во је Евглеској. Франпуској. НталпЈи и Ејмуипји, разуме се без нас. Поред тога практнчпп Внгдези

требну акцију у министарству трговине . Изгледа за1ТОта невероватно да Је могло ма чесго одлазио у оадашње ита.-шја.шжс и тражнло енергичне мере против оних, сграно но^ланство одржаватн оваг иосланство н да је отајао са н»им у вв*и. |КОЈи '«звозу ламењене' проиаводе кваре ве са једн шг сгра шгм новннаром, ка.о дЈводае \'бијиј\ \тлед иашсУ. изв.*а\-. ( I | " 11 1 1 ј ■' I 1 Ј|| —— л а^-лАЧорп.а ^ >° 1 П§ЧИ0 Л.1 ' А'«.л Линпти 1 1 : 1 ;: ј ; 41 >• - ■ Мо кушај. Уосталом. како то нзгл-јлј када. овег,-

к_титуц'|а —

I Ј-дв..'

. Соп-

г 3<>3

Са прртериваље м . г^ Ктужв<-е. •хтс-ло се ваљда дл се ова/аф^,.. не раоветли потпл'• >1 пор*д клаончне. за::-:дчалн , везе г. Кроциса ра-

]ош 1919 год пошурнлп « « Т ве ћ'Г 1киија у Лроларским друштвпма Јужне Не-

да нагсвести којим ћо

мачке. Аустрије и Мпџарско Овај кратки увод имао јссе цравпем у будућвоети кретати наш иавоз п шта иам треОа Маговремено припремвтн за велики саобраћај ва Дуваву који пем предогОЈП. Тако, нагое домаке рсчво брсдарство треба■ » бтаговремево спрсми да може прихватити б \Д5ћи -аобраћај п да сс ојача, те ло мож

је пак су ме шиерТРговине г. др5Т7.''^Ј" «»*' 'два «сеиа-именовао"*едну комисију, у којој су онли представниии министарсгва трговиН е и привредних корпорација, Трговачка Комора је радосно поздравнла тај корак н делегирала једног свога члана v ту комисију, која је под предселннштвом начелника г. др. Штајимеца отпочела рад. . . Посте неког времена комисија јс рад прекинх ла, с тим да тројица од шених чланова израде по један проЈект, који ће после послужити комисији за израду дефинитивне редакције поменутог за конског пројекта. У међувремену, међутим, Комора је од министарства тргози не примила на мишљеље овај пројект, којн нема никакве везе са целокупним радом комнсије, него је чзк .1 у П Р°™°' ности са основним идејама, коЈе су привредиици истакли. Затим г. Петковић чи та пројект и примедбе на његове поЈедине чланове, које је једногласно \сВО јила ономад одржана конфереициЈа извозника. На крају предлаже, да се про1ект министарства трговине одоаци. После тога се развила дуга дискусИЈа V к0101 су учествовали чланови Комор<. г. г Миле Тадић (Шабац), Божидар

Ачтоновилси аесрећо нод Мноннце СЛЉЕБО, 30. новембра. (Т. нзв. ,,Правдј 1" ), Данас око 1 сат по подне на путу •за \(ионицу неспретвпм радом сопственпка г. Кввлћа, којп је допустио да аутом уиравља једна дама. сурШЈО се а.>*то нпз кеј реке. Том прн.шком. дама шја је улрављааа аутом. теже је поврзђона. дој ; су оопствепик Кевић и Драг. Цетровпћ. који су билн у ауту, лакше повређе1ш. Остала два пугшша остала с-у неповређена. изарждти конкуреипију с» садашн.им и С.удуким бродарсвнм . -т—поп го нарсчито олноги

> двема

/.1 _ друштввма на Лунаву. Ово с Л __Ј «г п , на* нашв драс&вно бродарство, јор у огталпм Рротарсвкм друштвнма управл»ају соп<ггвенипп акиионари, лок у иашем државнои б ^ ла Р^ в У \-правл.ај\* државни чиновнпии ксЈи и да Ои т Чн ла т>а 10 на трговатеој оонови ве могу, јер с> везаии разним знкокима и уредЛама. Ако се жели У нашем речвом држпвном Орода^гву. потреЛнс ј»: да протанс аутономна са ^" а ' 18 ^® Ј „ станова " пмј меото савг-тодавног одбора, упран- ~ Пртковића - НП И надлррии олбор. јер ™« тодлвии ОЈ Г 1 мориној управи, да у том правцу пове исси никакву одговорност, дог, \правнп и иадзо! ми1 "п Ј - . цанлг. г ВИ одЛор оо оегаавијући мороју и одговаратп. н.1п1 дримав* иловвв пару за сал.1 .•• плЈвећи ш Луваву, ш ч е» иајс.гаријнм лаћ.ма коЈе су дотрајеле. Ако се не нолшн- Лрокгра лвлнпп. ,Ј нремеиу. иропЈтпћо п.и! и:галеПОВН. 3.1 оправкв Н& 0ТРЈ1П8 1Л1.0 Џ■ И » - фирмама прево 50 мнЛ01 "ралилиштс позн имиераподигнс у

Ђорђевић (Горњи Милановац), Драгу тин Станојевић (Смедсрево), Михаило МаринковиК (Пожаревац), Богомир донић (Свнлајнац) н Никола СЈОЈНЉДВић (Лесковац). У дискусиЈн се наро жто и стакла опасност од уредаоа, правила наредаба, које се предвиђаЈу скоро сваком члану пројекта мин. т Р™в и " е ; Једногласно је изражена жел.а, да се ве једиом почне систе.матскп рад на > са вР; шавању производње. Ма колико ј рад био дуг, без тога не може бит! речи о усавршавању нашег извоза. На крају се једногласно усваја предлог . В. Петкови1,а и ставља се V дужиост к орнној управи, да у том . де најенергичнију акцију. Даиас, пленарна седннца за мессц

ЗА ИЈОШ АВДУ Узгред Највећа до сад измереаа морска дубина пзнооп 9-445 метара. Та је лубииа изиерс на у Тнхом Океану, између И-зу-а и Бонпнских Осгрва. Од чувеног Св. Писма, које је п-злао ва лазач штамие ГЈтенберг као ирву штампану књигу, аостоје данас још тринаесг прпмерака, ц поред свег »сгара®а владе Сјовгњс инх Држава, н поред свих привилегаја крје им се дају, носледњи осга.ци некад ратоборних и цросдављених интв;анаца (то јс име остало амернчкнм црвгнокож^ ццм*а због првобитнс заблуДе (^истофа Колтаба, који је у ирвн мах мислио да_Је ироиашао дотле нвпознати део ШдаЈе: отуда и паапв „Заиаднп И шији " .а ср ''д

н,е америчко острвљо) нагло нзумару. Ра чуна се Да нх у Оједињеннм Др:1;авома пма свега још 350.000. У ОрадвоЈ. а нартчито у -Јужној Амержци. Илдпјаацп су се куд,'и 1:а.мо бољв одржали. , Бибтиотека Бритавског Музеја у Лон дону увећава се годншње просечао за 40.000 1љша. То.тнкн је ире 35 до 40 годнна бно уку-иан б?ој књнта наша Нц:одне БиОдиотег.е у Београду. ^ . _ » Овнх ее дана напунило равво сго година од проналаока брома. Пронашао га хемичар Балар. ,> * НајвеКи димњак на свету висо:; ,е 12С метара Тај се димњак налази при јелпо. вбтикој тодиониии цпнка у Тоденч- у Бри таиској Колумбији. ј Мож.да се многн већ ушггао. заш.то ј€ за т. вв. нормалнл железнвчки кзлосек узета баш пгарнна 1,435 метара. а не неки окрутлпји број. Та ширпна потнче иј Бнглеске. нрвобнтне домовине железнице Тамо је одавно поо-гојала за државна поштаиска кола ародос&на пшрииа азмеђу точкова од 4 стопе 8 и по цоли (а то је 1.435 мД те је ова шпрпна узета и за .келезнице. Банана садржи до 70% шећера.

лиснл линара, док бп компллтно с к0п1т-1л0 иопол тс ГУУ и д»тн г тавио папажу з . - «р,логр.л«лишт ; земли Н чир р^чко лр»аптпо јс урсћсио. упраио 11 ШЛрЖЛТИ. У'Р нп 04Чи'.Л.у КОЈС "ноу рег>лигане приналлежн'

уреће.но

моћн дуго тамо оап* »рнлпопи|1>е и

држаће се децембар

Берзе

раћеаш 900

сГЖ* 0~0 Ланаона а "леде-

I БаЈ

, тига поола 'л&хтева. втд

цвлокуину трахиБу код Прега, даи део тражњс иод шујорка. „, л _ 1иза. — Лонаов 27о.25. иарВЈ -16.С1*. Ж«нлаа

Према статистнцп лондонске полиције, у Лондону прссечно дневно украду зо 50 иаса. К олшјо ли тек од ; ми.тпона лондоискш: стаповника просечпо дневпо сста ну без сата? Не булп уображен и надувен пре.ча слабоч ђаку. То је пре свега нехришћански, V ст>ча}у ла тај ђак у>шо ннје ловољно обдарен. У старијим разред;1аа. као што често бивг, тај се ђак може развитп, па тп после враТЛШ1 истом мером, кад тебе покаткад изда твоја рзније „петччарска" глава. Не говори никал родитељчма _својих другова стабнх ђака „како Н. Н. ннје за шко.-т. 1 и како би требао ићи на занат". То није

'.оил, нпти *ЈШ прчвплнпк о набавкама КаКО в 1' п 1< л КУ н^* 1; Дв 'с..л. ЗКенева. 1034.25. ЈД.?.-"* 212.50197

—244 Нраг 168.15, Бефдзн 13.46—13.48, Брнсел 7.90, Беч 7.0;»—т.990, Букрешт 29.50. Термгш-и: Парпа зј 15. децомбдр 215 а аа ултнло децомбар 211: Жгнева аа ултамо децембар 1095, ЛИРС 589. Дрмавни папири. — Ратиа ^та ^ промепс. Ра1)€«на је по 337—337.50—33<..ј. Промлт ом 1,-00.000 д^ара. мШЗф*Килмв ј- гАе«> 1390 пжш ал МЈ«о. Терликки Је м улпшо д^цемед комала ПО 340—340.50. __ _ Нсвчани заводи. - З емаллка Б.ии;Ш-м-шнпц! Прпвредна Бадаа 100; Чапанска П1г?ДЈ0Нпца ЦИРИХ, 30. - Беогсад 9.15, Париз 19. ■175, Лон- тво ј е да оцеНИШ. лон 25.135, Њујсрн 510-25, Брисел 72 10. Милано # 22 10 Бсн 73.125, Софија 3.75, Праг 15.36, Варшава , 58 Б. пешта 1?.б0, Бумурешт 2.80 | Увек треба да дајеш својс ствари на по> Продунтна берза у Пешти. — Птамцха јслугу сиромашниј&м 1за.ку, који средР*ж гос-зоо 30« 227-240. кпчгт 1-5 | стаоа ла н абави (Јоља по.иоКна средстза.